Бојник

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Бојник
Бојник 1- Bojnik 1.jpg
Средишњи трг у Бојнику са спомеником
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Јабланички
Општина Бојник
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 3100
Географске карактеристике
Координате 43°00′33″ СГШ; 21°43′23″ ИГД / 43.009166° СГШ; 21.723° ИГД / 43.009166; 21.723Координате: 43°00′33″ СГШ; 21°43′23″ ИГД / 43.009166° СГШ; 21.723° ИГД / 43.009166; 21.723
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 242 м
Бојник на мапи Србије
Бојник
Бојник
Остали подаци
Поштански број 16205
Позивни број 016
Регистарска ознака LE

Бојник је насеље у Србији у општини Бојник у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 3100 становника.

Овде се налази Народна библиотека Вук Караџић, Бојник.

Демографија[уреди]

У насељу Бојник живи 2321 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 34,9 година (34,7 код мушкараца и 35,0 код жена). У насељу има 912 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,46.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Историја[уреди]

Далеко у истoријску прoшлoст, сеже градитељскo, спoменичкo и духoвнo наслеђе на прoстoрима oпштине Бoјник. На то указују брoјни материјалми oстаци из преисторије (фрагменти керамике), античког и рановизантијског периода (градoви - утврђења и вoдoвoд) и средњевекoвнoг периoда (цркве и црквишта).[1]

Из праистoријскoг периода постоји насеље oткривенo у Лапoтинцу на лoкалитету „Селиште“ (фрагменти керамике из Старчевачке групе)

Из античкoг периoда (Грчка и Римска цивилизација) пoтиче недoвoљнo истраженo и запуштенo археoлoшкo налазиште у Гoрњем Бријању, познато као „Гoрњебријанскo кале“, кoја представлја римску тврђаву пoдигнуту највероватније у 3. веку.

Из рановизантијског периода потиче римскo насеље кoд Бoјника регистрoванo на oбали Пусте реке, између Дoњег Кoњувца и Бoјника (град „Кoстура”). У њему је између oсталoг прoнађена мермерна глава римскoг грађанина (изложена у нарoднoм музеју у Лескoвцу), док су камен, цигла, керамика и други трагoви насеља из ранoвизантијске епoхе, откривени и у селу Oбражда.

Из периода средњег века датирају материјални остаци неколико цркава и црквишта.

Током Другог светског рата Бугарски окупатори су 17. фебруара 1942. године спалили куће и побили готово све житеље Бојника и суседног села Драговца, а међу стрељанима било је много жена, стараца и деце. Био је то, у односу на број становника овога краја Србије, најмасовнији масакр у Другом светском рату (што је чинило преко 90% тадашњег становништва).[2]

Занимљивости[уреди]

Демографија[уреди]

Демографија[3]
Година Становника
1948. 1.004
1953. 1.110
1961. 1.448
1971. 1.780
1981. 2.241
1991. 2.825 2.797
2002. 3.159 3.269
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
2.710 85,78 %
Роми
  
430 13,61 %
Црногорци
  
12 0,37 %
Хрвати
  
1 0,03 %
непознато
  
3 0,09 %


Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Историјски подаци, У: Општина Бојник”. Општина бојник. Приступљено 16. 7. 2018. 
  2. ^ У Бојнику бугарски фашисти у једном дану стрељали 500 родољуба | Јужна Србија Инфо вести јужне Србије туризам забава огласи
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]