Filip II Makedonski
Filip II | |
---|---|
Lični podaci | |
Datum rođenja | 382. p. n. e. |
Mesto rođenja | Vergina, |
Datum smrti | 336. p. n. e. |
Mesto smrti | Vergina, |
Porodica | |
Supružnik | Audata, Phila of Elimeia, Nicesipolis, Filina, Olimpijada, Meda of Odessa, Kleopatra Euridika |
Potomstvo | Filip III Aridej, Tesalonika, Aleksandar Veliki, Kinana, Cleopatra, Europa, Caranus |
Roditelji | Aminta III Euridika I |
Dinastija | Argijadi |
Prethodnik | Perdika III |
Naslednik | Aleksandar Veliki |
Filip II Makedonski[1] (grč. Φίλιππος Β΄ της Μακεδονίας) (382—336. p. n. e.) je bio kralj Makedonije od 359. do 336. p. n. e.[2] Bio je otac Aleksandra Velikog.
Biografija
[uredi | uredi izvor]Po dolasku na vlast Makedonija je bila slaba država sa neefikasnom vojskom i mnogim neprijateljima(pre svega Ilirima i Tračanima koji su upadali na teritoriju Filipove države). Filip je krenuo sa reformom vojske, pre svega je reformisao konjicu povećao njen broj(povećao broj plemstva), kao uvođenje nove formacije koju su konjanici koristili. Sledi reforma pešadije, makedonski hopliti nisu bili, do Filipa, kvalitetno obučeni i opremljeni kao kod drugih Grka. Uveo je novo oružje- sarisu, koplje dužine od 4 metra i krenuo sa treniranjem 4000 pešaka, da bi se vremenom broj falangita povećao. Razlika u odnosu na klasičnu falangu(falanga je, prema izvorima sve što se bori u zbijenoj formaciji od štitova i jedan čovek do drugog, razlika kod makedonske falange jeste lakša oprema i sarisa-koplje od 4 metra, dok je klasičan hoplit nosio doru-koplje od 2 metra dužine). Makedonska falanga se borila u osnovnim jedinicama (sintagmama) od po 256 ljudi. Smatra se da je na Filipa uticao Ipikrat(koji je uveo reforme kod Atinjana koje se tiču pešadije, kao i koplje od 3,6 metra), kao i Pelopida(beotarh i Tebanski general). Makedonski pešak opremljen sarisom nosi je manji štit(težak aspis zamenila je okrugla pelta), a bronzani oklop (thorax) na grudima menja laki kožneni oklop(linothorax). On je već u prvim godinama vladavine osvojio Trakiju, bogatu zlatom, odakle je ubirao velike prihode za opremanje vojske. Nasledio ga je sin Aleksandar Veliki, nakon uspešnog atentata na Filipa.
Uspon Makedonije pod Filipom, tekao je munjevitom brzinom. Već 357. p. n. e., zauzeo je Amfipolj(potreba da se zauzme ovaj grad dovodi do osnivanja jedinice za opsadno ratovanje i sprava potrebnih za opsedanje polisa), atinsku koloniju na ušću Strimona (Struma), što je značilo otvoren put za Pangajsku goru čuvenu po rudnicima srebra, kao i ostalih ruda. Godine 356. p. n. e., Filip je osvojio Potideju i raselio tamošnje atinske kleruhe. Grad je ustupio Halkiđanima sa kojima je sklopio savez. U podnožju Pangajske gore je osnovao grad kome je dao ime Filipi, naselivši ga Makedoncima. Počeo je da eksploatiše Pangajske rudnike i da kuje zlatan novac po uzoru na persijski darik.
Godine 352. p. n. e., Filip se umešao u sveti rat, pošto su Fokiđani opljačkali čuveno proročište u Delfima i počeli da terorišu celu Heladu. Tesalci su se obratili Filipu za pomoć, a on je kod Krokos polja izvojevao pobedu. Filip je stao na čelo tesalske vojske, što je značilo da mu se vlast tada prostirala do Termopila.
Filipova vojska je napredovala na svim pravcima; u Trakiji, na Halkidikiju, Helespontu... na kraju su Tračani sa njim sklopili savez.
- Godine 349. p. n. e., Demosten je održao Prvu Filipiku, gde je prvi put otvoreno nastupio protiv Filipa.
