Пређи на садржај

Алија (певачица)

Овај чланак је добар. Кликните овде за више информација.
С Википедије, слободне енциклопедије
Алија
Пуно имеАлија Дејна Хотон
Датум рођења(1979-01-16)16. јануар 1979.
Место рођењаЊујорк, Сједињене Државе
Датум смрти25. август 2001.(2001-08-25) (22 год.)
Место смртиМарш Харбор, Бахаме
Узрок смртиавионска несрећа
Место укопаФернклиф гробље, Хартсдејл
Занимање
  • певачица
  • глумца
  • модел
  • играчица
Активни период1989—2001
СупружникР. Кели (1994—1995)
ПартнерДејмон Деш (2000—2001)
Веб-сајтaaliyah.com
Потпис

Алија Дејна Хотон (енгл. Aaliyah Dana Haughton; Њујорк, 16. јануар 1979 — Марш Харбор, 25. август 2001) била је америчка певачица, глумица и модел. Рођена је у Бруклину, а одрасла у Детроиту. Прво појављивање у јавности имала је у доби од 10 година, када је гостовала у ТВ емисији Star Search, а наступала је заједно са Гледис Најт. Када је напунила 12 година, потписала је уговор са америчком издавачком кућом Jive Records као и са њеним ујаком Беријем Ханкерсоном, који је оснивач издавачке куће Blackground Records. Ханкерсон ју је упознао са Р. Келијем, који јој је постао ментор, главни текстописац и продуцент њеног дебитантског албума Age Ain't Nothing but a Number, који је продат у 3 милиона примерака у Сједињеним Државама, а додељен му је двоструки платинумски сертификат од стране Америчког удружења дискографских кућа. Након тога, Алија је раскинула уговор са издавачком кућом Jive Records и потписала за Атлантик рекордс.

Сарађивала је са певачима и музичким продуцентима, Тимбаландом и Миси Елиот на њеном другом студијском албуму One in a Million, 2000. године појавила се у филму Ромео мора умрети. Позајмила је глас у филму Покушај поново, за који је снимила истоимену песму, а она се нашла на првом месту америчке музичке листе Билборд хот 100. Године 2001. појавила се у филму Краљица проклетих, а исте године издала трећи и последњи албум под називом Aaliyah.

Погинула је 25. августа 2001. године у авионској несрећи на Бахамима, на авион се укрцала након што је снимила спот за сингл Rock the Boat. Пилот који је управљао авионом у том тренутку није био лиценциран, а токсиколошка испитивања открила су да је конзумирао алкохол и кокаин. Породица Алије је касније поднела тужбу против авиокомпаније Blackhawk International Airways, која је решена ван суда. Након смрти Алије, њена музика постигла је велики комерцијални успех, са неколико постхумних издања. Укупно је продато 24—32 милиона њених албума широм света. Заслужна је у помоћи редефинисања савременог истраживања попа и хип хопа, а стекла је надимке Принцеза од ритма и блуза и Краљица урбаног попа. Музичка листа Билборд наводи је као 27. најуспешнију ритам и блуз уметницу у историји музике.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Алија Дејна Хотон рођена је 16. јануара 1979. године у Бруклину, Њујорк.[1] Била је афроамеричког порекла.[2][2][3][4] Њено име је женска варијанта арапског Али, али изворно јеврејско име Алија (хебрејски: אליה)" потиче од хебрејске речи алијах, што значи највиши и најбољи.[5][6] Алија је волела своје име и тврдила да је веома поносна на њега, као и да се труди да живи у складу са својим именом.[1] Мајка ју је уписала на часове певања када је била дете.[1] Као дете наступала је певајући на венчањима у црквеним хоровима и на добротворним догађајима.[7] Када је имала 5 година, њена породица се преселила у Детроит, где је одрасла, заједно са братом Рашадом.[8][9] Похађала је католичку школу, где је у првом разреду учествовала у позоришној представи. У Детроиту, њен отац радио је у магацину, док је мајка била домаћица.[10] Алијина мајка бавила се и певањем, а њен ујак Бери Ханкерсон био је музички продуцент, ожењен певачицом Гледис Најт.[9] Као дете Најтова је често ангажовала Алију на разним аудицијама за рекламе и телевизијске емисије, укључујући амерички ситком Под истим кровом и ТВ емисију Star Search где се Алија појавила када је имала 10 година.[1][10][11] Алија је била на аудицији за неколико дискографских кућа, а са 11 година појавила се на неколико музичких концерата заједно са Гледис Најт.[9][12] Када је била дете, за кућне љубимце имала је патке, змије и игуане.[5] Била је доста везана за своју бабу, која је преминула 1991. године.[13][14][5]

На пријемном у средњу школу Ликовне и сценске уметности Ликовне и сценске уметности у Детроиту, Алија је на италијанском језику отпевала песму Ave Maria.[15][5] Током похађања средње школе уписала је драмску уметност, а дипломирала је 1997. године.[12][16][17]

Алијина породица имала је велику улогу током њене каријере. Њен отац, Мајкл Хотон био је њен лични менаџер, а мајка јој је помагала у каријери.[18] Брат Рашад и рођак Јомо стално су радили са њом. Певачица Гледис Најт била је удата за Алијиног ујака Берија Хакерсона и била је од суштинске важности за њен почетак каријере.[19][20]

Након објављивања албума Age Ain't Nothing but a Number поједини медији објавили су информацију да је певачица у вези са репером Р. Келијем, као и да су се тајно венчали без знања њених родитеља.[12][21][22][23][24][25] Магазин Вајб је након тога објавио венчани лист у коме се наводи да се пар венчао 31. августа 1994. године у Роузмонту, Илиноису.[12][23] Алија је у то време имала петнаест година, док је на венчаном листу заведена као да је имала осамнаест година. Њихов незаконити брак поништили су Алијини родитељи, у фебруару 1995. године.[26][23][27]

Алија се приватно дружила са суоснивачем издавачке куће Roc-A-Fella Records, Дејмоном Дешом, који је у интервјуима након њене смрти тврдио да су планирали да се венчају.[28] Деш и Алија упознали су се 2000. године и постали пријатељи.[29]

Умешност

[уреди | уреди извор]

Алија је често говорила да је током снимања песама била инспирисана бројним музичарима као што су Мајкл Џексон, Стиви Вондер, Шаде, Ен воуг, групом Nine Inch Nails, Корн, Принс, Naughty by Nature, Џони Матис, Џенет Џексон и Барбра Страјсенд.[30][31] Изјавила је како је одувек желела да сарађује са Џенет Џексон.[32]

Већина уметника млађе популације Алију су сматрали узором. Емил Вилбекин, којег CNN описује као Алијиног пријатеља, истакао је да је Алија одличан узор јер је своју каријеру започела са свега петнаест година, са изузетно успешним албумом Age Ain't Nothing but a Number. Поред успеха албума, имала је водећу улогу у филму Ромео мора умрети, а добила је бројне награде за своје успехе, док су многи њени текстови веома инспиративни. Многи млади фанови хип-хоп музике диве се Алији.[20]

