Википедија:Вики гимназијалац/Основе уређивања

С Википедије, слободне енциклопедије
Увод Правила Списак уноса Контакт
Помоћ у уређивању Школски трг Актуелно Литература

Пример за уређивање чланка

Београд је главни и највећи град Србије. Један је од најстаријих градова у Европи. Београд су основали Келти у 3. веку пре н. е, пре него што је постао римско насеље Сингидунум.[1] Према последњим подацима Пописа у граду живи 1.639.121 становника, што га чини четвртом највећом престоницом у југоисточној Европи.[2] Београд је друштвени, економски, културни и политички центар Србије. Смештен је на ушћу реке Саве у Дунав.

'''Београд''' је [[главни град|главни]] и највећи град [[Србија|Србије]]. Један је од најстаријих градова у [[Европа|Европи]]. Београд су основали [[Келти]] у [[3. век]]у пре н. е, пре него што је постао [[Римско царство|римско]] насеље [[Сингидунум]].<ref name="Vinca">{{cite book|author=Никола Тасић 
| others = Драгослав Срејовић, Братислав Стојановић | editor-last = Поповић | editor-first = Владислав | other = Смиљка Кјурин (преводилац) | title = Винча: Центар неолитске културе у Дунавском региону | url = http://www.rastko.rs/arheologija/vinca/vinca_eng.html | accessdate=28. 10. 2006. |year=1990 
| location = Београд | chapter = Винча и њена култура | chapterurl = http://www.rastko.rs/arheologija/vinca/vinca_eng.html#_Toc504111710 }}</ref> 
Према последњим подацима Пописа у граду живи ''1.639.121'' становника, што га чини четвртом највећом престоницом у југоисточној Европи.
<ref name="аутоматски генерисано1" />. Београд је друштвени, економски, културни и политички центар Србије. Смештен је на ушћу реке Саве у [[Дунав]].

Порекло назива[уреди | уреди извор]

Прво име келтског је порекла и гласи Singidūn(on), док је за време Римљана егистирало романизовано келтско име Singidūnum. Назив „Белиград“ (слов. Бјелград) први пут је забележено 878. као словенско име у писму папе Јована VIII цару Борису бугарском. Током историје град се звао и Alba Graeca, Fehérvár, Castelbianco, Dar Ul Jihad, Prinz Eugen Stadt и др.

==Порекло назива==
Прво име [[Келти|келтског]] је порекла и гласи Singidūn(on), док је за време [[Римљани|Римљана]] егистирало романизовано келтско име [[Сингидунум|Singidūnum]]. 
Назив „Белиград“ (слов. Бјелград) први пут је забележено [[878]]. године као словенско име у писму папе Јована VIII цару Борису бугарском. 
Током историје град се звао и Alba Graeca, Fehérvár, Castelbianco, Dar Ul Jihad, Prinz Eugen Stadt и др.

Географија и положај[уреди | уреди извор]

Сателитски снимак Београда

Београд се налази на 116,75 m надморске висине, и то на координатама 44°49'14" сгш и 20°27'44" игд. Историјско језгро Београда (данашња Београдска тврђава) налази се на десној обали Саве. Према положају београд је подунаски, посавски, балкански, јужноевропси и средњоевропски град. Лежи на ушћу Саве у Дунава. Урбана површина града износи 359,92 km². Београд се налази на раскрсници западне и источне европске културе.[3]

У граду постоји доста уређених зелених површина и паркова, али шума (Топчидер, Кошутњак, Бањичка шума) и две планине Авала и Космај. Београд се развио на неколико брда - Бановом, Петловом, Малешком, Лекином брду, Врачарском платоу, Топчидеру, Сењаку и Кошутњаку. Осим Саве и Дунава, територијом града теку и бројни потоци попут Миријевског потока, Мокролушког, али и мање реке Топчидерске. Клима Београда је умерено-континентална са дугим и топлим летима, хладним и често оштрим зимама, и прелазним периодима пролећа и јесени. Просечна годишња температура је 12,3 °C, док је најтоплији месец јул, са просечном температуром од 21,8 °C, а најхладнији јануар са 0,6 °C. На годишњем нивоу у Београду падне око 690 милиметара падавина.

