Смрт 12 бањалучких беба
 | Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. |
Смрт 12 бањалучких беба је догађај који се десио у мају и јуну 1992. године током распада Југославије и рата у БиХ, када је на одељењу за интензивну негу у бањалучком породилишту умрло 12[1] новорођенчади услед недостатка кисеоника потребног за адекватан третман. Несташица је била последица блокаде српске територије од стране хрватских и муслиманских војних снага у рејону Семберије на североистоку БиХ.[2] Ове смрти као и све већа несташица основних животних потрепштина су биле разлог за велику војну операцију „Коридор“, где су се снаге Војске Републике Српске сукобиле са хрватским (ХВ и ХВО) и муслиманским (АРБиХ) војним снагама.[3] Сукоби су трајали од 14. до 26. јуна 1992. године[4] и завршили су се пробојем блокаде[5]. Касније у народу ова историјска војна победа је названа "Коридор живота", јер је омогућила нове животе, како је и сам генерал ВРС Момир Талић рекао: "Нећу да дјеца више умиру".
Опширније[уреди | уреди извор]
Сам град и околина Бања Луке нису имала ратна дешавања, али су се у близини Бања Луке водиле жестоке борбе српских војника против муслиманских и хрватских, које су углавном дјеловале скупа. Војска Републике Хрватске је такође извршила агресију на Босни и Херцеговину, прво у североисточним деловима БиХ око Брчког, Оџака и Орашја, а потом у југозападним деловима БиХ: Чапљина, Дувно, Ливно, Купрес. Поред хране, у Бања Луци је недостајало највише медицинског и санитетског материјала. У то време су хрватске и муслиманске војне снаге под блокадом држале „посавски коридор“, који је повезивао западни дио Републике Српске и Републику Српску Крајину са источним дијелом и Србијом.[3][6] Овим је било онемогућено да се потребан кисеоник до Бање Луке достави копном.[7] Једини пут којим је кисеоник било могуће доставити је ваздушни[7], али због увођења санкција Савезној Републици Југославији од стране Савета безбедности, авиону који је требало да из Београда достави кисеоник за Бању Луку није био дозвољен лет.[8]
Упућени су многи апели за помоћ[4] путем радија, телевизије, Гласа Српског и осталих новина, али иако су представници УНИЦЕФ-а и осталих међународних хуманитарних организацијама били добро упознати са овим проблемом, авион са боцама кисеоника је неколико дана чекао дозволу за полетање коју на крају није добио[4]. Недуго затим због недостатка кисеоника умире 12 новорођенчади на Клиници за дечје болести у Бањој Луци. Иако су доктори покушали да употребе[4] „индустријски кисеоник“ којег су добили од ВРС и неколико приватних предузетника, као и од неколико грађана, то је било недовољно да се бебе спасу[тражи се извор].
Након седам дана од датума смрти последње умрле бебе, Војска Републике Српске заједно са јединицама Српске Војске Крајине успоставља коридор са Србијом, којим се од тада кисеоник редовно могао достављати и омогућено је боље снабдевање западних српских земаља. Две бебе из Бања Луке су успеле да преживе али не задуго и не без последица.