Алија се током каријере фокусирала на јавни имиџ. Често је носила врећасту одећу и сунчане наочаре, а истакла је да жели да се разликује од „остатка чопора”.[33][34] Често је носила црну одећу, започињући тренд сличне моде међу женама у Сједињеним Америчким Државама и у Јапану.[12][35] Њен модни стил заслужан је и имао је утицај на нове модне трендове под називом Health Goth и Ghetto Goth.[36][37][38][39] Када је променила фризуру послушала је мајчин савет и косом прекрила око, у стилу америчке глумице Вероника Лејк.[40] Године 1998. Алија је ангажовала личног тренера, вежбала пет дана у недељи и јела дијеталну храну.[41][42] Певачица је често хваљена због својих моралних вредности.[43]

Каријера

[уреди | уреди извор]

1991—1995; Почеци и први студијски албум

[уреди | уреди извор]

Алија је потписала уговор за издавачку кућу Blackground Records, када је имала 12 година.[44][45] Ујак Хакерсон ју је упознао са Р. Келијем, који јој је постао ментор, главни текстописац и продуцент њеног првог албума, који је снимила када је имала 14 година.[12][1][45][26] Албум под називом Age Ain't Nothing but a Number објављен је 24. маја 1994. године и дебитовао је на двадесет и четвртом месту музичке листе Билборд 200. Албум је продат у 74.000 примерака током прве недеље од објављивања.[46][47] Досегао је до 18. места на листи Билборд 200, продат је у преко 3 милиона примерака у Сједињеним Државама, а два пута му је додељен платинумски сертификат од стране Америчког удружења дискографских кућа.[47][48] У Канади, албум је продат у преко 500.000 примерака и Канадско удружење дискографских кућа му је доделио златни сертификат.[49] Водећи албумски сингл Back & Forth био је три недеље на врху листе Билборд хот ритам и блуз/хип хоп, а додељен му је златни сертификат од стране Америчког удружења дискографских кућа.[48][50] Други сингл под називом At Your Best (You Are Love) био је шести на листи Билборд хот 100 и такође му је додељен златни сертификат од стране Америчког удружења дискографских кућа.[48][50] Насловна песма Age Ain't Nothing but a Number нашла се на 75. месту листе Билборд хот 100.[50] На албуму се нашла и песма The Thing I Like, која је уједно била и музичка нумера за филм Детектив за прљаве послове.[51] Албум Age Ain't Nothing but a Number добио је углавном повољне критике од музичких критичара, а неки су Алијин рад на овом албуму поредили са радом певачица из музичке групе En Vogue.[52][53][54][55]

1996—2000; Албум One in a Million и филм Ромео мора умрети

[уреди | уреди извор]
Алија у Берлину, мај 2000. године

Године 1996. Алија је прекинула сарадњу са издавачком кућом Jive Records и потписала уговор за Атлантик рекордс. Сарађивала је са певачима и музичким продуцентима, Тимбаландом и Миси Елиот на њеном другом студијском албуму One in a Million.[12][9] Албум је објављен 27. августа 1996. године за издавачке куће Backround и Атлантик рекордс, а продат је у три милиона примерака у Сједињеним Државама и у преко осам милиона широм света.[56][57][58] На албуму се нашао сингл If Your Girl Only Knew, који је био две недеље на врху листе Билборд хот ритам и блуз/хип хоп.[59][50] На албуму се налазе и синглови Hot Like Fire и 4 Page Letter. One in a Million достигао је врхунац на осамнаестом месту листе Билборд 200, а додељен му је двоструки платинумски сертификат од стране Америчког удружења дискографских кућа, 16. јуна 1997. године.[48][60] Наредне године Алија се појавила на песми Timbaland & Magoo's, Up Jumps da Boogie.[61]

Након што је завршила средњу школу, Алија је започела глумачку каријеру. Појавила се у ТВ серији New York Undercover.[62] У овом периоду учествовала је и у хуманитарном концерту који је одржан у Њујорку.[63] Алија је била заштитно лице компаније Томи Хилфингер.[64][65] На снимању албума за анимирани филм Анастасија учествовала је са песмом Journey to the Past која је била номинована за награду Академије филмских уметности и наука, Оскар за најбољу оригиналну песму.[51][57][66] Песму је извела на церемонији доделе награда Академије 1998. године и тако постала најмлађа певачица која је наступила на том догађају.[67][68] Песма Are You That Somebody? представљена је у саундтреку филма Доктор Дулитл из 1998. године, а Алија је освојила прву номинацију за Награду Греми.[69] Песма је била на 21. месту листе Билборд хот 100.

Године 1999. имала је прву улогу, на филму Ромео мора умрети, који је објављен 22. марта 2000. године. Филм је првог викенда приказивања зарадио 18, 6 милиона америчких долара.[70][71] Поред глуме, Алије је била извршна продуценткиња филмске музике, укупно је продуцирала четири песме.[72] Песма Try Again објављена је као сингл и нашла се на првом месту листе Билборд хот 100, а спот за песму освојио је Награду за најбољи женски спот. Песма је објављена и на винил издању.[50][73][74] Алија је због песме номинована за Греми награду за најбољу женску ритам и блуз вокалисткињу.[75] Саундтрек продат је у 1,5 милиона копија у Сједињеним Државама.[76]

2001: Албум Aaliyah

[уреди | уреди извор]

Након што је завршила снимање филм Ромео мора умрети, Алија је кренула да ради на свом другом филму, под називом Краљица проклетих. Играла је улогу вампира, краљице Акаше, а због снимања филма одложено је објављивање њеног албума.[77] Алијин публициста открио је да албум треба да изађе у октобру 2000. године, али је он до краја снимљен у марту 2000. године, након годину дана снимања.[78] Албум Aaliyah објављен је 5 година након њеног првог студијског албума, 17. јула 2001. године, дебитовао је на другом месту листе Билборд 200, а продат је у 187.000 примерака током прве недеље од објављивања.[79][1] Први албумски сингл We Need a Resolution нашао се 59. позицији Билборд хот 100 листе.[50] Недељу дана након Алијине смрти, албум Aaliyah попео се са деветнаестог на прво место листе Билборд 200.[80] Постхумно је објављен њен сингл Rock the Boat, а он се нашао на четрнаестом месту Билборд хот 100 листе и другом месту Билборд хот ритам и блуз/хип хоп листе.[81][82]

Синглови More than a Woman и I Care 4 U објављени су као постхумни синглови и били су на првом месту листе Билборд хот 100.[81] Албуму Aaliyah додељен је дупли платинумски сертификат од стране Америчког удружења дискографских кућа и продат је у 2,6 милиона копија у Сједињеним Државама.[48][83] Песма More than a Woman нашла се на првом месту синглова у Великој Британији.[84][85]

Смрт

[уреди | уреди извор]

Дана 25. августа 2001. године, Алија се укрцала у авион на аеродрому Марш Харбор на Абако острвима, на Бахамима, како би отпутовала на Флориду, након што је завршила снимање музичког спота за песму Rock the Boat.[86] Требало је да се врати наредни дан, али с обзиром да је снимање завршено раније, путовали су 25. августа. Авион се срушио убрзо након полетања, око 60 m од краја писте и експлодирао.[86] Алија и осам осталих људи у авиону су погинули.[87] Према налазима истраге на Бахамима, Алија је имала велики број опекотина и задобила јак ударац у главу.[88] Пилот који је управљао авионом имао је лажну дозволу и није био лиценциран.[89] Поред тога, токсиколошка испитивања пилота открила су да је конзумирао алкохол и кокаин.[90] Накнадна истраживања показала су да је авион прекорачио тежину за око 300 килограма и да је превозио једног путника више него што је то допуштено.

