Тупољев Ту-134

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Ту-134)
Тупољев Ту-134

Авиогенексов Ту-134A рег-озн. YU-AJA
Авиогенексов Ту-134A рег-озн. YU-AJA

Општи подаци
Намена путнички
Посада 3 до 4
Број путника до 96
Порекло  СССР/ Русија
Произвођач Харковски авио завод
Пробни лет 29. јула 1963.
Уведен у употребу септембар 1967.
Статус оперативан
Први оператер Аерофлот
Број примерака 854[1]
Димензије
Дужина 37,10 m
Висина 9,02 m
Распон крила 29,00 m
Површина крила 127,3 m²
Маса
Празан 27.960 kg
Максимална 47.600 kg
Погон
Мотори Двопроточни турбомлазни мотори
Број мотора 2
Физичке особине
Турбомлазни мотор Соловјев Д-30
Потисак ТММ-а 66,68
Перформансе
Макс. брзина на Hопт. 950 km/h
Економска брзина 850-900 km/h
Долет 3.200 km
Плафон лета 12.100 m
Брзина пењања 318 m/min
 Портал Ваздухопловство

Тупољев Ту-134, (рус. Туполев Ту-134, НАТО назив Crusty) је двомоторни путнички авион на млазни погон руског произвођача Тупољев намењен кратколинијском ваздушном саобраћају. У зависности од типа могао је да превезе од 72 до 84 путника. Био је сличан авионима Даглас DC-9 и Каравела SE-210. Укупно је изграђено 852 авиона у верзијама Ту-­134А, Б, УБЛ и сх. Заменио је застареле путничке авиона Ту-104 и Ту-124

Пројектовање и развој[уреди | уреди извор]

А.Н.Тупољев (1944.)
Споменик авиону Тупољев Ту-134
Тупољев Ту-134 на стајанци
Балканов Ту-134 А на Софијском аеродрому.

Пројектантски биро ОКБ 156 Тупољев (Опитни конструкциони биро — Тупољев) је био творац првог совјетског путничког авиона на млазни погон Ту-104 и његове мање варијанте Ту-124 засноване на бомбардеру Ту-16. Самим тим што се путнички авион пројектује на основу бомбардера (а то је била пракса пред рат и у току рата) ови авиони су имали бројне недостатке. Ти недостаци су пре свега били неекономичност, неудобност путника који су у кабини између два снажна малазна мотора били изложени вибрацијама и недозвољено великој буци проблеми у одржавању и томе слично. Стицајем околности Председник владе Совјетског Савеза Н. С. Хрушчов приликом посете Француској имао је прилике да лети авионом Каравела и направио паралелу између ње и Ту-104 којим је он летео. После повратка у Москву позвао је Тупољева и са њим разговарао о могућности пројектовања авиона сличног Каравели. Концепцију градње путничких авиона са млазним моторима уграђених на репу авиона већ су прихватили и други произвођачи авиона Даглас, Боинг, Де Хевиленд и Фокер. Ова концепција је омогућила да путници у кабини и посада у кокпиту буду у великој мери заштићени од буке и вибрација млазних мотора, а тиме се знатно добило у удобности путника. Пошто су у то време у Бироу радило на пројекту авиона Ту-124 приступило се редизајну тог пројекта под називом Ту-124А у коме је предвиђена уградња мотора на репу авиона и пројектовање репа у облику великог слова Т. На крају пројекта то је испао потпуно нови авион који је добио ознаку Ту-134. Од почетног авиона Ту-124 задржао је труп, стреласта крила и стајни трап. Прототип авиона је полетео 29. јула 1963. године а у оперативну употребу је ушао септембра 1967. године.

Технички опис[уреди | уреди извор]

Авион Тупољев Ту-134 је потпуно металне конструкције, нискококрилац са два млазна мотора постављених на репном делу трупа авиона. Крила су стреластог облика потпуно аеродинамички чиста. Мотори су Соловљев Д-30 турбо млазни мотори потиска 67 kN. Авион има увлачећи стајни трап система трицикл, предња носна нога има два точка са гумама ниског притиска а задње ноге које представљају и основне, се налазе испод крила авиона и свака има по 4 точкова са нископритисним гумама. Авион има укупно 10 точкова који му омогућавају безбедно слетање и на лоше припремљеним пистама. Труп авиона је округлог попречног пресека и у њега у један ред могу стати четири седишта са пролазом кроз средину авиона. Изнад глава путника направљене су оставе за смештај приручног пртљага и гардеробе. У зависности од типа авиона у труп се може поставити од 72 до 84 седишта.

