Пређи на садржај

Милан Лазић

С Википедије, слободне енциклопедије
Милан Лазић
Милан Лазић, балетски играч и првак Балета СНП
Пуно имеМилан Лазић
Датум рођења1974.
Место рођењаНови Сад, Југославија
ЗанимањеБалетски играч
Активни периодОд 1993

Милан Лазић (Нови Сад, 1974) је балетски играч и првак Балета Српског народног позоришта. Као играч-глумац, он са великим успехом тумачи све стилове балетске игре. Техником, наступом и посвећеношћу константно осваја највише оцене како критике, тако и публике, те је прозван и Чаробњаком сцене.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]
Дама с камелијама, новела Александра Диме сина, балет компоновао Ђузепе Верди; писац либрета, редитељ и кореограф: Крунислав Симић, Балет СНП, 2008-2009; Милан Лазић, Милан Рус. Фотографија је део фото збирке Српског народног позоришта.
Рани период
[уреди | уреди извор]

Милан Лазић је од првих дана растао уз позориште и балет. Наиме, његов деда Ранко је био шминкер, власуљар и маскер, а предавао је и сценско шминкање у балетској школи. Миланова мајка је певала у Хору Опере Српског народног позоришта. Посећујући са мајком пробе не само хора, већ и балета и драме, као мали је ушао у свет који је по његовим речима чудан, занимљив, магичан, бајковит, фасцинантан...[1] Од самог почетка је највише био привучен балетом, па га је мајка уписала Балетску школу.

Школовање
[уреди | уреди извор]

1984. године у својој десетој години уписује Основну балетску школу у Новом Саду (траје 4 године) и ради са педагогом Мирјаном Прерадов, да би у Средњој балетској школи (траје 4 године) био у класи Ксеније Дињашки. Током седмог и осмог разреда био је стипендиста Белета СНП-а, и учествовао је на републичким такмичењима на којима је освајао прве награде.[2] Поред балетског образовања, упоредо је завршио редовну основну школу и гимназију.

1993. године дипломирао је улогом Pas de deux из Жизеле, Адолфа Шарл Адама. Ову улогу уз додатну припрему наставља да игра и даље при сталном репертоару СНП-а.

Први професионални ангажман добио је у Балету Печујског националног театра (Мађарска) 1993, а у Балету СНП-а је од 1. јуна 1995. где ради и данас.[1]

Народно позориште у Печују (Мађарска)

[уреди | уреди извор]

У овом позоришту, Милан Лазић је играо у следећим представама и на другим приређеним догађајима:

Ромео и Јулија, балет Сергеја Прокофијева по истоименом Шекспировом комаду; Милан Лазић, СНП, Нови Сад, 2006/07.

Српско народно позориште

[уреди | уреди извор]
Дан када смо се срели Божидара Кнежевића у режији Предрага Штрпца, Балет Српског народног позоришта, 2014/15; Соња Дамјановић, Милан Лазић

У ангажману СНП-а и соло, остварио је следеће улоге:

Улога Представа кореографија
Кларин брат, Пастири / соло пар Шчелкунчик Петра. И. Чајковског Виктор Литвинов (Украјина)
Па-де-де (фр. Pas de deux) Жизела Адолф Шарл Адама Милица Јовановић (по Леониду Лавровском)
Тошица, Штанцика Избирачица Зорана Мулића Лидија Пилипенко
Мориц Макс и Мориц Ђоакино Росинија Петер Маркус
Ник Грк Зорба Микиса Теодоракиса Крунислав Симић
Анђео Кармина бурана Карла Орфа Иштван Херцог
Син Алтум силенцијум Стевана Дивјаковића Иштван Херцог
Свештеник Лоренцо Ромео и Јулија Сергеја Прокофјева Иштван Херцог
Квазимодо Есмералда Чезаре Пуњија Јоан Туђару
Господин Дивал Дама с камелијама Ђузепе Вердија / И. Поповић Крунислав Симић
Ђаво Дон Хуан Бориса Ковач Ендру Питер Гринвуд
Он Госпођица и хулиган Дмитрија Шостаковича Виктор Литвинов
Соло Тело Ариела Рамиреза Ендру Питер Гринвуд
Соло Божанствена комедија Сташа Зуровац
Мазурка оп. 33 Шопенијана Фредрика Шопена Растислав Варга, Леонора Милер-Христидис, Јулијана Дутина, Габриела Теглаши-Велимировић (по Михаилу Фокину)
Серенада Петра И. Чајковског Владимир Логунов
Краљева јесен Југослава Бошњака Крунислав Симић
Цар Коњић Грбоњић Родиона К. Шчедрина Виктор Литвинов
Први кадет, Добошар Бал кадета Јохана Штрауса Габриела Теглаши Велимировић (по Дејвиду Лишину)
Наратор Поема о љубави Папатанасија Вангелиса, Стевана Дивјаковића Владимир Логунов
Професор Вебер Милева Ајнштајн Марјана Нећака Сташа Зуровац
Еме Дан када смо се срели / The Day We Met Each Other Божидара Кнежевића режија и сценографија Предраг Штрбац
Ђепето Пинокио Нодарa Викторовичa Чанбe Драган Јеринкић
Цигански кмет Коштана Петра Коњовића Владимир Логунов
Туриду Сицилијанска прича Валентина Буки Ендру Питер Гринвуд
Наратор Ренесанса, путовање кроз плес

(плесна компанија Кипра, Никозија - Ларнака - Нови Сад)

Форум за нови плес - Коју игру играш?

Четири балетске минијатуре,

Б. Бибич; Гај Клуцевсек

Оливера Ковачевић Црњански
Братфиш Мајерлинг Франца Листа Крунислав Симић
Дроселмајер Шчелкунчик Петра И. Чајковског Елдар Алијев (САД)

Кореографије и сценски покрет

[уреди | уреди извор]
Овај балетски играч се повремено бави и кореографијом, те се у улози кореографа остверио на следећим пројектима:
[уреди | уреди извор]
  • Контакт два и по, Кореографске инспирације, Кореографија без наслова, заједно са Оливером Ковачевић Црњански, Трећи фестивал кореографских минијатура, Београд, 1999.
Кореографијом и сценским покретом се бавио у свој матичној кући и у Позоришту младих:
[уреди | уреди извор]
У улози репетитора био је у балетима СНП-а:
[уреди | уреди извор]

Дама с камелијама Ђ. Вердија; Жизела А. Адама; Крцко Орашчић П. И. Чајковског; Ромео и Јулија С. Прокофјев; Грк Зорба М. Теодоракиса; Катарина Измаилова Рудолфа Бручија; Дон Кихот Лудвиг Минкуса; Дама с камелијама (обнова, 2018) Ђузепе Вердија и Враголанка Луј Јозеф Фердинанд Херолда.

Балет-мајстор
[уреди | уреди извор]

У балету: Лабудово језеро П. И. Чајковског.

Награде и признања

[уреди | уреди извор]
  • 1991. и 1993. прва награда на Републичком такмичењу балетских школа у Земуну
  • 1999. Специјално признање за кореографију Без наслова на Трећем фестивалу кореографских минијатура у Београду
  • Годишња награда Српског народног позоришта:
  1. 2000. године за улогу Ника у балету Грк Зорба Микиса Теодоракиса
  2. 2003. године за улогу Морица у балету Макс и Мориц Ђоакина Росинија
  3. 2005. године за улогу Квазимода у балету Есмералда Чезара Пуњија
  • 2010. године Златна медаља „Јован Ђорђевић”, највише признање Српског народног позоришта.[3]

Извори и литература

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Umetnost igre Milana Lazića. Teglaši-Velimirović, Gabriela., Maksimović, Zoran. Novi Sad: Udruženje baletskih umetnika Vojvodine. 2013. ISBN 9788685123849. OCLC 888078391. 
  2. ^ Савић, Свенка (2004). 55 година Балетске школе у Новом Саду. Нови Сад: Футура публикације. стр. 245. 
  3. ^ „МИЛАН ЛАЗИЋ | Српско народно позориште”. www.snp.org.rs. Приступљено 2019-07-14. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]