Списак премијера Русије
Од оснивања Русије 1726. године, приближно 98 људи били су премијери у Влади Русије. Председник Владе је био члан Врховног тајног савета, који је основан 8. фебруара 1726. године по јулијанском календару од стране Катарине I Алексејевне, а од 8. септембра 1802. године усвојен је од стране Већа министра Русије, у складу са проглашењем цара Александара II Николајевича. Почевши од Александра Романовича Воронстова, најстарији официри били су де факто председници одбора. Осам година након инаугурације, први законски службеник био је Николај Руманцев.[1] Веће министара Русије је незванично формирано у октобру 1857. године као резултат реформи Александара II Николајевича. Прва седница почела је 19. децембра 1857. године. Пре стварања те функције 18. новембра 1861. године, за све је био задужен цар. Веће министара чинило је Државни савет Руске Империје, Комитет министара, и високе официре које именовао цар. Први састанак завршен је 11. децембра 1882. године након што је број докумената у Већу значајно смањен.[2][3]
Комитет министара је функционисао истовремено са другом седницом Већа министара још шест месеци. Гроф Сергеј Вите учествовао је у оба деловања, све до укидања комисије 23. априла 1906. године. Након тог догађаја, дужности комисије остављене су Већу министара, све до формирања Малог Савета 1909. године, у којем су били и заменици министара. По налогу цара Николаја II, друга седница Већа министара започела је 19. октобра 1905. године, након формирања Државне думе Руске Империје. Непосредно након Фебруарске револуције и почетка Привремене владе Русије 2. марта 1917. године, Георгиј Лавов из Уставотворне-демократске партије и Александар Керенски из Социјалистичке револуционарне партије постали су министри-председници. Привремену Руску републику је заменила Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република и влада од стране Савета народних комесара, којој је био председник Владимир Лењин у периоду од 1917–1924. године.
То тело је преименовано у Вијеће министара након одлуке Врховног совјета Совјетског Савеза 23. марта 1946. године.
Након пада Совјетског Савеза, Борис Јељцин као председник Руске Федерације аутоматски је именован за шефа Владе Руске Федерације у прве две године свог мандата. Ово тело је преузело претходно име "Веће министара", чији је предсједник постао Виктор Черномирдин из Комунистичке партије Руске Федерације, заменивши вршилаца дужности Јегора Гајдара. Према новог уставу из 25. децембра 1993. године, руководилац канцеларије узима званичан назив председник Владе односно премијер. Владимир Путин је 8. маја 2008. године постао председник Владе Русије по други пут, као члан Јединствене Русије.
Од 16. јануара 2020. године, Михаил Мишустин је председник Владе Русије.[4]
Најмлађи председник Владе Русије био је Карл Фридрих, који је на ову функцију ступио са 26. година, а најстарији био је Петар Андрејевич Толстој, који је имао 86. година када је дошао на ову функцију.
Руска Империја
[уреди | уреди извор]Од 18. века, у Русији се створио савремени систем јавне управе, укључујући и формирање тела чија овлашћења су слична овлашћењима савремене Владе Руске Федерације. У периоду од 1726. до 1905. године није било службеног назива лидера владе. Главни министри ипак су владали де факто, али званични шеф владе је био владар.[5]
Фотографија | Име (Рођење-Смрт) |
Мандат | Владар | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Чланови Врховног тајног савета Руске Империје (1726–1730) | |||||||