U filipikama on je otvoreno napadao Filipa II, nazivajući ga barbarinom (kao što su Grci u to vreme nazivali sve ne-grke) ukazavajući time Atinjanima da Filip nije grčkog porekla.
- Godine 348. p. n. e., Filip je osvojio Olint, a ostali gradovi na Halkidiku su prisajedinjeni Makedoniji.
- Godine 346. p. n. e., Filip je na svom dvoru vodio pregovore sa Atinjanima na kojima su učestvovali i Demosten i Eshin. Zaključen je mir.
U međuvremenu, Filip je konačno osvojio Trakiju, upao u Srednju Grčku i prisilio Fokiđane da napuste Delfe. Makedonija je primljena u delfijsku Amfiktioniju, što je u stvari značilo primanje u zajednicu polisa.
Takozvanim Filokratovim mirom, sklopljenim između Filipa i Atine, priznata su mu sva dotadašnja osvajanja, što je u suštini značilo potpunu nemoć Atine, čije je građanstvo bilo podeljeno za i protiv Filipa. Dok mu je Demosten bio ogorčeni protivnik, Eshin i Isokrat su bili njegovi vatreni zagovornici. Filip se tada sve više isticao kao ličnost predodređena da povede konačnu borbu protiv Persije, kao i ujedinitelj svih Grka.
- Posle niza pohoda protiv raznih gradova, Filip je osvojio Vizantion, što je Atinjane dovelo do besa pa su mu 340. p. n. e., objavljuju rat.
- Godine 338. p. n. e., došlo je do konačne bitke kod Heroneje, gde su Makedonci odneli pobedu nad Atinom i njenim saveznicima.
Postavši gospodar cele Grčke, Filip je počeo da se priprema za rat sa Persijom. U tu svrhu, Makedonci su 336. p. n. e. zauzeli Troadu u Maloj Aziji, koja im nije pružila otpor. Stigli su do Magnezije na Menandru, kada su dobili vesti da je Filip ubijen.
Filip je ubijen na svadbi svoje kćerke Kleopatre u Egama, uz prisustvo mnogih zvaničnika iz Grčke. Kako i zašto je došlo do atentata na Filipa do danas nije pouzdano razjašnjeno.
Vladavina Filipa II Makedonskog, predstavljala je najkrupniji preokret u razvoju helenskog sveta u poznatoj istoriji. Bio je prvi koji je ujedinio grčke polise-državice. On je bio taj koji je učvrstio temelje za buduće svetsko carstvo koje je ostvario njegov sin Aleksandar Makedonski.
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Worthington, Ian (2008). Philip II of Macedonia. New Haven: Yale University Press. ISBN 978-0-300-16476-3.
- ^ Cosmopoulos, Michael B. 1992. Macedonia: An Introduction to its Political History. Winnipeg: Manitoba Studies in Classical Civilization, p. 30 (TABLE 2: The Argeiad Kings).
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Worthington, Ian (2008). Philip II of Macedonia. New Haven: Yale University Press. ISBN 978-0-300-16476-3.
- Ashley, J.R. (2004). The Macedonian Empire: The Era of Warfare Under Philip II and Alexander the Great, 359-323 B.C. McFarland. ISBN 0786419180.
- Bard, Katheryn A. (1999). Encyclopaedia of the Archaeology of Ancient Egypt. New York: Routledge. ISBN 978-1-134-66524-2.
- Bryant, Joseph M. (1996). Moral Codes and Social Structure in Ancient Greece: A Sociology of Greek Ethics from Homer to the Epicureans and Stoics. Albany, NY: State University of New York Press. ISBN 0-7914-3042-1.
- Buckler, John (1989). Philip II and the Sacred War. Leiden: E.J. Brill. ISBN 978-90-04-09095-8.
- Buckley, Terry (1996). Aspects of Greek History, 750–323 BC: A Source-based Approach. London and New York: Routledge. ISBN 0-415-09957-9.
- Cawkwell, George (1978). Philip of Macedon. London, UK: Faber & Faber. ISBN 0-571-10958-6.
- Chamoux, François (2002). Hellenistic Civilization. Oxford, UK: Blackwell Publishing. ISBN 0-631-22241-3.
