Kalcijum hidroksid

Kalcijum hidroksid
Nazivi
	IUPAC naziv Kalcijum hidroksid
	Drugi nazivi Gašeni kreč; Krečno mleko; Kalcijum(II) hidroksid; Hidratisani kreč
Identifikacija
CAS broj	1305-62-0 ;
3D model (Jmol)	interaktivna slika; interaktivna slika;
ChEBI	CHEBI:31341 ;
ChemSpider	14094 ;
ECHA InfoCard	100.013.762
EC broj	215-137-3
E-brojevi	E526 (regulator kiselosti, ...)
KEGG	D01083 ;
PubChem C ID	14777;
RTECS	EW2800000
UNII	PF5DZW74VN ;
	SMILES [Ca+2].[OH-].[OH-]; [OH-].[OH-].[Ca+2]; ; ; ; ;
Svojstva
Hemijska formula	Ca(OH)2
Molarna masa	74,093 g/mol
Agregatno stanje	beli prah/bezbojana tečnost
Miris	bez mirisa
Gustina	2,211 g/cm3, čvst
Tačka topljenja	580 °C
Rastvorljivost u vodi	0.189 g/100 mL (0 °C) ; 0.173 g/100 mL (20 °C)
Ksp	4.68×10−6
Rastvorljivost	Rastvoran u glicerolu i kiselinama. ; Nerastvoran u alkoholu.
Baznost (pKb)	2.37
Opasnosti
Bezbednost prilikom rukovanja
R-oznake	R22, R34
S-oznake	(S2), S24
NFPA 704	0 3 0
Tačka paljenja	Nije zapaljiv
	Letalna doza ili koncentracija (LD, LC):
LD50 (LD50)	7340 mg/kg (oralno, pacov) ; 7300 mg/kg (miš)
Srodna jedinjenja
Drugi katjoni	Magnezijum hidroksid; Stroncijum hidroksid; Barijum hidroksid
Srodne baze	Kalcijum oksid
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Kalcijum hidroksid (gašeni kreč) je neorgansko jedinjenje sa hemijskom formulom Ca (OH)₂. On ima bezbojne kristale i beli prah. Dobija se mešanjem kalcijum oksida (kreča) sa sa vodom. On ima više imena, među kojima su hidratisani kreč, građevinski kreč, i gašeni kreč. On ima nisku toksičnost, te nalazi mnogobrojne primene.

Osobine[uredi | uredi izvor]

Kad se zagreje do 512 °C, parcijalni pritisak vode u ravnoteži sa kalcijum hidroksidom dostiže 101 kPa, čime se razlaže kalcijum hidroksid u kalcijum okside i vodu.^[5]

Ca(OH)₂ → CaO + H₂O

Suspenzija finih čestica kalcijum hidroksida u vodi se naziva krečno mleko. Rastvor (krečna voda) je baza srednje jačine koja reaguje sa kiselinama i napada mnoge metale. Krečna voda dobija mlečni izgled u prisustvu ugljen-dioksida usled formiranja kalcijum karbonata:

Ca(OH)₂ + CO₂ → CaCO₃ + H₂O

Kalcijum hidroksid se kristalizuje u istom motivu kao i kadmijum jodid. Slojevi su međusobno povezani vodoničnim vezama.

Priprema[uredi | uredi izvor]

SEM slika razbijene otvrdnute cementne paste, pokazuje ploče kalcijum hidroksida i igle etringita

Kalcijum hidroksid se industrijski proizvodi tretiranjem kreča vodom:

CaO + H₂O → Ca(OH)₂

U laboratoriji se može pripremiti mešanjem vodenih rastvora kalcijum hlorida i natrijum hidroksida. Mineralni oblik (portlandit) je relativno redak, ali se može naći u nekim vulkanskim i metamorfnim stenama.

Upotreba[uredi | uredi izvor]

Jedna značajna primena kalcijum hidroksida je u flokulaciji vode za piće i u tretmanu otpadnih voda. On formira paperjasti naelektrisani čvrsti materijal koji pomaže u otklanjanju manjih čestica iz vode. U vodi za piće on podiže pH vode tako cevi manje korodiraju .

U industriji papira se koristi za proizvodnu natrijum hidroksida. Ova konverzija je komponenta Kraftovog procesa.^[6]

Reference[uredi | uredi izvor]

^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ „MSDS Calcium hydroxide” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 25. 03. 2012. г. Приступљено 21. 6. 2011.
^ Halstead, P.E.; Moore, A.E. (1957). „The Thermal Dissociation Of Calcium Hydroxide”. Journal of the Chemical Society. 769: 3873. doi:10.1039/JR9570003873.
^ Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (II изд.). Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

[1] Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.

[2] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[3] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[avantormaterials-4] „MSDS Calcium hydroxide” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 25. 03. 2012. г. Приступљено 21. 6. 2011.

[5] Halstead, P.E.; Moore, A.E. (1957). „The Thermal Dissociation Of Calcium Hydroxide”. Journal of the Chemical Society. 769: 3873. doi:10.1039/JR9570003873.

[6] Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (II изд.). Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

Нормативна контрола
Државне	Немачка Израел Сједињене Државе Летонија
Остале	Енциклопедија Британика