Алија је сахрањена 31. августа 2001. године на Фернклиф гробљу у Хартсдејлу.[91][92][93] На приватној церемонији било је присутно око 800 ожалошћених пријатеља и родбине, међу којима су били Миси Елиот, Тимбаланд, Гледис Најт, Лил 'Ким и други.[91][94][95] Након сахране пуштена су 22 бела голуба као симбол њених година.[93]

Наслеђе и постхумно објављивање

[уреди | уреди извор]

Након Алијине смрти постојала је неизвесност да ли ће се музички спот за песму Rock the Boat икада бити емитован.[96] Светску премијеру спот је остварио first=Eric|9. октобра 2001. године. Алија је добила две награде постхумно на Америчким музичким наградама у категоријама „Најбољи женски ритам и блуз извођач” и „Најбољи ритам и блуз/соул албум”, за албум Aaliyah.[97] Филм Краљица проклетих у којем је глумила, објављен је у фебруару 2002. године, а првог викенда од објављивања зарадио је 15,2 милиона америчких долара.[98][99] У децембру 2002. године објављене су Алијине до тада необјављене песме, на компилацијском албуму I Care 4 U.[100] Део прихода од продаје поклоњен је Меморијалном фонду Алија, центру за борбу против рака.[101][102] Водећи албумски сингл Miss You нашао се на првом месту листе Билборд хот 100 и листе Хот ритам и блуз/хип хоп.[103] Године 2005. други компилацијски албум Алије, под називом Ultimate Aaliyah објављен је у Великој Британији за издавачку кућу Blackground Records. Ultimate Aaliyah састоји се од три компакт диска са највећим хитовима и ДВД издањем. Документарни филм Aaliyah Live in Amsterdam објављен је 2001. године, мало пре десете годишњице од њене смрти.[104] На филму су се нашли претходно невиђени снимци из 1995. године, када се појављивала у Холандији.[104][105] Током 2003. године, компанија Кристијан Диор представила је колекцију одеће посвећену Алији и сву зараду од продате одеће донирала у њен фонд.[106]

У јуну 2003. године, вокали Алије нашли су се на песми Don't Think They Know певача Криса Брауна, видео спот садржи плесне холограмске верзије Алије. Песма се нашла на Брауновом шестом студијском албуму под називом X.[107] Алија је такође представљена у песми америчке реперке Тинк под називом Million, која је објављена у мају 2015. године, а у њој се налазе делови из песме One in a Million.[108] У септембру 2015. године компанија Ксирена објавила је парфем под називом Aaliyah.[109] Дана 19. децембра Тимбаланд је објавио делове песме Алије, под називом He Keeps Me Shakin и истакао да ће она бити објављена 25. децембра 2015. године, на његовом микстејпу King Stays King.[110] Козметика Мак објавила је Алија колекцију шминке у лето 2018. године, а у истом периоду објављен је кратки филм под називом A-Z of Aaliyah.[111][112]

Алијини вокали и делови песама продуцирани су и нашли су се на песмама музичара, као што су Крис Браун, Дрејк, Тимбаланд, Миси Елиот и многи други.[113][114][115][116]

Алија је заслужна за помагање у редефинисању ритам и блуз музике, попа и хип-хопа током деведесетих година 20. века и тако оставила неизбрисив траг у музичкој индустрији.[117][118][119] Описана је као један од најзначајнијих уметника ритам и блуз музике током деведесетих година. Њен други студијски албум One in a Million постао је један од најутицајнијих ритам и блуз албума деценије.[120]

Године 2001. име „Алија” нашло се међу 100 најпопуларнијих имена за новорођенчад у Сједињеним Државама.[121] Алија је такође рангирана у „Топ 40 жена видео ере“, 2003. године, као и на осамнаестој позицији листе „Топ 25 најбољих плесача свих времена“.[122][123][124] Током 2000. и 2001. године нашла се на четрдесет првој а потом и на четрнаестој позицији најлепших жена по часопису Максим.[125][126] У децембру 2009. године часопис Билборд сврстао је Алију на седамдесето место листе „Најбољи уметници деценије”, док је њен албум Aaliyah био рангиран на сто осамдесет и првом месту „Топ 200 албума деценије”.[127][128] Часопис Комплекс рангирао је Алију 2012. године као десету на листи „Сто најбољих певачица свих времена” и на двадесет и другом месту листе „Деведесет најзгоднијих жена деведесетих година 20. века”.[129][130] Године 2018. часопис Билборд сврстао је Алију на четрдесет и седмо место листе „Топ 60 уметница свих времена”.[131]

Алијина музика утицала је на бројне извођаче, као што су Адел,[132] The Weeknd,[133] Сијера,[134] Бијонсе,[135] Моника,[136] Крис Браун,[114] Ријана,[137] Азилија Бенкс,[138] Севин Стретер,[139] Кејша Кол,[140] Џ. Кол,[141] Рајан Дестини[142] Кели Роуланд,[143] Зендаја,[144] Рита Ора,[145] The xx,[146][147][148] Arctic Monkeys,[149] Speedy Ortiz,[150] Челсеја Волфе,[151] бенд Хаим,[152] Ејнџел Хејз,[153] Кајза,[154] Наја Ривера,[155] Нормани[156] Кејси,[157][158] Харли Вилијамс,[159] Џеси Варе,[160][161] Биби Рекса,[162][163] Омарион[164] и многи други. Канадска ритам и блуз певачица Кејша Канте споменула је како је Алија био део њеног живота, од шесте године, док је певачица и Алијина пријатељица Бренди Норвуд истакла да је Алија била њена инспирација.[165] Репер Дрејк истакао је како је Алија имала највећи утицај на његову каријеру, а на леђима истетовирао је лик певачице.[166] Певачица Соланж Ноулс је на десету годишњицу од смрти Алије истакла како ју је идолизирала и да је никада неће заборавити.[167] Јапанска певачица Утада Хикару истакла је да се заинтересовала за ритам и блуз музику када је чула Алијин албум Age Ain't Nothing but a Number и издала албум First Love.[168][169] Британска кантауторка Кејти Б објавила је 2012. године песму под називом Aaliyah у част певачици, њеном наслеђу и дефинисању ритам и блуз музике.[170]