- Ellis, J.R. (1994). „Macedon and North-west Greece”. Ur.: Edwards, I.E.S.; Lewis, D.M.; Boardman, John; Gadd, Cyril John; Hammond, Nicholas; Geoffrey Lemprière. The Cambridge Ancient History. 6. Cambridge, UK: Cambridge University Press. str. 723—759. ISBN 0-521-23348-8.
- Errington, Robert Malcolm (1990). A History of Macedonia. Berkeley and Los Angeles, CA: University of California Press. ISBN 0-520-06319-8.
- Fine, John Van Antwerp (1983). The Ancient Greeks: A Critical History. Cambridge, MA: Harvard University Press. ISBN 0-674-03314-0.
- Fox, Robin Lane (1980). The Search for Alexander. Little Brown & Co. Boston. ISBN 0-316-29108-0.
- Fox, Robin Lane (1986) [1973]. Alexander the Great. New York and London: Penguin Books. ISBN 978-0-14-008878-6.
- Fox, Robin Lane; Fox, Robin J. (2011). Brill's Companion to Ancient Macedon: Studies in the Archaeology and History of Macedon, 650 BC - 300 AD. BRILL. ISBN 978-9004206502.
- Graham, Alexander John (1999). Colony and Mother City in Ancient Greece. Manchester University Press. ISBN 0719057396.
- Green, Peter (2008). Alexander the Great and the Hellenistic Age. London: Phoenix. ISBN 978-0-7538-2413-9.
- Green, Peter (2006). Diodorus Siculus, Books 11–12.37.1: Greek History 480–431 BC – The Alternative Version. Austin: University of Texas Press. ISBN 0-292-71277-4.
- Griffith, G.T.; Hammond, N. G. L. (1979). A History of Macedonia. 2. Oxford.
- Hall, Jonathan M. (2000). Ethnic Identity in Greek Antiquity. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 0-521-78999-0.
- Hamilton, J. R. (1974) [1973]. Alexander the Great. Pittsburgh, PA: University of Pittsburgh Press. ISBN 0-8229-6084-2.
- Hammond, Nicholas Geoffrey Lemprière (2001). Collected Studies: Further Studies on Various Topics. Amsterdam: Hakkert.
- Hammond, Nicholas Geoffrey Lemprière (1993). Studies concerning Epirus and Macedonia before Alexander. Amsterdam: Hakkert. ISBN 9789025610500.
- Hammond, Nicholas Geoffrey Lemprière (1989). The Macedonian State: Origins, Institutions, and History. Oxford, UK: Clarendon Press. ISBN 0-19-814883-6.
- Hornblower, Simon; Spawforth, Antony; Eidinow, Esther (2012). The Oxford Classical Dictionary. Oxford, UK: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-954556-8.
- Hornblower, Simon (2002) [1983]. The Greek World, 479–323 BC. London and New York: Routledge. ISBN 0-415-16326-9.
- Jones, Archer (2001). The Art of War in the Western World. Champaign, IL: University of Illinois Press. ISBN 0-252-06966-8.
- Joint Association of Classical Teachers (1984). The World of Athens: An Introduction to Classical Athenian Culture. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 0-521-27389-7.
- Justinus, Marcus Junianus (2011). J. C. Yardley, ur. Justin: Epitome of the Philippic History of Pompeius Trogus: Volume II, Books 13–15, the Successors to Alexander the Great. Clarendon Ancient History Series. 2. Prevod: J. C. Yardley. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-927759-9.
- King, Carol J. (2017). Ancient Macedonia. Routledge. ISBN 978-1351710312.
- Levinson, David (1992). Encyclopedia of World Cultures. 1. Boston, MA: G.K. Hall. ISBN 978-0-8168-8840-5.
- Lewis, D.M.; Boardman, John (1994). The Cambridge Ancient History: The Fourth Century B.C. (Volume 6). Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-23348-4.
- McCarty, Nick (2004). Alexander the Great: The Real-life Story of the World's Greatest Warrior King. Camberwell, Victoria: Viking (Penguin Group Australia). ISBN 0-670-04268-4.
- O'Brien, John Maxwell (1994) [1992]. Alexander the Great: The Invisible Enemy – A Biography. New York and London: Routledge (Taylor & Francis). ISBN 0-415-10617-6.