Кнез Александар Меншиков (1673–1729) |
8. фебруар 1726 |
8. септембар 1727 |
Катарина I Алексејевна (1725–1727) Петар II Алексејевич (1727–1730) Ана I Ивановна (1730–1740) | ||||
Гроф Фјодор Апраксин (1661–1728) |
8. фебруар 1726 |
10. новембар 1728 | |||||
Гроф Гавриил Головкин (1660–1734) |
8. фебруар 1726 |
6. мај 1727 | |||||
Андреј Остерман (1686–1747) |
8 .фебруар 1726 |
6. мај 1727 | |||||
Кнез Дмитриј Голицин (1665–1737) |
8. фебруар 1726 |
6. мај 1727 | |||||
Петар Толстој (1645–1729) |
8. фебруар 1726 |
6. мај 1727 | |||||
Гроф Карл Фридрих (1700–1739) |
8. фебруар 1726 (или март 1726)[6] |
25. јул 1727 | |||||
Алексеј Долгоруков (?–1734) |
3. фебруар 1728 |
4. март 1730 | |||||
Василиј Долгоруков (1670–1739) |
6. април 1729 |
4. март 1730 | |||||
Кнез Василиј Долгоруков (1667–1746) |
19. јануар 1730 |
4. март 1730 | |||||
Кнез Михаил Голицин (1675–1730) |
19. јануар 1730 |
4. март 1730 | |||||
Кабинет министара Руске Империје (1731–1741) | |||||||
Гроф Гавриил Головкин (1660–1734) |
10. новембар 1731 |
20. јануар 1734 |
Ана I Ивановна (1730–1740) Иван VI Антонович (1740–1741) | ||||
Гроф Андреј Остерман (1686–1747) |
20. јануар 1734 |
10. новембар 1740 | |||||
Гроф Кристофор Миних (1683–1767) |
10. новембар 1740 |
3. март 1741 | |||||
Гроф Андреј Остерман (1686–1747) (други пут) |
3. март 1741 |
25. новембар 1741 | |||||
Министри Конференције при Височајшем двору (1756–1762) | |||||||
Степан Апраксин (1702–1758) |
14. март/small> 1756 |
1. октобар 1757 |
Јелисавета I Петровна (1741–1762) Петар III Фјодорович (1762) | ||||
Гроф Михаил Рјумин (1688–1760) |
14. март 1756 |
2. октобар 1757 | |||||
Кнез Михаил Голицин (1684–1764) |
14. март 1756 |
17. децембар 1757 | |||||
Гроф Алексеј Рјумин (1693–1768) |
14. март 1756 |
14. фебруар 1758 | |||||
Гроф Александар Бутурлин (1694–1767) |
14. март 1756 |
17. октобар 1760 | |||||
Гроф Петар Шувалов (1711–1762) |
14. март 1756 |
4. јануар 1762 | |||||
Гроф Михаил Воронцов (1714–1767) |
14. март 1756 |
20. јануар 1762 | |||||
Кнез Никита Трубецкој (1699–1767) |
14. март 1756 |
20. јануар 1762 | |||||
Александар Шувалов (1710–1771) |
14. март 1756 |
20. јануар 1762 | |||||
Велики војвода Петар III Фјодорович (након Императора Петра III Фјодоровича) (1728–1762) |
14. март 1756 |
28. јануар 1762 | |||||
Кнез Јаков Шаковски (1705–1777) |
16. септембар 1760 |
25. децембар 1761 | |||||
Иван Непљујев (1693–1773) |
16. септембар 1760 |
20. јануар 1762 | |||||
Гроф Роман Воронцов (1707–1783) |
28. децембар 1761 |
20. јануар 1762 | |||||
Чланови царског већа Руске Империје (1762) | |||||||
Кнез Џорџ Лудвиг (1719–1763) |
28. јануар 1762 |
28. јун 1762 |
Петар III Фјодорович (1762) | ||||
Гроф Петар Август (1696–1775) |
28. јануар 1762 |
28. јун 1762 | |||||
Гроф Кристофор Миних (1683–1767) |
28. јануар 1762 |
28. јун 1762 | |||||
Кнез Никита Трубецкој (1699–1767) |
28. јануар 1762 |
28. јун 1762 | |||||
Гроф Михаил Воронцов (1714–1767) |
28. јануар 1762 |
28. јун 1762 | |||||
Никита Вилбуа (1713–1788) |
28. јануар 1762 |
28. јун 1762 | |||||
Кнез Михаил Волконски (1713–1788) |
28. јануар 1762 |
28. јун 1762 | |||||
Алексеј Мелгунов (1722–1788) |
28. јануар 1762 |
28. јун 1762 | |||||
Шефови Савета при Височајшем двору (1768–1801) | |||||||
Степан Стрелаков (1728–1805) |
17. новембар 1768 |
1776 | Катарина Велика (1762–1796) Павле I Петрович (1796–1801) | ||||
Гроф Александар Самојлов (1744–1814) |
1776 | 1787 | |||||
Иван Ведемејер (1752–1820) |
1787 | 18. новембар 1796 | |||||