Верује се да би Алија постигла огроман успех у каријери, Емил Вилбекин истакао је да би њен трећи студијски албум и улога у филму Матрикс 2, где је требало да глуми, довели да тога да буде популарна као Џенет Џексон или Витни Хјустон.[171] ТВ и биографски филм Aaliyah: The Princess of R&B премијерно је приказан 15. новембра 2014. године, а у улози Алије глумила је америчка глумица и певачица Александра Шип.[172][173] Премијеру филма пратило је 3,2 милиона гледалаца и он је постао други најбоље оцењен телевизијски филм у 2014. години.[174]

Дискографија

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Дискографија Алије

Студијски албуми

[уреди | уреди извор]

Филмографија

[уреди | уреди извор]
Улоге Алије
Година
Српски назив
Изворни назив
Улога
Напомена
1989. Star Search Саму себе ТВ шоу, 1 епизода
1995;1996. All That Саму себе (музички гост) ТВ серија, 2 епизоде
1997. New York Undercover Саму себе (музички гост) ТВ серија, сезона 3, епозода 65.
2000. Ромео мора умрети Romeo Must Die Триш О’Деј филм
2002 Краљица таме The Queen Of The Damned краљица Акаша филм

Награде

[уреди | уреди извор]
  • МТВ музичке награде за песму Try Again у категоријама за најбољи спот певачице и најбољи спот из филма (2000)[175]
  • Награда Националног удружења за напредак обојених за албум Aaliyah у категорији за изузетну уметницу (2002)[176]
  • Награда Дама соула за песму Rock the Boat у категорији најбољи ритам и блуз/соул сингл и најбољу ритам и блуз/соул или реп песму године (2002)[177]
  • Америчке музичке награде - Омиљени соул/ритам и блуз певач у свим категоријама (2002)[178]
  • Награда часописа НМЕ за најбољи ритам и блуз/соул перформанс (2002)[179][180]
  • Соул трејн награда за песму Rock the Boat у категорији најбољи ритам и блуз/сингл међу певачицама (2002)[181]
  • Престиж награда у категорији уметник године (2002)[182]
  • Мобо награда за најбољи спот за песму More Than a Woman (2002)[183][184]
  • Америчке музичке награде - Омиљени соул/ритам и блуз албум међу певачицама (за албум Aaliyah) (2002)[178]
  • Америчке музичке награде - Oмиљена соул/ритам и блуз певачица (новембар 2003)[185]
  • Билборд-Аурн ритам и блуз/хип хоп награда за најбољу ритам и блуз/хип хоп певачицу, за албум Aaliyah (2003)[186]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ Huey, Steve. „Aaliyah Biography”. AllMusic. Приступљено 8. 11. 2008. 
  2. ^ а б Sutherland 2005, стр. 1
  3. ^ „Vibe Magazine's Emil Wilbekin: Remembering Aaliyah”. CNN. 27. 8. 2001. Архивирано из оригинала 16. 6. 2009. г. Приступљено 6. 5. 2009. 
  4. ^ Ali, Rasha (21. 2. 2017). „Aaliyah's 'Queen of the Damned' 15th Anniversary: 10 Things You Didn't Know About Vampire Thriller”. The Wrap. Приступљено 13. 3. 2019. 
  5. ^ а б в г Sutherland 2005, стр. 2–4
  6. ^ „Meaning of Aaliyah – baby name Aaliyah”. allparenting.com. Архивирано из оригинала 04. 03. 2018. г. Приступљено 01. 11. 2019. 
  7. ^ Sutherland 2005, стр. 9
  8. ^ Kenyatta 2002, стр. 3
  9. ^ а б в г Bogdanov, Vladimir; Woodstra, Chris; Erlewine, Stephen Thomas (2002). All Music Guide to Rock. Hal Leonard Corporation. стр. 1. ISBN 978-0-87930-653-3. 
  10. ^ а б Warner, Jennifer (2014). Aaliyah: A Biography. BookCap Study Guides. ISBN 9781629173597. 
  11. ^ Sutherland 2005, стр. 15
  12. ^ а б в г д ђ е Perrone, Pierre (27. 8. 2001). „Aaliyah – Obituaries, News”. The Independent. London. Архивирано из оригинала 6. 6. 2010. г. Приступљено 4. 4. 2009. 
  13. ^ „Photograph of interview”. blogspot.com. Приступљено 29. 7. 2014. 
  14. ^ Rubin, Lauren (28. 8. 2001). „HUMOR & SWEETS WERE HER DELIGHTS”. The New York Times. Архивирано из оригинала 17. 02. 2020. г. Приступљено 01. 11. 2019. 
  15. ^ Group, Vibe Media (август 2001). Vibe. 
  16. ^ Jones, Steve (28. 8. 2001). „Aaliyah: A life in the spotlight, lost far too early”. USA Today. Приступљено 11. 7. 2009. 
  17. ^ Farley 2002, стр. 77
  18. ^ „Aaliyah Obituary: Remembering the R&B Star”. Rolling Stone. 11. 10. 2001. Архивирано из оригинала 31. 8. 2017. г. Приступљено 23. 8. 2017. 
  19. ^ Bibel, Sara (12. 11. 2014). „7 Facts About Aaliyah: Get The Scoop Before You Watch the Lifetime Movie”. Biography.com. 
  20. ^ а б „Aaliyah's 2001 Vibe Cover Story: 'What Lies Beneath'”. Vibe.com. 14. 1. 2015. 
  21. ^ Kenyatta 2002, стр. 25
  22. ^ Duncan, Amy (July 18, 2017). „"The story of R Kelly and Aaliyah – from their secret teenage marriage to those pregnancy rumours"”. Приступљено 7. 1. 2019. . Metro
  23. ^ а б в „R. Kelly: Indecent Proposal”. Vibe. 18. 9. 2008. Архивирано из оригинала 1. 12. 2008. г. Приступљено 14. 5. 2009. 
  24. ^ Ogunnaike, Lola (May 2002). „"CAUGHT IN THE ACT"”. Архивирано из оригинала 01. 12. 2008. г. Приступљено 7. 1. 2019. . Vibe
  25. ^ McClain, Shonda (8. 7. 1995). „Aaliyah: Weathering the storm of controversy”. Indianapolis Recorder. Indianapolis. стр. 9. 
  26. ^ а б „Aaliyah: Latest Victim of Crashes That Cut Short Fame – Obituary”Неопходна новчана претплата. Ebony. 1. 11. 2001 — преко Questia Online Library. [мртва веза]