[[Датотека:Beograd Sat.png|200п|мини|десно|Сателитски снимак Београда]]
Београд се налази на 116,75 m надморске висине, и то на координатама 44°49'14" сгш и 20°27'44" игд. Историјско језгро Београда (данашња Београдска тврђава)
 налази се на десној обали Саве. Према положају београд је подунаски, посавски, балкански, јужноевропси и средњеевропски град. Лежи на ушћу Саве у Дунава. 
Урбана површина града износи 359,92  km². Београд се налази на раскрсници западне и источне европске културе.
<ref name="аутоматски генерисано2" />

У граду постоји доста уређених зелених површина и паркова, али шума (Топчидер, Кошутњак, Бањичка шума) и две планине Авала и Космај. Београд се развио на неколико брда -
Бановом, Петловом, Малешком, Лекином брду, Врачарском платоу, Топчидеру, Сењаку и Кошутњаку. Осим Саве и Дунава, територијом града теку и бројни потоци попут Миријевског потока, Мокролушког, али и мање реке Топчидерске. Клима Београда је умерено-континентална са дугим и топлим летима, хладним и често оштрим зимама, и прелазним периодима пролећа и јесени. Просечна годишња температура је 12,3 °C, док је најтоплији месец јул, са просечном температуром од 21,8 °C, а најхладнији 
јануар са 0,6 °C. На годишњем нивоу у Београду падне око 690 милиметара падавина. 

Историја[уреди | уреди извор]

Београд у 16. веку

Подручје Београда било је насељено и у праисторијско доба, о чему сведоче остаци скелета неандерталца пронађених током изгарде Палате Алабанија. Пре око 7.000 се на простору Балкана, развила Винчанска култура, па се њени остаци могу пронаћи и у околини Београда код истоименог насеља, по коме је цела култура добила име. У трећем веку п. н. е. населили су га Келти, а убрзо га освајају Римљани. београд су освајали бројни народи, попут Хуна, Острогота и Авара. У седмог веку насељавају га и Словени.

Први пут у оквиру српских земаља Београд се нашао 1284. године, током владавине краља Стефана Драгутина. Сулејман Величанствени осваја град 1521. године. Током наредна скоро три века Београдом владају наизменично Османлије и Аустријанци. Године 1806. град постаје престоница Устаничке Србије, а 1817. Кнежевине Србије. Током Првог и Другог светског рата Београд је значајно разрушен. Главни град СФРЈ постао је 1945, а 1992. године - СРЈ. Након распада државне заједнице СЦГ 2006. године, опет постаје престоница Србије. Почетком ХХ века у граду је живело око 100.000 становника, да би се тај број увећао на 1,6 милиона за само 100 година.

[[Датотека:Fortress Belgrade.jpg|200п|мини|десно|Београд у 16. веку]]
Подручје Београда било је насељено и у праисторијско доба, о чему сведоче остаци скелета неандерталца пронађених током изгарде Палате Алабанија. 
Пре око 7.000 се на простору Балкана, развила Винчанска култура, па се њени остаци могу пронаћи и у околини Београда код истоименог насеља, по коме је цела култура добила име. У трећем веку п. н. е. населили су га Келти, а убрзо га освајају Римљани. београд су освајали бројни народи, попут Хуна, Острогота и Авара. У седмог веку насељавају га и Словени.

Први пут у оквиру српских земаља Београд се нашао 1284. године, током владавине краља Стефана Драгутина. Сулејман Величанствени осваја град 1521. године. 
Током наредна скоро три века Београдом владају наизменично Османлије и Аустријанци. Године 1806. град постаје престоница Устаничке Србије, а 1817. 
Кнежевине Србије. Током Првог и Другог светског рата Београд је значајно разрушен. Главни град СФРЈ постао је 1945, а 1992. године - СРЈ. 
Након распада државне заједнице СЦГ 2006. године, опет постаје престоница Србије. Почетком ХХ века у граду је живело око 100.000 становника, да би се тај број увећао на 1,6 милиона за само 100 година.