Гавриил Державин (1743–1816) |
18. новембар 1796 |
22. новембар 1796 | |||||
Иван Ведемејер (1752–1820) (други пут) |
18. новембар 1796 |
26. март 1801 | |||||
Председници Комитета министара Руске Империје (1810–1903) | |||||||
Гроф Николај Румјанцев[а] (1754–1826) |
1810 | 1812 | Александар I Павлович (1801–1825) | ||||
Гроф и кнез Николај Салтиков (1736–1816) |
29. март 1812[7] |
9. септембар 1812 (спорно)[б] 16. мај 1816 | |||||
Гроф Сергеј Вјазмитинов (спорно)[в] (1744–1819) |
9. септембар 1812 |
15. октобар 1816 | |||||
Кнез Петар Лопухин (1753–1827) |
25. мај 1816[8] |
6. април 1827 | |||||
Кнез Виктор Кочубеј (1768–1834) |
29. април 1827[9] |
3. јун 1834 |
Николај I Павлович (1825–1855) | ||||
Гроф Николај Новосиљцев (1761–1838) |
11. јул 1834[10] |
8. април 1838 | |||||
Кнез Иларион Васиљчиков (1776–1847) |
9. април 1838[11] |
21. фебруар 1847 | |||||
Гроф Василиј Левашов (1783–1848) |
31. децембар 1847[12] |
23. септембар 1848 | |||||
Кнез Александар Иванович Чернишов (1785–1857) |
1. децембар 1848[13] |
5. април 1856[13] | |||||
Кнез Алексеј Орлов (1787–1862) |
Мај 1857[14] |
Јануар 1861[15] |
Александар II Николајевич (1855–1881) | ||||
Гроф Дмитриј Блудов (1785–1864) |
12. новембар 1861 |
19. фебруар 1864 | |||||
Кнез Павел Гагарин (1789–1872) |
24. фебруар 1864[16] |
21. фебруар 1872 | |||||
Гроф Павел Игнатјев (1797–1879) |
21. фебруар 1872[17] |
20. децембар 1879[17] | |||||
Гроф Петар Валујев (1815–1890) |
25. децембар 1879[18] |
4. октобар 1881[18] | |||||
Гроф Михаил Рејтерн (1820–1890) |
4. октобар 1881[19] |
30. децембар 1886[19] |
Александар III Александрович (1881–1894) | ||||
Николај Бунџ (1823–1895) |
1. јануар 1887[20] |
3. јун 1895[20] | |||||
Иван Дурново (1834–1903) |
15. октобар 1895[21] |
29. мај 1903 |
Николај II Александрович (1894–1917) | ||||
Сергеј Вите (1849–1915) |
16. август 1903[22] |
6. новембар 1905[22] |
Руска Империја (1905–1917)
[уреди | уреди извор]Први премијер Русије током овог периода био је Сергеј Вите, који је на ову функцију дошао 6. новембра 1905. године[23]
Фотографија | Име (Рођење-Смрт) |
Мандат | Политичка партија | Законодавство (Избори) |
Император | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1 | Гроф Сергеј Вите (1849–1915) |
• | 6. новембар 1905 | 5. мај 1906 | Независни | Није било избора | Николај II Александрович (1894–1917) | ||
2 | Иван Горемикин (1839–1917) |
1 | 5. мај 1906 | 21. јул 1906 | Независни | I (Извори 1906) | |||
3 | Петар Столипин (1862–1911) |
• | 21. јул 1906 | 18. септембар 1911 (Преминуо током дужности) |
Независни | II (Избори 1907) | |||
III (Избори 1907) | |||||||||
4 | Гроф Владимир Коковцов (1853–1943) |
• | 22. септембар 1911 | 12. фебруар 1914 | Независни | ||||
IV (Избори 1912) | |||||||||
(2) | Иван Горемикин (1839–1917) |
2 | 12. фебруар 1914 | 2. фебруар 1916 | Независни | ||||
5 | Барон Борис Штурмер (1848–1917) |
• | 2. фебруар 1916 | 23. новембар 1916 | Независни | ||||
6 | Александар Трепов (1862-1928) |
• | 23. новембар 1916 | 20. јануар 1917 | Независни | ||||
7 | Кнез Николај Голицин (1850-1925) |
• | 20. јануар 1917 | 12. март 1917 | Независни |
Привремена влада/Руска република (1917)
[уреди | уреди извор]После наводне абдикације Николаја II Александровича са престола у корист његовог брата Михаила Александровича, Михаел је такође одбио ту функцију. Пре сазивања Уставне скупштине. 14. септембра 1917. године, Русија је проглашена републиком. У овом периоду формирана је привремена влада, а премијер је био шеф државе.