  27. ^ Anees, Saira; Kramer, Carolyn (29. 1. 2008). „Gone Before 30: Stars Who Died Young”. ABC News. Приступљено 14. 9. 2009. 
  28. ^ Calloway, Sway; Hiatt, Brian; Kroft, Ryan (28. 8. 2001). „Damon Dash Says Every Day with Aaliyah Was Special”. MTV News. Архивирано из оригинала 19. 01. 2011. г. Приступљено 5. 8. 2014. 
  29. ^ Warner, Jennifer (2014). Aaliyah: A Biography. BookCaps Study Guides. ISBN 978-1-5006-2821-5. 
  30. ^ Sutherland 2005, стр. 8–10
  31. ^ „AAAAH, AALIYAH! THIS 22-YEAR-OLD R&B SINGER HAS HER EYES ON THE PRIZE”. New York Post. 15. 6. 2001. Приступљено 14. 12. 2015. 
  32. ^ Wiltz, Teresa (22. 7. 2001). „Aaliyah's Peek Performance”. The Washington Post. стр. G.02. ISSN 0190-8286. „Aaliyah is a contemporary of those other barely post-adolescent R&B crooners, from Mya to Monica to Brandy et al. But with her edge and attitude—not to mention dance skills—the 21-year-old actually has more in common with Janet Jackson.” 
  33. ^ Sutherland 2005, стр. 52
  34. ^ Sutherland 2005, стр. 51
  35. ^ Sutherland 2005, стр. 53
  36. ^ Shepherd, Julianne Escobedo. „Aaliyah Is the Alpha and Omega of Your #Trending Outfit”. Jezebel. Приступљено 14. 12. 2015. 
  37. ^ „Midriffs for Days: Praise Aaliyah for Defining the '90s”. The Cut. Приступљено 14. 12. 2015. 
  38. ^ Muller, Marissa G. „Interview: Venus X on Rihanna's "Ghetto Goth" Look”. The FADER. Приступљено 14. 12. 2015. 
  39. ^ „Style Icon: Aaliyah”. MTV News. Архивирано из оригинала 17. 11. 2015. г. Приступљено 14. 12. 2015. 
  40. ^ Sutherland 2005, стр. 54
  41. ^ Macpherson (25. 8. 2011). „Aaliyah's true legacy is her rare gift for nuance”. The Guardian. 
  42. ^ Sutherland 2005, стр. 50
  43. ^ „U.S. investigators to probe Aaliyah crash”. CNN. 27. 8. 2001. Архивирано из оригинала 21. 4. 2009. г. Приступљено 21. 5. 2009. 
  44. ^ Farley 2002, стр. 35
  45. ^ а б „Aaliyah”. The Daily Telegraph. London. 22. 11. 2001. Приступљено 10. 5. 2009. 
  46. ^ „Billboard 200 – Week of June 11, 1994”. Billboard. Архивирано из оригинала 1. 5. 2010. г. Приступљено 1. 5. 2010. 
  47. ^ а б „Aaliyah's Profile”. SS Music. Архивирано из оригинала 6. 9. 2007. г. Приступљено 6. 7. 2010. 
  48. ^ а б в г д „RIAA – Gold & Platinum”. Recording Industry Association of America. Архивирано из оригинала 13. 7. 2015. г. Приступљено 14. 4. 2009. 
  49. ^ „Canadian Recording Industry Association (CRIA): Certification Results”. Canadian Recording Industry Association. Архивирано из оригинала 1. 6. 2009. г. Приступљено 17. 5. 2009. 
  50. ^ а б в г д ђ „Chart Beat Bonus”. Billboard. 31. 8. 2001. Архивирано из оригинала 2. 8. 2009. г. Приступљено 23. 7. 2009. 
  51. ^ а б Farley 2002, стр. 103
  52. ^ Ehrlich, Dimitri (17. 6. 1994). „Age Ain't Nothing But a Number – Music Review”. Entertainment Weekly. Архивирано из оригинала 21. 4. 2009. г. Приступљено 17. 5. 2009. 
  53. ^ Cinquemani, Sal (2001). „Aaliyah: Age Ain't Nothing But a Number”. Slant Magazine. Архивирано из оригинала 9. 5. 2009. г. Приступљено 17. 5. 2009. 
  54. ^ Brackett & Hoard 2004, стр. 1
  55. ^ Farley, Christopher John (26. 8. 2001). „Siren of Subtlety”. Time. Архивирано из оригинала 30. 10. 2010. г. Приступљено 14. 9. 2009. 
  56. ^ „Aaliyah:”. Univision. 25. 8. 2010. Архивирано из оригинала 28. 10. 2010. г. Приступљено 17. 9. 2010. 
  57. ^ а б Simmonds 2008, стр. 454
  58. ^ [1] Архивирано 2009-03-21 на сајту Wayback Machine
  59. ^ „Missy Elliot Remembers Aaliyah”. MTV. 20. 11. 2012. Архивирано из оригинала 26. 08. 2014. г. Приступљено 01. 11. 2019. 
  60. ^ „Aaliyah, R. Kelly Named In Copyright Lawsuit”. MTV. 7. 5. 1997. Архивирано из оригинала 06. 08. 2014. г. Приступљено 01. 11. 2019. 
  61. ^ „Singer Aaliyah, Eight Others Die in Plane Crash in Bahamas”. Jet: 56. 10. 9. 2001. ISSN 0021-5996. Приступљено 21. 6. 2009. 
  62. ^ Sutherland 2005, стр. 79
  63. ^ Sutherland 2005, стр. 128
  64. ^ Reid, Shaheem; Schumacher-Rasmussen, Eric; Horn, Teri van (27. 8. 2001). „Hard-Working Aaliyah Packed Hit Albums, Movies into Short Life”. MTV News. Архивирано из оригинала 12. 11. 2012. г. Приступљено 17. 3. 2012. 
  65. ^ C. R. WHITE, CONSTANCE (26. 10. 1997). „If It Sings, Wear It; Tommy Hilfiger dresses the stars in hopes that they will strut his stuff”. The New York Times. Приступљено 21. 12. 2018. 
  66. ^ „Academy Award nominations in full”. BBC News. London. 10. 2. 1998. Приступљено 8. 9. 2009. 
  67. ^ „Singer Aaliyah, Eight Others Die in Plane Crash in Bahamas”. Jet. Johnson Publishing Company. 100 (13): 16—18, 51—52. 10. 9. 2001. ISSN 0021-5996. Приступљено 29. 6. 2015. 
  68. ^ „Remembering Aaliyah”. Black Entertainment Television. Приступљено 10. 3. 2015. 
  69. ^ „Nine Things We'll Never Forget About Aaliyah”. Billboard. Nielsen SoundScan. 25. 8. 2010. Приступљено 17. 3. 2012. 