- Ormerod, Henry A. (1997). Piracy in the Ancient World (na jeziku: engleski). Baltimore, Maryland: JHU Press. ISBN 978-0-8018-5505-4.
- Osborne, Robin (2004). Greek History. New York and London: Routledge. ISBN 0-415-31717-7.
- Perlman, Samuel (1973). Philip and Athens. Cambridge, UK: Heffer. ISBN 0-85270-076-8.
- Renault, Mary (2013). The Nature of Alexander the Great. New York: Open Road Integrated Media. ISBN 978-0-14-139076-5.
- Roy, J. (1994). „Thebes in the 360s B.C.”. Ur.: Edwards, I.E.S.; Lewis, D.M.; Boardman, John; Gadd, Cyril John; Hammond, Nicholas; Geoffrey Lemprière. The Cambridge Ancient History: The Fourth Century BC. 6. Cambridge, UK: Cambridge University Press. str. 187—208. ISBN 0-521-23348-8.
- Seager, Robin (1994a). „The Corinthian War”. Ur.: Edwards, I.E.S.; Lewis, D.M.; Boardman, John; Gadd, Cyril John; Hammond, Nicholas; Geoffrey Lemprière. The Cambridge Ancient History: The Fourth Century BC. 6. Cambridge, UK: Cambridge University Press. str. 97—119. ISBN 0-521-23348-8.
- Seager, Robin (1994b). „The King's Peace and the Second Athenian Confederacy”. Ur.: Edwards, I.E.S.; Lewis, D.M.; Boardman, John; Gadd, Cyril John; Hammond, Nicholas; Geoffrey Lemprière. The Cambridge Ancient History: The Fourth Century BC. 6. Cambridge, UK: Cambridge University Press. str. 156—186. ISBN 0-521-23348-8.
- Sealey, Raphael (1976). A History of the Greek City-States, ca. 700–338 B.C.. Berkeley and Los Angeles: University of California Press. ISBN 978-0-631-22667-3.
- Sekunda, N. V. (2010). „The Macedonian Army”. Ur.: Roisman, Joseph; Worthington, Ian. A Companion to Ancient Macedonia. Oxford, Chichester, & Malden: Wiley-Blackwell. str. 446—471. ISBN 978-1-4051-7936-2.
- Starr, Chester G. (1991). A History of the Ancient World. New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-506628-6.
- Talbert, Richard J.A (2002). Routledge, ur. Atlas of Classical History. ISBN 1134966539.
- Toynbee, Arnold Joseph (1981). The Greeks and Their Heritages. Oxford, UK: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-215256-5.
- Vujčić, Nemanja (2021). „The City of Pelion and the Illyrian War of Alexander”. Greek, Roman, and Byzantine Studies. 61.
- Wilcken, Ulrich (1967). Alexander the Great. New York: W.W. Norton & Company, Inc. ISBN 978-0-393-00381-9.
- Worthington, Ian (2014). By the Spear: Philip II, Alexander the Great, and the Rise and Fall of the Macedonian Empire. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-992986-3.
- Worthington, Ian (2003). Alexander the Great: A Reader. New York and London: Routledge. ISBN 978-1-134-43592-0.
- Zacharia, Katerina (2008). Hellenisms: Culture, Identity, and Ethnicity from Antiquity to Modernity. Hampshire: Ashgate Publishing Limited. ISBN 978-0-7546-6525-0.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- 10 zanimljivih činjenica o najvećem vladaru Makedonije (B92, 27. septembar 2016)
- A family tree focusing on his ancestors
- A family tree focusing on his descendants Архивирано на сајту Wayback Machine (6. октобар 2008)
- -{Plutarch: Life of Alexanderv
- Pothos.org, Death of Philip: Murder or Assassination?
- Philip II of Macedon entry in historical source book by Mahlon H. Smith
- Facial reconstruction expert revealed how technique brings past to life Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. jul 2023), press release of the University of Leicester, with a portrait of Philip based on a reconstruction of his face.
- Twilight of the Polis and the rise of Macedon (Philip, Demosthenes and the Fall of the Polis). Yale University courses, Lecture 24. (Introduction to Ancient Greek History)
- The Burial of the Dead (at Vergina) or The Unending Controversy on the Identity of the Occupants of Tomb II
Makedonski kraljevi 359—336. p. n. e. |