Становништво[уреди | уреди извор]

Према попису становништва из 2002. године, Београд има 1.576.124 становника. Према етничким групама, становници Београда су се изјаснили као Срби (1.417.187), Југословени (22.161), Црногорци (21.190), Роми (19.191), Хрвати (10.381), Македонци (8.372) и Муслимани (4.617).[4]

Иако постоје неколико религиозних заједница у Београду, тај склоп је релативно хомоген. Православна заједница је далеко најбројнија са 1.429.170 верника. Такође има и 20.366 муслимана и 16.305 католика. Постојала је и велика јеврејска заједница, али након нацистичке окупације 1941. и велике емиграције Јевреја у Израел, њихов број је опао на 415. У Београду такође има и 3.796 протестаната.[5]

{{Главни чланак|Демографија Београда}}
Према попису становништва из 2002. године,  Београд има 1.576.124 становника. Према етничким групама, становници Београда су се изјаснили као [[Срби]] (1.417.187), [[Југословени]] (22.161), [[Црногорци]] (21.190), [[Роми]] (19.191), [[Хрвати]] (10.381), [[Македонци (народ)|Македонци]] (8.372) и [[Муслимани (народ)|Муслимани]] (4.617).
<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1199 |title=Град Београд - Чињенице (Становништво) |publisher=Beograd.org.rs 
|date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> 

Иако постоје неколико религиозних заједница у Београду, тај склоп је релативно хомоген. Православна заједница је далеко најбројнија са 1.429.170 верника. 
Такође има и 20.366 [[Муслимани (народ)|муслимана]] и 16.305 [[Католичка црква|католика]]. Постојала је и велика [[Јевреји|јеврејска]] [[Јевреји у Србији|заједница]], али након нацистичке окупације 1941. и велике емиграције Јевреја у [[Израел]], њихов број је опао на 415. У Београду такође има и 3.796 [[Протестантизам|протестаната]].
<ref name="аутоматски генерисано3" />

Привреда[уреди | уреди извор]

Београд је економски најразвијенији део Србије. Више од 30 % БДП у Србији долази из Београда, који даје више од 30 % радне снаге у Србији. Током деведесетих година 20. века, град је био под санкцијама Уједињених нација, као и цела тадашња СР Југославија. Хиперинфлација југословенског динара је такође десетковала привреду града. Привреда града се опоравља расте брзо од 2000. године, након пада режима Слободана Милошевића и укидања санкција УН. Седиште Народне банке Србије је у Београду. Главне компаније у Београду, између осталих су: Јат ервејз, Телеком Србија, Теленор Србија, Делта Холдинг, и многе друге.

{{Главни чланак|Привреда Београда}}
Београд је економски најразвијенији део Србије. Више од 30 % БДП у Србији долази из Београда, који даје више од 30 % радне снаге у Србији. 
Током деведесетих година 20. века, град је био под санкцијама Уједињених нација, као и цела тадашња СР Југославија. Хиперинфлација југословенског динара је такође десетковала привреду града.
Привреда града се опоравља расте брзо од 2000. године, након пада режима Слободана Милошевића и укидања санкција УН. Седиште Народне банке Србије је у Београду. 
Главне компаније у Београду, између осталих су: Јат Ервејз, Телеком Србија, Теленор Србија, Делта Холдинг, и многе друге.

Саобраћај[уреди | уреди извор]

У целини гледано, саобраћај у Београду је конфузан. Београд има само један ауто-пут у правцу исток запад (који преко моста Газела повезује Нови Београд са старим делом града) док нема ни једну брзу саобраћајницу у правцу север-југ. Постојећи мостови су недовољни и са малом пропусном моћи (посебно стари мост на Сави).

Београдски јавни превоз је заснован на аутобуском (112 линија), трамвајском (12 линија) и тролејбуском (8 линија) саобраћају.[6]

Градски аутобуски, трамвајски и тролејбуски саобраћај обавља Градско саобраћајно предузеће. На појединим линијама саобраћају и приватни превозници. Београдска приградска насеља повезана су ауто-превозником „Ласта“. Београд такође има и регионалну железничку мрежу Беовоз којом управљају ЈП Железнице Србије.[7]

У целини гледано, саобраћај у Београду је конфузан. Београд има само један ауто-пут у правцу исток запад (који преко моста Газела повезује Нови Београд са старим делом града) док нема ни једну брзу саобраћајницу у правцу север-југ. Постојећи мостови су недовољни и са малом пропусном моћи (посебно [[Savski most (Beograd)|стари мост на Сави]]).