  70. ^ Wolk, Josh (26. 3. 2000). „'Romeo' and Julia”. Entertainment Weekly. Архивирано из оригинала 14. 07. 2014. г. Приступљено 10. 5. 2009. 
  71. ^ Mitchell, Elvis (22. 3. 2000). „Romeo Must Die (2000) FILM REVIEW; Hip-Hop Joins Martial Arts but Lets Plot Muscle In”. The New York Times. 
  72. ^ Pareles, Jon (27. 8. 2001). „Aaliyah, 22, Singer Who First Hit the Charts at 14”. The New York Times. Приступљено 10. 5. 2009. 
  73. ^ Bronson, Fred (2003). The Billboard Book of Number 1 Hits. Billboard Books. стр. 896. ISBN 978-0-8230-7677-2. 
  74. ^ „MTV Video Music Awards: The winners”. BBC News. London. 8. 9. 2000. Приступљено 21. 5. 2009. 
  75. ^ „R&B's Aaliyah dies in plane crash”. BBC News. London. 26. 8. 2001. Архивирано из оригинала 23. 6. 2009. г. Приступљено 21. 5. 2009. 
  76. ^ Hall, Rashaun (20. 7. 2001). „Aaliyah Returns to Music”. Billboard. Архивирано из оригинала 2. 8. 2009. г. Приступљено 23. 7. 2009. 
  77. ^ „Remembering Aaliyah Ten Years Later: The Final MTV Interview”. RAPFIX. 25. 8. 2011. Архивирано из оригинала 3. 11. 2014. г. 
  78. ^ „Aaliyah Back In Recording Studio”. MTV. 9. 3. 2000. Архивирано из оригинала 29. 06. 2020. г. Приступљено 01. 11. 2019. 
  79. ^ Martens, Todd (26. 6. 2001). „Keys Wards Off Aaliyah, Foxy at No. 1”. Billboard. Приступљено 23. 7. 2009. 
  80. ^ Martens, Todd (6. 9. 2001). „Aaliyah Posthumously Tops Album Chart”. Billboard. Приступљено 23. 7. 2009. 
  81. ^ а б „Aaliyah = Charts & Awards”. AllMusic. Приступљено 23. 7. 2009. 
  82. ^ Farley 2002, стр. 182
  83. ^ „The Decade in Music: Top 50 Moments”. Billboard. Архивирано из оригинала 11. 12. 2010. г. Приступљено 7. 1. 2011. 
  84. ^ „Posthumous number one for Aaliyah”. BBC News. 13. 1. 2001. Приступљено 7. 4. 2011. 
  85. ^ „Aaliyah remembered on her birthday”. 
  86. ^ а б Schumacher-Rasmussen, Eric (26. 8. 2001). „Aaliyah Killed in Plane Crash”. MTV News. Архивирано из оригинала 18. 4. 2009. г. Приступљено 9. 4. 2009. 
  87. ^ „U.S. investigators to probe Aaliyah crash”. CNN. 27. 8. 2001. Архивирано из оригинала 13. 4. 2009. г. Приступљено 8. 4. 2009. 
  88. ^ Farley 2002, стр. 169–170
  89. ^ Simmonds 2008, стр. 455
  90. ^ Holguín, Jaime (11. 11. 2003). „Aaliyah Crash Pilot Was on Cocaine”. CBS News. Приступљено 7. 4. 2009. 
  91. ^ а б „Hundreds Say Good-Bye to Aaliyah”. CBS News. 26. 8. 2001. Архивирано из оригинала 19. 1. 2010. г. Приступљено 2. 2. 2010. 
  92. ^ Miliano, Lou (31. 8. 2001). „Hundreds Say Good-Bye To Aaliyah”. CBS News. Приступљено 24. 4. 2009. 
  93. ^ а б Reid, Shaheem (31. 8. 2001). „Fans, Artists Pay Last Respects To Aaliyah”. MTV News. Архивирано из оригинала 1. 6. 2009. г. Приступљено 17. 6. 2009. 
  94. ^ Lopez, Molly (25. 1. 2008). „Frank E. Campbell's Service to the Stars”. People. Архивирано из оригинала 08. 01. 2011. г. Приступљено 8. 8. 2010. 
  95. ^ „In Pictures: Adieu to Aaliyah”. BBC News. 31. 8. 2001. Приступљено 8. 8. 2010. 
  96. ^ Schumacher-Rasumeen (27. 8. 2001). „Timbaland, P. Diddy, Other Artists React To Aaliyah's Death”. MTV. Архивирано из оригинала 08. 05. 2014. г. Приступљено 01. 11. 2019. 
  97. ^ D'Angelo, Joe (10. 1. 2002). „Alicia Keys, Destiny's Child, Aaliyah Excel at AMAs”. MTV News. Архивирано из оригинала 09. 01. 2010. г. Приступљено 9. 4. 2009. 
  98. ^ Silverman, Stephen M. (11. 4. 2002). „Nona Gaye to Fill in for Aaliyah”. People. Архивирано из оригинала 3. 6. 2009. г. Приступљено 16. 5. 2009. 
  99. ^ „Movie Preview – Queen of the Damned”. Entertainment Weekly. 8. 2. 2002. Архивирано из оригинала 18. 05. 2010. г. Приступљено 16. 5. 2009. 
  100. ^ „Aaliyah film tops US box office”. BBC News. London. 25. 2. 2002. Приступљено 16. 5. 2009. 
  101. ^ Cohen, Jonathan (28. 10. 2002). „Unreleased Aaliyah Track Hits The Net”. Billboard. Архивирано из оригинала 25. 7. 2009. г. Приступљено 24. 3. 2009. 
  102. ^ „Young Legends Who Live on Through Their Music”. Jet: 59. 9. 9. 2002. ISSN 0021-5996. Приступљено 8. 8. 2010. 
  103. ^ Martens, Todd (18. 12. 2002). „Holiday Sales Keep Shania 'Up' On Top”. Billboard. Приступљено 23. 7. 2009. 
  104. ^ а б Kellman, Andy (2005). „Ultimate Aaliyah Overview”. AllMusic. Приступљено 23. 6. 2009. 
  105. ^ Young, Graham (22. 7. 2011). „Pogus Caesar premieres his Aaliyah movie in Birmingham”. Birmingham Post. Архивирано из оригинала 22. 2. 2014. г. 
  106. ^ „Aaliyah Honoured By Dior”. Vogue. 5. 8. 2003. Архивирано из оригинала 20. 7. 2009. г. Приступљено 24. 4. 2009. 
  107. ^ „Chris Brown Pairs With Aaliyah Hologram in 'Don't Think They Know' Video – Video”. Rolling Stone. 17. 6. 2013. Архивирано из оригинала 27. 11. 2013. г. Приступљено 5. 12. 2013. 
  108. ^ Chapman Jr. (5. 5. 2015). „Tink Samples Aaliyah's 'One in a Million'”. BET. 
  109. ^ Tardio, Andres. „Here's The Story Behind The New Aaliyah Fragrance”. MTV News. Viacom International Inc. Архивирано из оригинала 16. 09. 2015. г. Приступљено 28. 9. 2015. 
  110. ^ „Timbaland Teases New Aaliyah Music Coming on Christmas 2015: Photo”. Wetpaint, Inc. 
