Аеродром Казањ

С Википедије, слободне енциклопедије
Међународни аеродром Казањ


Општи подаци
Изворни назив Аэропорт Казань им. Габдуллы Тукая
IATA KZN
ICAO UWKD
Тип међународни
Оператор ОАО «Международный аэропорт «Казань»
Држава  Русија
Република Република Татарстан
Најближи град Казањ
Надморска висина 125 m
Координате 55° 36′ 24″ N 049° 16′ 54″ E / 55.60667° С; 49.28167° И / 55.60667; 49.28167
Статистика
Број писта 1
Број путника 3,470,742[1].
Полетно-слетне стазе
Смер Дужина Површина
m ft
11/29 [2] 3724 12218 бетон

Међународни аеродром Казањ (рус. Международный аэропорт Казань тат. Qazan Xalıqara Aeroportı) (IATA: KZN, ICAO: UWKD) је аеродром федералног значаја [3] у граду Казању у Републици Татарстан у Руској Федерацији. Аеродром се налази на 11. месту у земљи по промету путника (3,4 милиона путника)[1]. Аеродром је база авиокомпаније Kazan Air Enterprise, као и једна од база за авиокомпанију UVT Aero.

Положај[уреди | уреди извор]

Налази се на 26 км југоисточно од града Казања, у близини села Столбишће на територији Лаишевског округа Републике Татарстан.

Историја[уреди | уреди извор]

Совјетски период[уреди | уреди извор]

Одлука о изградњи другог аеродрома у Казању донета је 1972. Стари аеродром, 8 км северозападно од града, „Казан-1“, више није био довољан. Број путника је већ 1972. године премашио 1,6 милиона. За прихват авиона Ту-134 потребна је и нова већа писта. Изградња је завршена 1979. године. Први планирани лет, путнички лет из Сочија, обављен је 15. септембра 1979. Како би прихватао авионе Ил-86, године 1982. аеродром је проширен и опремљен савременом технологијом. Аеродром се до 1984. године звао "Казан-2", када је преименован у "Казан". Први међународни лет полетео је за Берлин 1987. године, неколико месеци раније аеродром је добио статус "међународног". Брзо су успостављене линије с Пољском, Албанијом, Кином, Бугарском и Монголијом.

Постсовјетски период[уреди | уреди извор]

За Истанбул је отворена линија октобра 1992. године и до данас је најоптерећенија међународна линија. Од марта 1997. године Луфтханса лети на релацији Казан-Франкфурт, међутим, обуставља летење у априлу 2013.[4] Линију поново обнавља Аерофлот од јуна 2016. и лети два пута недељно.[5] Крајем 1994. године, одлучено је да се приступи новом проширењу аеродрома. Најважније тачке биле су проширење аеродромске зграде и система за гориво, као и изградња писте дужине 3750 м.

Мапа Међународног аеродрома Казањ на OpenStreetMap

Поред тога, требало би да се модернизује центар за контролу ваздушног саобраћаја (контролни торањ) и да се изгради теретни комплекс, хотел са четири звездице и хангар. Систем за горива је модернизован 2001. године, а писта је завршена у јулу 2004. године. Сименс је добио уговор за модернизацију комуникационих система. 2004. године донета је и одлука да се изгради пословни терминал са капацитетом од 100 путника на сат. Сви грађевински радови завршени су до 2005. године, на прославу 1000 година града.

Како је Казан био домаћин Универзијаде 2013. и ФИФА Светског купа 2018. године, 2008. године се кренуло у нову ревитализацију терминала. и друге аеродромске инфраструктуре, а у циљу да аеродром, као међурегионално чвориште, достигне капацитета до 5 милиона путника годишње[6].

Унутрашњост терминала 1А

Прво је изграђена нова писта дужине 3700 метара, а на обе стазе додата су и рубна светла. Ово је омогућило аеродрому да ради 24 сата дневно. У 2012. години изграђена је нова аеродромска ватрогасна станица. 2012. године започела је изградња Терминала 1А који је званично је отворен 7. новембра 2012, док је Терминал 1 компелтно реконструисан и, са обновљеном фасадом поново пуштен у рад 22. јуна 2013.[7]

Аеродром је добио име по татарском песнику Габдули Тукају.

