Пређи на садржај

Иван Лендл

С Википедије, слободне енциклопедије
Иван Лендл
Иван Лендл
Лични подаци
НадимакСтравични Иван
Датум рођења(1960-03-07)7. март 1960.(64 год.)
Место рођењаОстрава, Чехословачка
ДржављанствоЧешка Чехословачка
 САД
Висина1,87 m
Маса79 kg
ПребивалиштеГошен, Конектикат; Брадентон и Веро Бич, Флорида
Информације о каријери
Проф. каријера19781994.
ИграДесном руком једноручни бекхенд
Зарада21.262.417$
Појединачно
Победе—порази1071 - 239
Освојени турнири94
Изгубљена финала52
Најбољи пласманБр. 1 (28. фебруар 1983)
Успех на гренд слем турнирима
ОП АустралијеП (1989, 1990)
Ролан ГаросП (1984, 1986, 1987)
ВимблдонФ (1986, 1987)
ОП САДП (1985, 1986, 1987)
Парови
Победе—порази187-140
Освојени турнири6
Изгубљена финала10
Најбољи пласманБр. 20 (12. мај 1986)
Ажурирано: 9. септембар 2008..

Иван Лендл (чеш. Ivan Lendl; 7. март 1960, Острави, Чехословачка) је бивши професионални тенисер, који је играо за Чехословачку и Сједињене Америчке Државе.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Његова највиша позиција на АТП листи било је 1. место, које је достигао 28. фебруара 1983. године. Био је доминантан током '80-их и почетком '90-их. Тенис магазин га је 2005. именовао једним од десет највећих тенисера свих времена.[1]

У својој каријери, освојио је осам Гренд слем титула. Једанаест узастопних година достизао је бар једно финале гренд слема, што је рекорд који је касније изједначио Пит Сампрас.

28. фебруара 1983. по први пут се нашао на врху АТП листе, а своју доминацију светским тенисом потврдио је када је у финалу Отвореног првенства САД 1985. победио Џона Макенроа. Укупно је на врху АТП листе провео импозантних 270 недеља. Дуже од њега на тој позицији су били Роџер Федерер и Пит Сампрас.

Од децембра 2011. до марта 2014. и поново у периоду 2016-2017. био је први тренер шкотског тенисера Ендија Марија. Крајем 2018. године започео је тренерску сарадњу са Александром Зверевим.

Гренд слем финала (19)

[уреди | уреди извор]

Победе (8)

[уреди | уреди извор]
Година Турнир Противник у финалу Резултат
1984. Отворено првенство Француске у тенису Сједињене Америчке Државе Џон Макенро 3–6, 2–6, 6–4, 7–5, 7–5
1985. Отворено првенство САД у тенису Сједињене Америчке Државе Џон Макенро 7–6, 6–3, 6–4
1986. Отворено првенство Француске у тенису(2) Шведска Микаел Пернфорс 6–3, 6–2, 6–4
1986. Отворено првенство САД у тенису(2) Чехословачка Милослав Мечирж 6–4, 6–2, 6–0
1987. Отворено првенство Француске у тенису(3) Шведска Матс Виландер 7–5, 6–2, 3–6, 7–6
1987. Отворено првенство САД у тенису(3) Шведска Матс Виландер 6–7, 6–0, 7–6, 6–4
1989. Отворено првенство Аустралије у тенису Чехословачка Милослав Мечирж 6–2, 6–2, 6–2
1990. Отворено првенство Аустралије у тенису(2) Шведска Стефан Едберг 4–6, 7–6, 5–2 ret.