  111. ^ „Finally, We Have a Launch Date for M.A.C's Aaliyah Collection”. 2. 4. 2018. 
  112. ^ „MAC Just Announced An Aaliyah Collection”. 24. 8. 2017. 
  113. ^ Horowitz, Steven J. (9. 8. 2012). „Exclusive: Drake, Missy, Timbaland? Blackground Clarifies Rumors Swirling Around Aaliyah Album (Update)”. Billboard. Архивирано из оригинала 13. 08. 2012. г. Приступљено 10. 8. 2012. 
  114. ^ а б „Chris Brown Pairs With Aaliyah Hologram in 'Don't Think They Know' Video – Video”. Rolling Stone. 17. 6. 2013. Архивирано из оригинала 27. 11. 2013. г. Приступљено 5. 12. 2013. 
  115. ^ „Timbaland Doesn't Approve Of Aaliyah Vocals On Drake, Chris Brown Songs”. RAPFIX. 24. 7. 2013. Архивирано из оригинала 3. 11. 2014. г. 
  116. ^ „Timbaland Apologizes To Chris Brown For Aaliyah Collab Remarks”. RAPFIX. 26. 7. 2013. Архивирано из оригинала 3. 11. 2014. г. 
  117. ^ „10 Craziest Things We Learned From the Aaliyah Lifetime Movie”. Rolling Stone. 17. 11. 2014. Архивирано из оригинала 12. 12. 2015. г. Приступљено 14. 12. 2015. 
  118. ^ Cinquemani, Sal (2001). „Slant Magazine Music Review: Aaliyah: Age Ain't Nothing But A Number”. Slant. Приступљено 4. 4. 2009. 
  119. ^ Cinquemani, Sal; Gonzalez, Ed. „Aaliyah (1979–2001)”. Slant. Приступљено 10. 5. 2009. 
  120. ^ Cinquemani, Sal (2001). „Aaliyah: One in a Million”. Slant Magazine. Приступљено 3. 1. 2010. 
  121. ^ Brackett & Hoard 2004, стр. 1
  122. ^ „The Greatest – Ep. 71 '50 Greatest Women of the Video Era'”. VH1. Архивирано из оригинала 29. 6. 2011. г. Приступљено 15. 6. 2009. 
  123. ^ „Madonna Tops the List as VH1 Counts Down Music's '100 Sexiest Artists' In Five-Hour, Five Night Special, Premiering September 23–27 at 10:00 pm (ET/PT)”. PR Newswire. 19. 9. 2003. Приступљено 15. 6. 2009. 
  124. ^ „Top 25 Dancers”. Black Entertainment Television. 1. 2. 2008. Архивирано из оригинала 15. 6. 2008. г. Приступљено 15. 6. 2009. 
  125. ^ „The 2000 Hot 100 List”. Maxim. Архивирано из оригинала 16. 03. 2012. г. Приступљено 18. 3. 2012. 
  126. ^ „The 2001 Hot 100 List”. Maxim. Архивирано из оригинала 27. 03. 2012. г. Приступљено 18. 3. 2012. 
  127. ^ „Best of the 2000s – Artists of the Decade”. Billboard. Архивирано из оригинала 11. 5. 2010. г. Приступљено 11. 5. 2010. 
  128. ^ „Best of the 2000s – Billboard 200 Albums”. Billboard. Приступљено 16. 12. 2009. 
  129. ^ Nostro, Lauren (10. 12. 2012). „Aaliyah – The 100 Hottest Female Singers of All Time – Complex”. Complex. Приступљено 14. 12. 2015. 
  130. ^ „Aaliyah – The 90 Hottest Women of the '90s – Complex”. 29. 11. 2014. Архивирано из оригинала 29. 11. 2014. г. Приступљено 6. 10. 2016. 
  131. ^ Zellner, Xander (2. 8. 2018). „Hot 100 Turns 60! The Top 60 Female Artists of All-Time, From Madonna to Mariah Carey & More”. Billboard. Приступљено 2. 8. 2018. 
  132. ^ „ADELE: Up close and personal”. Bluesandsoul.com. Архивирано из оригинала 08. 07. 2011. г. Приступљено 18. 8. 2011. 
  133. ^ Hogan, Marc (26. 10. 2012). „The Weeknd Imbues 'Enemy' With the Smiths' Seductive Power”. Spin. New York. Приступљено 20. 1. 2017. 
  134. ^ „Ciara – Similar Artists, Influenced By, Followers”. AllMusic. 25. 10. 1985. Приступљено 13. 2. 2013. 
  135. ^ Farley, Christopher John (27. 11. 2001). Aaliyah: More Than a Woman. Simon and Schuster. ISBN 978-0-7434-5566-4. Приступљено 12. 1. 2011. 
  136. ^ „Keyshia Cole, Monica, SWV, Ciara & More Female Singers Talk Aaliyah's Influence”. Billboard. 24. 8. 2011. Приступљено 5. 12. 2013. 
  137. ^ „Rihanna – Fashion Inspired By Bob Marley, Tupac & Aaliyah”. Shelby.tv. Архивирано из оригинала 13. 12. 2013. г. Приступљено 5. 12. 2013. 
  138. ^ „Q&A: Azealia Banks on Why the C-Word Is 'Feminine'”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 14. 11. 2017. г. Приступљено 14. 12. 2015. 
  139. ^ „Sevyn Streeter Writes Letter To Aaliyah, Covers "Come Over"”. Bossip. 11. 5. 2013. Архивирано из оригинала 17. 10. 2013. г. Приступљено 5. 12. 2013. 
  140. ^ „Keyshia Cole, Monica, SWV, Ciara & More Female Singers Talk Aaliyah's Influence”. Billboard. 24. 8. 2011. Приступљено 5. 12. 2013. 
  141. ^ „J. Cole Remembers Aaliyah – Interview – Fuse News – Fuse”. Fuse.tv. 23. 8. 2013. Приступљено 5. 12. 2013. 
  142. ^ Anassi, Pennie (6. 12. 2017). „#LiveCivilInterview: Ryan Destiny Talks STAR, Colorism, Gabrielle Union, & The Secret To Her Glowing Skin”. Live Civil. Архивирано из оригинала 3. 12. 2018. г. Приступљено 26. 12. 2018. 
  143. ^ „Aaliyah Remembered: Kelly Rowland | Videos”. BET. Приступљено 5. 12. 2013. 
  144. ^ „Zendaya: Four Tracks You Have To Hear – Music, Celebrity, Artist News”. MTV. 17. 9. 2013. Архивирано из оригинала 20. 09. 2013. г. Приступљено 5. 12. 2013. 
  145. ^ „Rap-Up TV: Rita Ora dishes on debut, working with Drake and Kanye West”. Rap-Up. Архивирано из оригинала 16. 12. 2012. г. Приступљено 28. 11. 2018. 
  146. ^ NME.COM. „NME's 100 Most Influential Artists: 50 – 1”. NME.COM. Приступљено 14. 12. 2015. 