Београдски јавни превоз је заснован на [[аутобус]]ком (112 линија), [[трамвај]]ском (12 линија) и [[тролејбус]]ком (8 линија) саобраћају.<ref>
{{cite web|url=http://www.gsp.co.rs/statistika1.htm |title=ГСП „Београд“ - Статистика |publisher=Gsp.co.rs |date=31. 12. 2010. |accessdate=20. 9. 2011.}}</ref>

Градски аутобуски, трамвајски и тролејбуски саобраћај обавља Градско саобраћајно предузеће. На појединим линијама саобраћају и приватни превозници. 
Београдска приградска насеља повезана су ауто-превозником „Ласта“. Београд такође има и регионалну железничку мрежу [[Беовоз]] којом управљају ЈП [[Железнице Србије]].<ref name="аутоматски генерисано4" />

Локална самоуправа[уреди | уреди извор]

Београд има статус посебне територијалне јединице у Републици Србији, са својим посебним органима локалне самопураве. Скупштина града Београда је представнички орган који врши основне функције локалне власти утврђене законом и Статутом града. Скупштина има 90 одборника који се бирају на локалним изборима, на четири године. Градоначелник Београда представља и заступа Град и обавља извршну функцију у Граду Београду. Тренутни градоначелник је Драган Ђилас.

Београд има статус посебне територијалне јединице у Републици Србији, са својим посебним органима локалне самопураве. Скупштина града Београда је представнички орган који врши основне функције локалне власти утврђене законом и Статутом града. Скупштина има 90 одборника који се бирају на локалним изборима, на четири године. Градоначелник Београда представља и заступа Град и обавља извршну функцију у Граду Београду. Тренутни градоначелник је Драган Ђилас.

Градске општине[уреди | уреди извор]

Карта београдских општина

Територија Града Београда подељена је на 17 градских општина од којих свака има своју локалну самоуправу.

Име општине Површина (у км²) Бр. становника (2011. год)
Барајево 213 27.036
Вождовац 148 157.152
Врачар 3 55.463
Гроцка 289 83.398
Звездара 32 148.014
Земун 150 166.292
Лазаревац 384 58.224
Младеновац 339 53.050
Нови Београд 41 212.104
Обреновац 411 71.419
Палилула 451 170.593
Раковица 31 108.413
Савски венац 14 38.660
Сопот 271 20.199
Стари град 5 48.061
Сурчин 288 42.012
Чукарица 156 179.031
[[Датотека:Beograd district.gif|250п|д|мини|Карта београдских општина]]
Територија Града Београда подељена је на 17 градских општина од којих свака има своју локалну самоуправу.
<center>
{| class="wikitable"
|-
! Име општине !! Површина (у км²) !! Бр. становника (2011. год)
|-
| [[Градска општина Барајево|Барајево]]|| 213 || 27.036
|-
| [[Градска општина Вождовац|Вождовац]] || 148 || 157.152
|-
| [[Градска општина Врачар|Врачар]] || 3 || 55.463
|-
| [[Градска општина Гроцка|Гроцка]] || 289 || 83.398
|-
| [[Градска општина Звездара|Звездара]] || 32 || 148.014
|-
| [[Градска општина Земун|Земун]] || 150 || 166.292
|-
| [[Градска општина Лазаревац|Лазаревац]] || 384 || 58.224
|-
| [[Градска општина Младеновац|Младеновац]] || 339 || 53.050
|-
| [[Градска општина Нови Београд|Нови Београд]] || 41 || 212.104
|-
| [[Градска општина Обреновац|Обреновац]] || 411 || 71.419
|-
| [[Градска општина Палилула (Београд)|Палилула]] || 451 || 170.593
|-
| [[Градска општина Раковица|Раковица]] || 31 || 108.413
|-
| [[Градска општина Савски венац|Савски венац]] || 14 || 38.660
|-
| [[Градска општина Сопот|Сопот]] || 271 || 20.199
|-
| [[Градска општина Стари град (Београд)|Стари град]] || 5 || 48.061
|-
| [[Градска општина Сурчин|Сурчин]] || 288 || 42.012
|-
| [[Градска општина Чукарица|Чукарица]] || 156 || 179.031
|}
</center>
Зграда САНУ-а, саграђена 1922.