Варијанте авиона Тупољев Ту-134[уреди | уреди извор]

  • Ту-134 - први производни модел са 64 путника погоњен са два млазна мотора Соловљев Д-30,
  • Ту-134А - производни модел друге серије са 84 путника, побољшаним моторима и авиоником,
  • Ту-134Б - производни модел са 80 путника, са додатним резервоарима за гориво у циљу повећања долета,
  • Ту-134ЛК - модел авиона намењен обуци космонаута,
  • Ту-134УБЛ - модел авиона намењен обуци посада бомбардера,
  • Ту-134УБК - морнаричка верзија авиона Ту-134УБЛ намењен обуци посда бомбардера,
  • Ту-134БСх - модел авиона намењен обуци навигатора бомбардера Ту-22M,
  • Ту-136 - варијанта авиона Ту-134 са моторима на течни нафтни, природни или земни гас, за чување горива коришћена је криогеничка технологија (одржавање врло ниске температуре).

Оперативно коришћење[уреди | уреди извор]

Авион Ту-134 се производио од 1964. до 1984. године у фабрици авиона у Харкову. У овом периоду је направљено 852 примерака ових авиона. Највећи купац ових авиона је био Аерофлот и Ратно ваздухопловство Совјетског Савеза. Први пут је полетео на редовној линији Москва - Стокхолм септембра месеца 1967. године и летео је до 1995. године превезевши 360 милиона путника. Капацитети авиона су 66 путника са 2 класе, 72 путника када авион има само једну класу и 96 путника у једној класи са смњеним размаком између седишта. Аерофлот га је користио и на домаћим и међународним кратким и средњим линијама. Био је веома издржљив авион слетао је и полетао и са неасфалтираних полетно слетних писта и често коришћен за арктичке летове. Дуги низ година овај авион је био стандардни авион за кратке и средње линије земаља Источног блока. Војно ваздухопловство га је користило као транспортни авион, авион за обуку пилота и навигатора, често коришћен за потребе морнарице, за истраживања и тестирање пројеката. Последњих година известан број ових авиона је због своје поузданости конвертована у ВИП авионе за превоз функционера или пословних људи.


Коришћење у свету[уреди | уреди извор]

Авион Ту-134 је користило 42 авио-компаније у свету, авион је био поуздан и дуговечан. Неке европске компаније су са овим авионом имале и по 12 дневних полетања и слетања. Углавном су га користиле земље Варшавског уговора, земље Азије, Африке и Блиског истока. Због повећаног нивоа буке овим авионима је забрањено слетање на европске и северно америчке аеродроме.

Коришћење код нас[уреди | уреди извор]

Друга по величини авио-компанија у Југославији Авиогенекс купила је 1968. године два авиона Ту-134A, а већ 30. марта 1969. године обавила њиме први лет на релацији Београд - Диселдорф. Ови авиони су углавном обављали чартер летове за туристичку агенцију Југотурс и покривали су евро-медитеранске линије. Авиони Ту-134 су у овој компанији летели од 1968 до 1990. године и било их је укупно 12 примерака, замењени су авионима Боинг 727 и Боинг 737.

Земље које су користиле овај авион[уреди | уреди извор]

Светски корисници авиона Тупољев Ту-134
Авион Тупољев Ту-134УБЛ на стајанци војна база Енгелс
Авион Тупољев Ту-134УБЛ у лету

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Регистар Ту-134 на russianplanes.net

Литература[уреди | уреди извор]

  • Јанић, Чедомир; Симишић, Јово (2007). Више од летења - Осам деценија Аеропута и ЈАТ-а. Београд. ISBN 978-86-7086-004-9. 
  • Јанић, Чедомир (2003). Век авијације - [илустрована хронологија] (на језику: (језик: српски)). Беочин: Ефект 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Guillem, J (1981). Sud Est Caravelle (на језику: (језик: енглески)). London: Jane's. ISBN 9780710600448. 
  • Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (на језику: (језик: енглески)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Donald, David (1999). The Encyclopedia of Civil Aircraft (на језику: (језик: енглески)). San Diego: Thunder Bay Press. ISBN 978-15-7145-183-5. 
  • Aboulafia, Richard (1996). Jane's Civil Aircraft (на језику: (језик: енглески)). Glasgow: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0711-024-7. 
  • Gunston, Bill (1995). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875 - 1995 (на језику: (језик: енглески)). London: Osprey. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Duffy, Paul; Kandalov, Andrei (1996). Tupolev: The Man and His Aircraft (на језику: (језик: енглески)). Shrewsbury UK: Airlife Publishing. ISBN 978-1-85310-728-3. 
  • Stroud, John (1968). Soviet Transport Aircraft since 1945. (на језику: (језик: енглески)). London: Putnam. ISBN 978-0-370-00126-5. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Тупољев Ту-134 на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тупољев_Ту-134&oldid=27027889”