  147. ^ Rogers, Jude. „xx – A teen band with a difference”. the Guardian. Приступљено 14. 12. 2015. 
  148. ^ „XX: Interview and acoustic session (for the website Fluctuat.net)”. 15. 6. 2010. Приступљено 21. 8. 2013. 
  149. ^ NME.COM. „The Ultimate Guide To Arctic Monkeys' 'AM'”. NME.COM. Приступљено 14. 12. 2015. 
  150. ^ „Speedy Ortiz Was Inspired by Aaliyah and Lean In – The Cut”. The Cut. Приступљено 14. 12. 2015. 
  151. ^ PAPERMAG. „Chelsea Wolfe Talks Aaliyah and Sleep Paralysis”. PAPERMAG. Приступљено 14. 12. 2015. 
  152. ^ „Haim Are Crushing On Aaliyah, Destiny's Child”. MTV News. Архивирано из оригинала 02. 08. 2017. г. Приступљено 14. 12. 2015. 
  153. ^ Josephs, Brian (10. 9. 2012). „Influences – Who is Angel Haze? – Complex”. Complex. Приступљено 14. 12. 2015. 
  154. ^ „On the Verge: Kiesza emerges from 'Hideaway'”. USA TODAY. 7. 9. 2014. Приступљено 14. 12. 2015. 
  155. ^ „Naya Rivera 'wants to be like Aaliyah and Beyoncé'”. Yahoo News Singapore. 9. 7. 2013. Архивирано из оригинала 5. 3. 2016. г. Приступљено 14. 12. 2015. 
  156. ^ „Normani Shares Playlist of Songs Inspiring the 'Very Clear Vision' She Has for Her Debut Solo Album: 'It's Authentic to Who I Am'”. Billboard. Приступљено 5. 12. 2018. 
  157. ^ „Blank Magazine: Cassie Loves Janet Jackson, Aaliyah & Modern Art”. YaddaLife.com. Приступљено 14. 12. 2015. 
  158. ^ Osei, Anthony (1. 6. 2011). „Cassie Compares Her New Album To Aaliyah”. Complex. Приступљено 14. 12. 2015. 
  159. ^ „Fringe: Paramore's Hayley Williams Isn't Your Average Rock Chick”. Vibe. Приступљено 14. 12. 2015. 
  160. ^ Patterson, Joseph JP. „Aaliyah and Sade-Inspired Jessie Ware Brings Her "British Electronic Soul Music" To Town”. Village Voice. Архивирано из оригинала 27. 11. 2015. г. Приступљено 14. 12. 2015. 
  161. ^ „Yeasayer Record "Demented R&B" For Next LP – SPIN”. 6. 10. 2011. Приступљено 6. 10. 2016. 
  162. ^ „Bebe Rexha On Channeling Jay Z's Style And Fearless New York Fashion: Exclusive”. Приступљено 6. 10. 2016. 
  163. ^ Levine, Nick (7. 4. 2016). „Years & Years: How They Became The Most Important Pop Band Of Our Time”. NME. Приступљено 30. 8. 2016. 
  164. ^ „New Music: Omarion – 'One in a Million' (Aaliyah Cover)”. Rap-Up.com. Приступљено 5. 12. 2013. 
  165. ^ „Brandy Speaks on Her Friendship With Aaliyah”. Billboard. Приступљено 5. 12. 2013. 
  166. ^ „Drake reflects: "Aaliyah had the biggest influence on my music"”. Soulculture.co.uk. 16. 1. 2011. Архивирано из оригинала 26. 10. 2013. г. 
  167. ^ Kaufman, Gil (25. 8. 2011). „Aaliyah Remembered By Drake, Mary J. Blige”. BET. Архивирано из оригинала 11. 07. 2020. г. Приступљено 14. 07. 2020. 
  168. ^ „Hikki's Website”. EMI. Архивирано из оригинала 29. 11. 2012. г. Приступљено 18. 3. 2012. 
  169. ^ „Hikki's WEBSITE”. Архивирано из оригинала 5. 11. 2016. г. Приступљено 6. 10. 2016. 
  170. ^ Juzwiak, Rich. „Today's Song: Katy B, Jessie Ware and Geeneus "Aaliyah"”. Gawker. Архивирано из оригинала 6. 8. 2013. г. Приступљено 20. 8. 2013. 
  171. ^ „IN DEATH, ENTERTAINER'S STORY GOES ON”. Daily News. New York. 31. 8. 2001. Архивирано из оригинала 14. 07. 2020. г. Приступљено 14. 07. 2020. 
  172. ^ „Aaliyah biopic: Alexandra Shipp to play late R&B star in Lifetime movie”. Daily News. New York. Приступљено 14. 9. 2014. 
  173. ^ „Lifetime Announces Premiere Date for Aaliyah Biopic 'The Princess of R&B'”. TheWrap. 
  174. ^ Bacle, Ariana. „Twitter was not happy with Lifetime's Aaliyah biopic”. Entertainment Weekly. Архивирано из оригинала 17. 11. 2014. г. Приступљено 17. 11. 2014. 
  175. ^ „2000 MTV Video Music Awards - Highlights, Winners, Performers and Photos from the 2000 MTV VMAs”. Архивирано из оригинала 25. 03. 2016. г. Приступљено 14. 07. 2020. 
  176. ^ „Washington, Berry Reap NAACP Honors - latimes”. articles.latimes.com. Приступљено 3. 3. 2017. 
  177. ^ „Ashanti Accepts Lady Of Soul Award With Grace | Billboard”. billboard.com. Приступљено 3. 3. 2017. 
  178. ^ а б „Alicia, Aaliyah Top AMAs”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 07. 05. 2016. г. Приступљено 14. 07. 2020. 
  179. ^ NME.COM. „NME Awards History”. NME.COM. 
  180. ^ „BBC News - MUSIC - NME awards: The winners”. 
  181. ^ „Alicia Keys, Aaliyah, Jay-Z, Usher Take Home Soul Train Awards - MTV”. mtv.com. Архивирано из оригинала 13. 01. 2016. г. Приступљено 3. 3. 2017. 
  182. ^ Jet Magazine. 
  183. ^ „BBC NEWS | Entertainment | Music | Mobos 2002: The winners”. news.bbc.co.uk. Приступљено 3. 3. 2017. 
  184. ^ „The Mobo Awards winners - Telegraph”. telegraph.co.uk. Приступљено 3. 3. 2017. 
  185. ^ „Vandross, 50 Cent Double AMA Winners”. PEOPLE.com. Архивирано из оригинала 27. 04. 2016. г. Приступљено 14. 07. 2020. 
  186. ^ „Billboard R&B/Hip-Hop Winners, 2003”. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Алија на Викимедијиној остави.

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алија_(певачица)&oldid=28410867”