Београд је домаћин многим културним манифестацијама, укључујући ФЕСТ (Међународни филмски фестивал), БИТЕФ (Београдски интернационални театарски фестивал), БЕЛЕФ (Београдски летњи фестивал), БЕМУС (Београдске музичке свечаности), Београдски сајам књига, и Београдски фестивал пива.[8] Добитник Нобелове награде Иво Андрић је написао своја најпознатија дела: „На Дрини ћуприја“ и „Проклета авлија“ у Призренској улици у Београду.[9] Остали истакнути српски књижевници који су живели и радили у Београду су: Бранислав Нушић, Милош Црњански, Борислав Пекић, Милорад Павић, Меша Селимовић и многи други.[10][11][12]

[[Датотека:Serbia Beograd SANU - Feb 2006.jpg|мини|200п|д|Зграда [[САНУ]]-а, саграђена 1922.]]
Београд је домаћин многим културним манифестацијама, укључујући [[ФЕСТ]] (Међународни филмски фестивал), [[БИТЕФ]] (Београдски интернационални театарски фестивал), [[БЕЛЕФ]] (Београдски летњи фестивал), [[БЕМУС]] (Београдске музичке свечаности), [[Београдски сајам књига]], и [[Београдски фестивал пива]].<ref>{{cite web|
url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1297 |title=Град Београд — Култура и уметност (Културне манифестације) |publisher=Beograd.org.rs 
|date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> [[Нобелова награда за књижевност|Добитник Нобелове награде]] [[Иво Андрић]] је написао своја најпознатија дела: 
„[[На Дрини ћуприја]]“ и „[[Проклета авлија]]“ у Призренској улици у Београду.<ref>[http://www.ivoandric.org.yu/html/biografija.html Задужбина Иве Андрића — 
Биографија Иве Андрића]</ref> Остали истакнути српски књижевници који су живели и радили у Београду су: [[Бранислав Нушић]], [[Милош Црњански]], [[Борислав Пекић]], [[Милорад Павић]], [[Меша Селимовић]] и многи други.<ref name="аутоматски генерисано5" />
<ref name="аутоматски генерисано6" />
<ref name="аутоматски генерисано7" /> 

Архитектура[уреди | уреди извор]

У различитим деловима града архитектура варира од типично централноевропског стила (Земун), преко извесног броја зграда у турском стилу лоцираних у старим деловима града, до најмодерније архитектуре Новог Београда. Архитектура 19. века је доста утицала на архитектонске трендове у Србији, па и у Београду. Нарочито је видљив утицај аустроугарске архитектуре 19. века. Под комунизмом, већина кућа је грађена брзо и јефтино, што је довело до бруталистичке архитектуре блокова Новог Београда подигнутих у првим деценијама након Другог светског рата.

У различитим деловима града архитектура варира од типично централноевропског стила (Земун), преко извесног броја зграда у турском стилу лоцираних у старим деловима града, до најмодерније архитектуре Новог Београда. Архитектура 19. века је доста утицала на архитектонске трендове у Србији, па и у Београду. 
Нарочито је видљив утицај аустроугарске архитектуре 19. века. Под комунизмом, већина кућа је грађена брзо и јефтино, што је довело до бруталистичке архитектуре блокова Новог Београда подигнутих у првим деценијама након Другог светског рата.
Сава са Калемегдана

Историјски делови и зграде Београда су највеће градске туристичке атракције. Оне укључују Скадарлију, Народни музеј, оближње Народно позориште, Земун, Трг Николе Пашића, Милошев конак, Конак кнегиње Љубице, Теразије, Студентски трг, Калемегдан, Кнез Михаилову улицу, Дом Народне скупштине, Храм Светог Саве и Стари двор. Поред овога, постоје многи паркови, споменици, музеји, кафићи, ресторани и продавнице и то са обе стране реке Саве. Маузолеј Јосипа Броза Тита, назван Кућа цвећа, паркови, Ада Циганлија, Топчидер и Кошутњак који се налазе у близини су такође популарни, посебно посетиоцима из бивше Југославије.