Фотографија | Име (Рођење-Смрт) |
Мандат | Политичка партија | ||
---|---|---|---|---|---|
Георгиј Лавов (1861–1925) |
• | 15. март 1917 | 20. јул 1917 | Уставотворно-демократска партија | |
Александар Керенски (1881–1970) |
1 | 21. јул 1917 | 14. септембар 1917 | Социјалистичка револуционарна партија | |
2 | 14. септембар 1917 | 7. новембар 1917 |
Бели покрет (1918–1924)
[уреди | уреди извор]Лидери Белог покрета током Руског грађанског рата били су де факто премијери у егзилу
Фотографија | Име (Рођење–Смрт) |
Мандат | Политичка партија | Поглавар државе | ||
---|---|---|---|---|---|---|
Владимир Вољски (1877–1937) |
• | 8. јун 1918 | 23. септембар 1918 | Социјалистичка револуционарна партија | Владимир Вољски (1918) | |
Николај Авксентијев (1878–1943) |
• | 23. септембар 1918 | 18. новембар 1918 | Социјалистичка револуционарна партија | Николај Авксентијев (1918) | |
Петар Вологодски (1863–1925) |
• | 18. новембар 1918 | 22. новембар 1919 | Социјалистичка револуционарна партија | Александар Колчак (1918 — 1920) | |
Виктор Пепељајев (1885-1920) |
• | 22. новембар 1919 | 4. јануар 1920 | Уставотворно-демократска партија | ||
Александар Кривошеин (1857-1921) |
• | 11. април 1920 | 11. новембар 1920 | Независни | Петар Врангел (1920 — 1924) | |
Петар Врангел (1878-1928) |
• | 5. април 1921 | 20. септембар 1922 | Независни |
Руска Совјетска Федеративна Социјалистичка Република (1917–1991)
[уреди | уреди извор]Списак премијера Руске Совјетске Федеративне Социјалистичке Републике
Фотографија | Име (Рођење-Смрт) |
Мандат | Политичка партија | Законодавство (Избори) |
Поглавар државе | ||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Владимир Лењин (1870–1924) |
• | 8. новембар 1917 | 21. јануар 1924 (Преминуо током дужности) |
Комунистичка партија Совјетског Савеза | Централно-руски извршни комитет | Лав Камењев (1917) | |
Јаков Свердлов (1917 — 1919) | |||||||
Михаил Владимирски (1919) | |||||||
Михаил Калињин (1919 — 1938) | |||||||
Алексеј Риков (1881–1938) |
• | 2. фебруар 1924 | 18. мај 1929 | Комунистичка партија Совјетског Савеза | |||
Сергеј Сирцов (1883–1937) |
• | 18. мај 1929 | 3. новембар 1930 | Комунистичка партија Совјетског Савеза | |||
Данил Сулимов (1890–1937) |
• | 3. новембар 1930 | 27. јул 1937 | Комунистичка партија Совјетског Савеза | |||
Николај Булгањин (1895–1975) |
1 | 27. јул 1937 | 1938 | Комунистичка партија Совјетског Савеза | |||
2 | 1938 | 17. септембар 1938 | I (Избори 1938) |
Алексеј Бадајев (1938 — 1944) | |||
Василиј Вахрушев (1902–1947) |
• | 29. јул 1939 | 2. јун 1940 | Комунистичка партија Совјетског Савеза | |||
Иван Хохлов (1895–1973) |
• | 2. јун 1940 | 5. мај 1942 | Комунистичка партија Совјетског Савеза | |||
Алексеј Косигин (1904–1980) |
• | 2. мај 1943 | 23. март 1946 | Комунистичка партија Совјетског Савеза | |||
Николај Шверник (1944 — 1946) | |||||||
Михаил Родионов (1907–1950) |
1 | 23. март 1946 | 1947 | Комунистичка партија Совјетског Савеза | |||
2 | 1947 | 9. март 1949 | II (Избори 1947) |
Иван Власов (1946 — 1950) | |||
Борис Черноусов (1908–1978) |
1 | 9. март 1949 | 1951 | Комунистичка партија Совјетског Савеза | |||
2 | 1951 | 20. октобар 1952 | III (Избори 1951) |
