Pređi na sadržaj

Tatra K2

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Tatra K2
Tatra K2 u Brnu
Opšte informacije
 ProizvođačČKD
 Godina proizvodnje1967.-1983.
 PrethodnikTatra K1
 NaslednikTatra K5
Specifikacije
 Broj sekcije2
 Dužina20400 mm
 Širina2500 mm
 Visina3060 mm
 Masa21900 kg
 Nivo poda900 mm
 Širina koloseka1000/1435/1524 mm
 Maksimalna brzina60 km/h
Unutrašnjost
 Broj sedećih putnika50[1]
 Broj stojećih putnika108
Portal Tramvajski saobraćaj
Tatra K2 na Vikimedijinoj ostavi.

Tatra K2 je dvodelni tramvaj, koji se proizvodio od 1967. do 1983. godine (prototipi 1966. godine) u fabrici ČKD. Tramvaj je odvojen od tipa Tatra T3 zbog toga što ima dva dela. Proizvedeno je 569 tramvaja za čehoslovačke javne prevoznike, ali i za inostranstvo (Bosna i Hercegovina i Sovjetski Savez).

Istorija[uredi | uredi izvor]

Klasični tramvaji koji se temelje na koncepciji PCC nisu mogli zameniti stare dvoosovinske tramvaje u kompoziciji[2], ČKD je počeo razvijati tramvaje većeg kapaciteta, te je 1964. godine nastao tip Tatra K1[3]. No problem je bio u elektropneumatskoj opremi. Zato su razvijeni 2 prototipa tramvaja Tatra K2 sa diodnom opremom[1]. Proizvodnja tramvaja se odvijala do 1983. godine. Naslednik tramvaja K2 je trebalo da bude tip Tatra KT6, no razvoj tramvaja je bio obustavljen[4].

Konstrukcija[uredi | uredi izvor]

Tatra K2 je jednosmerni šesteroosovinski zglobni tramvaj. Po mehanizmu je tramvaj sličan tipu Tatra K1[3]. Postolja imaju tri vrste kočnica: elektromagnetne, čeljusne i šinske[2]. Zglobni spoj tramvaja se nalazi na srednjem postolju. Naspram tramvaja Tatra T3, srednje postolje je izvedeno da prati zglobni spoj[1]. Tramvaji imaju zaobljena čela (pojedine modernizacije uključuju nova čela). Čela tramvaja su proizvedena od laminata. Dizajner čela je František Kardaus.

Pod je visok 900 mm nad kolosekom[5]. Pod je vodootporan i napravljen je od gume[2]. Prozori su na ivicama prekriveni gumom. Gornji deo prozora se može otvoriti, a za dodatnu ventilaciju služe krovni prozori. Enterijer tramvaja se osvjetljava pomoću fluorescentne cevi, grejači su postavljeni na ivicama tramvaja. Stolice od laminata (u prvim serijama kožne) su raspoređene sistemom 2+1. Na prednjem delu vozila se nalazi upravljačnica, a upravlja se pedalama za vožnju i kočenje. U svakom delu se nalaze dvoja četverokrilna vrata kontrolisana od strane vozača[2].

Proizvodili su se tramvaji K2 za Čehoslovačku, K2YU za Jugoslaviju i K2SU za Sovjetski Savez, a razlike su neprimetne.

Rekonstrukcije i modernizacije[uredi | uredi izvor]

Prva veća modernizacija je odrađena u Brnu, kako bi se smanjilo korišćenje električne energije. Pri takvim "malim modernizacijama" su motori spojeni serijski, a kada se postigne veća brzina bi se trebalo spojiti na paralelno spajanje. Takvi tramvaji su dobili tip K2MM, a modernizovano ih je bilo 67[6]. No zbog problema sa takvom modernizacijom, tramvaji su vraćeni u originalno stanje[7].

Tip Izmene pri modernizacijama Godine modernizacije Gradovi
Tatra K2G Električna oprema TV8 (tiristorska) 1995.-2005. Ostrava, Bratislava
Tatra K2R Novi dizajn, električna oprema TV8 (tiristorska) 1995.-1998. Brno
Tatra K2R-03 1997.-1999.
Tatra K2S Novi dizajn, električna oprema TV14 ili TV Progress (IGBT) 1998.-2009. Bratislava
Satra II Novi dizajn, električna oprema TV14 (prototip) i Siemens (IGBT) Od 1998. Sarajevo
Tatra K2T Električna oprema TV14 (IGBT) 1999.-2000. Brno
Tatra K2R.03-P Novi dizajn, električna oprema TV Progress (IGBT) 2000.-2002. Brno
Tatra K2P Električna oprema TV Progress (IGBT) 2000.-2005. Brno, Ostrava
Tatra K3R-N Novi dizajn, električna oprema TV Progress (IGBT), novi srednji niskopodni dio 2002.-2004. Brno
Satra III Novi dizajn, električna oprema Siemens, novi srednji niskopodni dio Od 2004. Sarajevo

Novi tramvaji[uredi | uredi izvor]

Novi tramvaji kao modernizacije tramvaja K2 su se proizvodili od 2000. godina. Tramvaji se vode kao rekonstrukcije, no koriste se neki delovi sa starih tramvaja (npr. postolja).