Порази (11)

[уреди | уреди извор]
Година Турнир Противник у финалу Резултат
1981. Отворено првенство Француске у тенису Шведска Бјерн Борг 6–1, 4–6, 6–2, 3–6, 6–2
1982. Отворено првенство САД у тенису Сједињене Америчке Државе Џими Конорс 6–3, 6–2, 4–6, 6–4
1983. Отворено првенство САД у тенису(2) Сједињене Америчке Државе Џими Конорс 6–3, 6–7, 7–5, 6–0
1983. Отворено првенство Аустралије у тенису Шведска Матс Виландер 6–1, 6–4, 6–4
1984. Отворено првенство САД у тенису(3) Сједињене Америчке Државе Џон Макенро 6–3, 6–4, 6–1
1985. Отворено првенство Француске у тенису(2) Шведска Матс Виландер 3–6, 6–4, 6–2, 6–2
1986. Вимблдон Њемачка Борис Бекер 6–4, 6–3, 7–5
1987. Вимблдон (2) Аустралија Пет Кеш 7–6, 6–2, 7–5
1988. Отворено првенство САД у тенису(4) Шведска Матс Виландер 6–4, 4–6, 6–3, 5–7, 6–4
1989. Отворено првенство САД у тенису(5) Њемачка Борис Бекер 7–6, 1–6, 6–3, 7–6
1991. Отворено првенство Аустралије у тенису(2) Њемачка Борис Бекер 1–6, 6–4, 6–4, 6–4

Победе (5)

[уреди | уреди извор]
Година Место одржавања Противник у финалу Резултат у финалу
1981 Њујорк, САД Сједињене Америчке Државе Витас Герулајтис 6–7, 2–6, 7–6, 6–2, 6–4
1982 Њујорк, САД Сједињене Америчке Државе Џон Макенро 6-4, 6-4, 6-2
1985 Њујорк, САД Њемачка Борис Бекер 6–2, 7–6, 6–3
1986 Њујорк, САД Њемачка Борис Бекер 6-4, 6-4, 6-4
1987 Њујорк, САД Шведска Матс Виландер 6–2, 6–2, 6–3

Порази (4)

[уреди | уреди извор]
Година Место одржавања Противник у финалу Резултат у финалу
1980 Њујорк, САД Шведска Бјерн Борг 6–4, 6–2, 6–2
1983 Њујорк, САД Сједињене Америчке Државе Џон Макенро 6–3, 6–4, 6–4
1985 Њујорк, САД Сједињене Америчке Државе Џон Макенро 7–5, 6–0, 6–4
1984 Њујорк, САД Њемачка Борис Бекер 5–7, 7–6, 3–6, 6–2, 7–6

Рекорди и достигнућа

[уреди | уреди извор]
  • Освајач осам гренд слем титула (изједначен са Џимијем Конорсом и Андреом Агасијем, само шест тенисера је било боље у историји).
  • Победио у 222 меча на гренд слем турнирима (изједначен с Конорсом и Агасијем).
  • Достигао је осам узастопних финала на Отвореном првенству САД (1982—1989), а од тога је освојио три титуле (1985, 1986, 1987).
  • Играо у три узастопна финала на Отвореном првенству Аустралије, четири на Отвореном првенству Француске и два на Вимблдону. Бјерн Борг, Рафаел Надал и Роџер Федерер су једини тенисери уз Лендла који су играли четири узастопна финала на ОП Француске.
  • Лендл је достигао 27 полуфинала на 34 укупно одиграних гренд слем турнира.
  • Други по броју достигнутих узастопних полуфинала у историји опен ере (иза Роџера Федерера).
  • Током једанаест узастопних година (1981—1991) играо је макар једно гренд слем финале (изједначен са Питом Сампрасом, 1992-2002).
  • Један од пет играча који су били на 1. месту АТП листе најмање три узастопне године (уз Конорса, Макенроа, Сампраса и Федерера).
  • Један од пет играча који су били на 1. месту АТП листе током целе сезоне (уз Конорса, Сампраса, Лејтона Хјуита и Федерера).
  • Четири пута је освојио награду ИТФ за тениског шампиона године (1985, 1986, 1987, 1990).
  • Три пута га је АТП именовао за тенисера године (1985, 1986, 1987).
  • Други по броју освојених турнира (94). Више од њега освојио је само Конорс (107).
  • Трећи по броју недеља који је провео на врху АТП листе (270). Бољи од њега су само Федерер (302 недеље) и Сампрас (286 недеља).
  • Дели друго место са Питом Сампрасом по броју освојених Тенис Мастерс Купова (5). Бољи је само Роџер Федерер (6).

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]