Доња Ломница
Доња Ломница | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Јабланички |
| Општина | Власотинце |
| Становништво | |
| — 2011. | 533 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 59′ 20″ С; 22° 07′ 17″ И / 42.989° С; 22.1215° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 280 m |
.svg)  Доња Ломница Доња Ломница на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 016 |
| Регистарска ознака | VL |
Доња Ломница је насеље у Србији у општини Власотинце у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 533 становника (према попису из 2002. био је 591 становник).
Доња Ломница се налази на обали двеју малих речица-потока: Мале реке и Големе реке. Обе се састају у средини села и чине речицу Шишавицу која пролази кроз суседно село Шишава. Доња Ломница је повезана асфалтним путем са Власотинцем и суседним селом Средором.
Легенде[уреди | уреди извор]
Назив места[уреди | уреди извор]
Ломница је добила име по томе што је за време владавине Турака место било под храстовом шумом, па су сељани тада стално крали шуму и ломили договор са Турцима и тако је по тој легенди село добило назив Ломница.
Дукати[уреди | уреди извор]
Од времена под Турцима остала је легенда по којој се каже да је један Турчин продао труп старе крушке Србину за крчаг вина. Кад је Србин довезао труп кући и ударио секиром да нацепа дрва за огрев, испали су дукати које је вероватно сакрио неки хајдук у том времену, које је узео од Турака.
Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Доња Ломница живи 478 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,0 година (39,7 код мушкараца и 42,4 код жена). У насељу има 181 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,27.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 1 | 0 | ||
| 80+ | 5 | 4 | ||
| 75—79 | 5 | 9 | ||
| 70—74 | 18 | 22 | ||
| 65—69 | 20 | 28 | ||
| 60—64 | 18 | 22 | ||
| 55—59 | 10 | 17 | ||
| 50—54 | 23 | 14 | ||
| 45—49 | 17 | 18 | ||
| 40—44 | 32 | 22 | ||
| 35—39 | 28 | 16 | ||
| 30—34 | 19 | 28 | ||
| 25—29 | 17 | 11 | ||
| 20—24 | 17 | 23 | ||
| 15—19 | 20 | 19 | ||
| 10—14 | 21 | 16 | ||
| 5—9 | 23 | 13 | ||
| 0—4 | 5 | 10 | ||
| Просек : | 39,7 | 42,4 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 250 | 69 | 163 | 17 | 1 | 0 |
| Женски | 253 | 41 | 163 | 41 | 7 | 1 |
| УКУПНО | 503 | 110 | 326 | 58 | 8 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 152 | 65 | 0 | 0 | 22 |
| Женски | 80 | 54 | 0 | 0 | 7 |
| УКУПНО | 232 | 119 | 0 | 0 | 29 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 48 | 7 | 0 | 0 |
| Женски | 0 | 3 | 4 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 51 | 11 | 0 | 0 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 1 | 0 | 3 | 1 |
| Женски | 0 | 1 | 1 | 3 | 1 |
| УКУПНО | 0 | 2 | 1 | 6 | 2 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 5 | |
| Женски | 1 | 0 | 0 | 5 | |
| УКУПНО | 1 | 0 | 0 | 10 | |
Становништво[уреди | уреди извор]
Село чине пет фамилија:
- Коњарци -пореклом из Бугарске (најстарија фамилија),
- Крстинци -пореклом из Горњег Ораха,
- Здравковци -пореклом из Горње Ломнице,
- Комаричани -пореклом из села Комарица,
- Рајковићи -су најмлађа фамилија у селу.
Некада су се људи бавили искључиво сточарством, па и дан данас по брдима има још остатака чобанских колиба у којима су биле смештене овце и говеда. У селу је било поткивача, а и ковача. Велики број мештана су били печалбари циглари, а данас су познати зидари печалбари. У селу има доста познатих предузимача зидара. Многи се баве и пољопривредом, нарочито сточарством и продају млеко приватној пекари. Овај крај је познат и по виноградарству, воћарству и пчеларству. Доста радника из Ломнице је радило у фабрикама у Власотинцу и на бензиској пумпи, а има и оних који раде у општини и у просвети и путују приватним превозом до радног места. Многи мештани су у селу отворили приватне продавнице и тако стекли егзистенцију, а има и приватних занатлиија који раде паушално: механичари, столари, лимари и други.
Постоје и друге фамилије:
- Мирачици,Курдици,Калдарци,Гирци,Генини,Жеравичкини,Бавоњци,Грудаинци,Величкови(Чунгурци),Цветковци и Стамболици.
- Село је настало око 1790 године.
Инфраструктура[уреди | уреди извор]
Село је збијеног типа. У селу постоји водовод, струја и телефон, а и кабловска телевизија. Село има и амбуланту која опслужује сва околна села у лечењу становника. Два пута недељно долази лекар из Власотинца. Куће су модерно саграђене, а скоро свако домаћинство поседује трактор и кола. Омладина има простор где се сваки дан скупљају и тај простор зову "ПОДРУМЧЕ". Тренутно се за спортску рекреацију омладина користи двориште сеоске школе. У току лета се организује турнир “Света Тројица” у малом фудбалу.
Образовање[уреди | уреди извор]
Село Доња Ломница има заједничку четворогодишњу и осмогодишњу основну школу “Браћа Миленковић” са селом Шишавом, са којим се граничи, јер је школа саграђена у ломничком атару. Саградио ју је Ломничанин Живојин Стаменковић-Американац заједно са мештанима. Он је помогао у новцу и бесплатној додели грађевинског земљишта 1922. године. У тој школи су учили многи виђенији школовани Ломничани: правници, судије (Вита Крстић), ветеринари, професори, педагози, наставници, социолози, банкари, економисти као и мајстори грађевинари-предузимачи.
Обичаји[уреди | уреди извор]
Из старина су биле познате воденице на речици која је долазила из села Средор, а најпознатији воденичар је био Стаменковић. Данас су воденице запуштене у коров, а неке су у рушевинама. Од старих обичаја у породичном и сеоском весељу се славе славе (Тројица (Духови), Божић, Ускрс), краваји, испраћаји у војску и свадбе. Неки обичаји се препричавају, као додолице, које су певале поред речице, дозивајући да падне киша, а старије жене су им доносиле качамак. После ручка су девојке певале и прскале се водом из реке. И данас се на Божић уноси бадњак и пече прасе, на Ускрс се масте јаја и фарбају, а на Ђурђевдан се доноси гранчица од врбе и њоме кити капија.
Занимљивости[уреди | уреди извор]
Људи из овог краја су узимали учешће у свим ратовим :у рату за коначно ослобођење од Турака, у Првом и Другом светском рату и у ратовима током распада бивше СФРЈ(Социјалистичке Федеративне републике Југославије).Од Ломничана тог 1.маја.1917.године је на месту Коларница од Бугара стрељано:Драгутин Д.Младеновић,Светозар М.Стојиљковић,Михаил Јанковић,Ђорђе Мишић,Гаврило Стојиљковић,Михајло Стаменковић,Драгутин П.Станковић,Петар Станковић,Јован Цветковић и Димитрије Здравковић.На месту где су ови људи стрељани подигнута је спомен плоча у част невиним жртвама.Људи верују да свако вече у 12 сати на том месту се чују гласови жртва. Село је 2010године направило свој клуб под називом "ФК Доња Ломница"(ОФК Власотинце-Доња Ломница), стадион се налазио у Власотинцу данас клуб постоји али још не ради.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