[[Датотека:Sava river in Belgrade, view from Kalemegdan fortress.jpg|200п|мини|десно|Сава са Калемегдана]]
{{Главни чланак|Туризам у Београду}}
Историјски делови и зграде Београда су највеће градске туристичке атракције. Оне укључују [[Скадарлија|Скадарлију]], [[Народни музеј (Београд)|Народни музеј]], оближње [[Народно позориште у Београду|Народно позориште]], [[Земун]], [[Трг Николе Пашића]], [[Милошев конак]], [[Конак кнегиње Љубице]], [[Теразије (улица у Београду)|Теразије]], [[Студентски трг]], [[Калемегдан]], [[Кнез Михаилова (улица у Београду)|Кнез Михаилову]] улицу, [[Народна скупштина Републике Србије|Дом Народне скупштине]], [[Храм светог Саве|Храм Светог Саве]] и [[Стари двор]]. Поред овога, постоје многи паркови, споменици, музеји, кафићи, ресторани и продавнице и то са обе стране реке [[Сава (река)|Саве]]. Маузолеј [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], назван [[Кућа цвећа]], паркови, [[Ада Циганлија]], [[Топчидер]] и [[Кошутњак]] који се налазе у близини су такође популарни, посебно посетиоцима из [[Југославија|бивше Југославије]].
==Види још==
* [[Биоград]]
* [[Белгрејд]]
* [[Сингидунум]]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Тасић, Никола (1990). „Винча и њена култура”. Ур.: Поповић, Владислав. Винча: Центар неолитске културе у Дунавском региону. Драгослав Срејовић, Братислав Стојановић. Београд. Приступљено 28. 10. 2006.  Непознати параметар |other= игнорисан [|others= се препоручује] (помоћ)
  2. ^ Републички завод за статистику Републике Србије - Национална или етничка припадност - подаци по насељима, Приступљено дана 10. децембра 2012. године
  3. ^ „Географска позиција Београда”. Beograd.org.rs. Приступљено 20. 9. 2011. 
  4. ^ „Град Београд - Чињенице (Становништво)”. Beograd.org.rs. Приступљено 20. 9. 2011. 
  5. ^ „Књиге резултата Пописа 2002.": „Књига 3: Вероисповест, матерњи језик и национална или етничка припадност према старости и полу - подаци по општинама“, страна 12. Републички завод за статистику Србије, 2003.
  6. ^ „ГСП „Београд“ - Статистика”. Gsp.co.rs. 31. 12. 2010. Приступљено 20. 9. 2011. 
  7. ^ Железнице Србије - Беовоз
  8. ^ „Град Београд — Култура и уметност (Културне манифестације)”. Beograd.org.rs. Приступљено 20. 9. 2011. 
  9. ^ Задужбина Иве Андрића — Биографија Иве Андрића
  10. ^ Борислав Пекић - Биографија
  11. ^ „Милош Црњански — Биографија”. Znanje.org. Приступљено 20. 9. 2011. 
  12. ^ „Меша Селимовић — Биографија”. Xs4all.nl. Приступљено 20. 9. 2011. 
==Референце==
{{reflist|30em}}

Литература[уреди | уреди извор]

== Литература ==
* [[Милорад Павић]]: Кратка историја Београда; Дерета. {{page|year=2000|isbn=978-86-7346-117-5|pages=}}
* [[Јасмина Тешановић]]: Дневник политичког идиота: Нормалан живот у Београду; Cleis Press . {{page|year=2000|isbn=978-1-57344-114-8|pages=}}
* Florence Levinsohn: Belgrade; Ivan R. Dee. {{page|year=1995|isbn=978-1-56663-061-0|pages=}}

Спољашње везе[уреди | уреди извор]



[[ar:بلغراد]]
[[bg:Белград]]
[[bs:Beograd]]
[[de:Belgrad]]
[[el:Βελιγράδι]]
[[en:Belgrade]]
[[fr:Belgrade]]
[[it:Belgrado]]
[[ja:ベオグラード]]
[[mk:Белград]]
[[ro:Belgrad]]
[[zh:贝尔格莱德]]
== Спољашње везе ==
* [http://www.beograd.rs/ Званични сајт Града Београда] {{sr}}, {{en}}, {{de}}
* [http://www.tob.co.rs/ Туристичка организација Београда] {{sr}}, {{en}}