Tip Izmene pri proizvodnji Godine proizvodnje Gradovi
Tatra K3R-N Novi dizajn, električna oprema TV Progress (IGBT), novi srednji niskopodni dio 2006. Brno
Tatra K2S Novi dizajn, električna oprema TV Progress (IGBT) 2007.-2009. Bratislava
Vario LF2R.E Novi dizajn, električna oprema TV Europulse, delimično niskopodni tramvaj Od 2008. Brno
Vario LF2R.S Novi dizajn, električna oprema Škoda, delimično niskopodni tramvaj 2013.-2014. Ostrava

Prodaja tramvaja[uredi | uredi izvor]

Od 1966. do 1983. je prodato 569 tramvaja.

Država Grad Tip Godine prodaje Prodato tramvaja Garažni brojevi po prodaji Izvori
 Bosna i Hercegovina Sarajevo K2YU 1973.-1983. 90 201-290 [8]
 Češka Brno K2 1967.-1983. 120 601-607, 1008-1117 [9]
K2YU 1983. 15 1118-1132 [10]
Ostrava K2 1967.-1969. 8 802-809 [11]
K2YU 1983. 2 810-811 [11]
 Rusija Jekaterinburg K2SU 1967.-1969. 20 801-820 [12]
Moskva K2SU 1967.-1970. 60 151-211 [13]
Novosibirsk K2SU 1967.-1969. 36 121-156 [14]
Rostov na Donu K2SU 1968. 5 1001-1005 [15]
Samara K2SU 1967.-1969. 30 1001-1030 [16]
Tula K2SU 1969.-1970. 19 401-419 [17]
Ufa K2SU 1968.-1969. 35 [14]
 Slovačka Bratislava K2 1969.-1977. 86 309-394 [5]
K2YU 1983. 3 7085-7087 [5]
 Ukrajina Harkov K2SU 1968.-1969. 40 1901-1940 [18]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Černý, Martin. Malý atlas městské dopravy 2002. Prag: Gradis Bohemia. str. 68—69. ISBN 978-80-902791-5-5.. 
  2. ^ а б в г Butschek, Alan (2000). 100 let elektrické pouliční dráhy v Brně 1900–2000. Ústí nad Labem i Brno: Vojtěch Wolf – Vydavatelství WOLF. стр. 76. 
  3. ^ а б „K2”. prazsketramvaje.cz. Приступљено 2017-07-14. 
  4. ^ Mara, Robert (2002). Tatra T3 1960–2000. 40 let tramvají Tatra T3. K-Report Pavel Malkus. стр. 76. ISBN 978-80-903012-0-7.. 
  5. ^ a b v „ČKD Tatra K2”. imhd.sk. Pristupljeno 2017-07-14. 
  6. ^ „Evidence vozů DPMB; typ: K2MM”. bmhd.cz. Pristupljeno 2017-07-14. 
  7. ^ „Rekonstrukce tramvají K2”. bmhd.cz. Pristupljeno 2017-07-14. 
  8. ^ Jähne, Christoph. „K2YU”. tatrawagen.de. Arhivirano iz originala 14. 10. 2010. g. Pristupljeno 14. 7. 2017. 
  9. ^ „Evidence vozů DPMB; typ: K2”. bmhd.cz. Pristupljeno 14. 7. 2017. 
  10. ^ „Evidence vozů DPMB; typ: K2YU”. bmhd.cz. Pristupljeno 14. 7. 2017. 
  11. ^ a b „K2”. mhd-ostrava.cz. Arhivirano iz originala 16. 09. 2016. g. Pristupljeno 14. 7. 2017. 
  12. ^ Kuznecov, Jevgenij. „Tatra K-2”. e-tram.narod.ru. Pristupljeno 14. 7. 2017. 
  13. ^ „Glava 15. Osvoenie moskovskih okrain”. str. tram.ruz.net. Pristupljeno 2017-07-14. 
  14. ^ a b Jähne, Christoph. „K2SU”. tatrawagen.de. Arhivirano iz originala 14. 10. 2010. g. Pristupljeno 14. 7. 2017. 
  15. ^ „Vehicles List, Rostov-na-Donu. Tatra K2”. transphoto.ru. Pristupljeno 14. 7. 2017. 
  16. ^ „Tatra K2”. samaratrans.info. Pristupljeno 2017-07-14. 
  17. ^ „Vehicles List, Tula. Tatra K2”. transphoto.ru. Pristupljeno 2017-07-14. 
  18. ^ Butovskij, Andrej; Rybka, Andrej. „Istoriя vagona Tatra-K2”. gortransport.kharkov.ua. Pristupljeno 2017-07-14. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Butschek, Alan (2000). 100 let elektrické pouliční dráhy v Brně 1900–2000. Ústí nad Labem i Brno: Vojtěch Wolf – Vydavatelství WOLF. str. 76. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Tatra_K2&oldid=26787700”