Капацитет аеродрома омогућава слетање и полијетање сваких 7 минута у свим временским условима[тражи се извор] и може да прими ваздухоплове било које ширине, као што су: Антонов Ан-225, Антонов Ан-124 или Боинг 747[8]. Аеродром посједује другу категорију Међународне организације цивилног ваздухопловства (ICAO).

Авио-компаније и дестинације[уреди | уреди извор]

Са аеродром саобраћа ваздушни саобраћај према свим важнијим аеродромима Руске федерације, скоро према свим земљама Централне Азије и Кавказа, према Турској и појединим аеродромима Централне Европе

Авио-компаније које саобраћају на аеродрому[уреди | уреди извор]

Airbus A320-200 авиокомпаније S7 Airlines на аеродрому
Boeing 737-800 авиокомпаније flyDubai на аеродрому

Дестинације (аеродроми)[уреди | уреди извор]

Унутрашњи саобраћај[уреди | уреди извор]


Међународни саобраћај[уреди | уреди извор]

Статистика (број путника / годишње)[уреди | уреди извор]

Унутрашњост аеродрома
Годишњи проток путника[9]
година бр. путника % промена
2004 309,900 Стагнација
2005 393,600 Раст 27%
2006 445,700 Раст 13.2%
2007 616,400 Раст 38.3%
2008 751,500 Раст 22%
2009 675,700 Пад -10.1%
2010 958,500 Раст 41.8%
2011 1,227,000 Раст 28%
2012 1,487,000 Раст 21.2%
2013 1,847,000 Раст 24.2%
2014 1,942,408 Раст 5.2%
2015 1,799,267 Пад 7.4%
2016 1,923,223 Раст 6.9%
2017 2,623,423 Раст 36.4%
2018 3, 141, 776 Раст 19.7%
2019 3, 470, 742 Раст 10.4%

Приступ аеродрому[уреди | уреди извор]

Жељезничка станица на аеродрому

До њега се може доћи аутомобилом, таксијем, аутобусом и возом. Аутобуска линија бр. 197 вози до центра града, а у склопу аеродрома је и железничка станица која повезује зрачну луку са центром Казања.

Инциденти[уреди | уреди извор]

17. новембра 2013. авион Боинг 737-500 авиокомпаније Tatarstan Airlines, који је обављао лет У9-363 Москва-Казањ срушио се приликом покушаја слетања на аеродром.[10] Свих 44 путника (укључујући сина председника Татарстана) и 6 чланова посаде је настрадало. Истрага је показала да пилот није завршио основну обуку летења. Услед овог открића, Руска Федерална агенција за ваздушни саобраћај (Росавиатсииа)је поништила стотине пилотских дозвола.[11]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Обим промета преко руских аеродрома Архивирано на сајту Wayback Machine (3. фебруар 2020), Федерална агенција за ваздушни саобраћај
  2. ^ „World Aero Data”. Архивирано из оригинала 13. 04. 2020. г. Приступљено 13. 04. 2020. 
  3. ^ Регистар аеродрома федералног значаја; Влада Руске федерације, № 726, од 20.04.2016 г. (рус. језик)
  4. ^ Lufthansa Leaves The Kazan Airport Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јул 2014), приступљено 13.4.2020. (енг. језик)
  5. ^ Франкфурт- Казањ Архивирано на сајту Wayback Machine (25. март 2018) Аерофлот, приступљено 13.4.2020.
  6. ^ Старостин, международный аэропорт «Казань», БИЗНЕС Online. Приступљено 13.4.2020. (рус. језик)
  7. ^ Игорь Шувалов открыл новый терминал аэропорта "Казань", Aviation EXplorer (17.12.2012) Приступљено 13.4.2020. (рус. језик).
  8. ^ Алексей Старостин, аэропорт Казань: «Сейчас мы работаем в режиме стройки» . БИЗНЕС Online. Приступљено 13.4.2020. (рус. језик)
  9. ^ Архив новостей. „Международный аэропорт Казань”. kazan.aero. Архивирано из оригинала 19. 01. 2018. г. Приступљено 13. 04. 2020. 
  10. ^ Simon Hradecky (17 November 2013).Crash: Tatarstan B735 at Kazan on Nov 17th 2013, crashed on go-around Avherald.com . Приступљено 13.4.2020. (енг. језик)
  11. ^ Mark Huber - May 9, 2017, Russian Pilots Protesting Mass License Revocations. Ainonline.com . Приступљено 13.4.2020. (енг. језик)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Аеродром_Казањ&oldid=26805910”