Подаци о умрлим бебама[уреди | уреди извор]
Следи преглед података[9] о умрлим бебама:
| Име мајке | Пол | Рођење | Смрт | Име бебе |
|---|---|---|---|---|
| Душанка Ђукелић | мушко | 22. 5. 1992. | 22. 5.1992. | Ненад |
| Живка Кнежевић | мушко | 22. 5. 1992. | 23. 5.1992. | Никола |
| Фата Дедић | мушко | 23. 5. 1992. | 27. 5.1992. | - |
| Жељка Тубић | мушко | 19. 5. 1992. | 28. 5.1992. | Бојан |
| Зилха Мурица-Делић | женско | 1. 6. 1992. | 1. 6.1992. | - |
| Нађа Пушкар | женско | 29. 5. 1992. | 1. 6.1992. | Раиса |
| Сафета Медић | женско | 26. 5. 1992. | 2. 6.1992. | Емина |
| Драгослава Марић | мушко | 3. 6. 1992. | 5. 6.1992. | Данијел |
| Драгица Комљеновић | женско | 24. 5. 1992. | 7. 6.1992. | Душана |
| Милена Сандић | женско | 15. 6. 1992. | 16. 6.1992. | Радијана |
| Маида Ђуран | мушко | 17. 6. 1992. | 17. 6.1992. | Маид |
| Грозда Рауш | мушко | 28. 5. 1992. | 19. 6.1992. | Владимир |
Преживеле бебе[уреди | уреди извор]
- Слађана Кобас; рођена 18. јуна 1992. године и једина је преживела беба од 22. маја до 19. јуна 1992. године. Због недостатка кисеоника озбиљно јој је било нарушено здравље, па је имала трајно оштећење вида, мозга и плућа, а касније се безуспешно борила и са раком костију. Слађана Кобас је преминула 9. фебруара 2006.[1] године у 13. години живота. Сахрањена је 11. фебруара 2006. у Приједору.[10]
- Марко Медаковић; рођен 21. јуна 1992. године, након рођења је био без кисеоника око 10 минута што је довело до тога да дише са трећином плућа, церебралне парализе, хематома на мозгу и кривљења кичме. О њему је Сњежана Брезо снимила документарни филм који је приказан на Берлинском филмском фестивалу.[11]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Политика: Сећање на „тринаесту звездицу” (језик: српски)
- ^ Глас Српске: На Требави обиљежена петнаеста годишњица пробоја „коридора живота“ Архивирано на сајту Wayback Machine (20. јул 2008) (језик: српски)
- ^ а б „Nineteenth Anniversary of 12 Babies’ Death Commemorated” (на језику: енглески). Republic of Srpska Government. 23. 5. 2011. Приступљено 23. 9. 2011.
- ^ а б в г Freesrpska.org: Смрт 12 беба Архивирано на сајту Wayback Machine (16. фебруар 2008) (језик: српски)
- ^ Илишковић 2002, стр. 95.
- ^ „Промовисана књига генерала Симића”. Радио-телевизија Републике Српске. 23. 10. 2011. Приступљено 23. 10. 2011.
- ^ а б „20-годишњи помен за „Дванаест звјездица“”. Радио-телевизија Републике Српске. 22. 5. 2011. Приступљено 23. 5. 2011.
- ^ Борковић, Никола (2019). Шта су скривиле? : Страдање беба у Клиничко-болничком центру Бања Лука, у мају и јуну 1992. Бања Лука: Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. стр. 17—18. ISBN 978-99976-730-6-0.
- ^ Борковић, Никола (2019). Шта су скривиле? : Страдање беба у Клиничко-болничком центру Бања Лука, у мају и јуну 1992. Бања Лука: Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица. стр. 113. ISBN 978-99976-730-6-0.
- ^ Idoconline.info: Послједњи опроштај од тринаесте звездице (језик: српски)
- ^ Досије „Гласа Српске“: Петнаест година од смрти 12 беба у бањолучком породилишту (језик: српски)
Литература[уреди | уреди извор]
- Илишковић, Рајко; Лазар Благојевић, Илија Павловић, Миладин Стојановић, Милан Боројевић, Јован Милаковић (2002). Посавски чвор опстанка. стр. 95. ISBN 978-86-83549-02-3.
- Борковић, Никола (2002). Шта су скривиле? Страдање беба у Клиничко-болничком центру Бања Лука, у мају и јуну 1992. (на језику: српски). Бања Лука: Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење нестали лица. стр. 341.
- Борковић, Никола (2018). „Смрт 12 беба – меморијализација једне трагедије” (PDF). Годишњак Друштва чланова Матице српске у Републици Српској. Бања Лука: Матица српска - Друштво чланова Матице српске у Републици Српској, ([Бања Лука] : Comesgrafika) (8): 259—270. ISSN 2233-1468. COBISS.SR 271752455 COBISS.RS 4537368
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Радио-телевизија Републике Српске: Сјећање на 12 бањалучких беба — 22. маја, 18. 5. 2012. (језик: српски)
- „Одложено снимање филма „Тежина срца””. Политика. 31. 5. 2012. Приступљено 01. 06. 2012.
- Заборављена „летећа сестра“ Кола српских сестара („Политика“, 16. децембар 2014)