Михаил Тарасов (1950 — 1959) | |||
Александар Пузанов (1906–1998) |
1 | 20. октобар 1952 | 1955 | Комунистичка партија Совјетског Савеза | |||
2 | 1955 | 24. јануар 1956 | IV (Избори 1955) | ||||
Михаил Јаснов (1906–1991) |
• | 24. јануар 1956 | 19. децембар 1957 | Комунистичка партија Совјетског Савеза | |||
Фрол Козлов (1908–1965) |
• | 19. децембар 1957 | 31. март 1958 | Комунистичка партија Совјетског Савеза | |||
Димитри Пољански (1917–2001) |
1 | 31. март 1958 | 1959 | Комунистичка партија Совјетског Савеза | |||
Николај Игнатов (1959) | |||||||
2 | 1959 | 23. новембар 1962 | V (Избори 1959) |
Николај Органов (1959 – 1962) | |||
Генади Воронов (1910–1994) |
1 | 23. новембар 1962 | 1963 | Комунистичка партија Совјетског Савеза | |||
Николај Игнатов (1962 – 1966) | |||||||
2 | 1963 | 1967 | VI (Избори 1963) | ||||
Михаил Јаснов (1966 – 1985) | |||||||
3 | 1967 | 23. јул 1971 | VII (Избори 1967) | ||||
Витали Воротников (1926–2012) |
1 | 24. јун 1983 | 1985 | Комунистичка партија Совјетског Савеза | |||
2 | 1985 | 3. октобар 1988 | XI (Избори 1985) |
Владимир Орлов (1985 – 1988) | |||
Александар Власов (1932–2002) |
• | 3. октобар 1988 | 15. јун 1990 | Комунистичка партија Совјетског Савеза | Витали Ворников (1988 – 1990) | ||
Борис Јељцин (1990 – 1991) | |||||||
Иван Силајев (1930–) |
1 | 15. јун 1990 | 11. јул 1991 | Комунистичка партија Совјетског Савеза | XII (Избори 1990) | ||
2 | 12. јул 1991 | 26. септембар 1991 | |||||
Борис Јељцин (1931–2007) |
• | 6. новембар 1991 | 25. децембар 1991 | Независни |
Руска федерација (од 1991)
[уреди | уреди извор]Руководиоци Владе Русије после распада Совјетског Савеза. Први шеф владе пост-совјетске Русије био је Виктор Черномирдин.
Фотографија | Име (Рођење-Смрт) |
Мандат | Политичка партија | Законодавство (Избори) |
Председник Руске Федерације | |||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Борис Јељцин (1931–2007) |
• | 25. децембар 1991 | 15. јун 1992 | Независни | XI (Избори 1990) |
Борис Јељцин (1991–1999) | ||
Виктор Черномирдин (1938–2010) |
1 | 14. децембар 1992 | 9. август 1996 | Наш дом — Русија | ||||
I (Избори 1993) | ||||||||
II (Избори 1995) | ||||||||
2 | 10. август 1996 | 23. март 1998 | ||||||
Сергеј Киријенко (1962–) |
• | 24. април 1998 | 23. август 1998 | Независни | ||||
Јевгениј Примаков (1929–2015) |
• | 11. септембар 1998 | 12. мај 1999 | Очевина–сверуска | ||||
Сергеј Степашин (1952–) |
• | 19. мај 1999 | 9. август 1999 | Независни | ||||
Владимир Путин (1952–) |
1 | 16. август 1999 | 7. мај 2000 | Јединство | ||||
III (Избори 1999) | ||||||||
Михаил Касјанов (1957–) |
• | 17. мај 2000 | 24. фебруар 2004 | Независни | Владимир Путин (2000–2008) | |||
IV (Избори 2003) | ||||||||
Михаил Фратков (1950–) |
1 | 5. март 2004 | 7. мај 2004 | Независни | ||||
2 | 12. мај 2004 | 14. септембар 2007 | ||||||
Виктор Зупков (1941–) |
• | 14. септембар 2007 | 7. мај 2008 | Јединствена Русија | ||||
V (Избори 2007) | ||||||||
Владимир Путин (1952–) |
2 | 8. мај 2008 | 7. мај 2012 | Јединствена Русија | Дмитриј Медведев (2008–2012) | |||
VI (Избори 2011) | ||||||||
Дмитриј Медведев (1965–) |
• | 8. мај 2012 | 16. јануар 2020 | Јединствена Русија | Владимир Путин (2012–) | |||
VII (Избори 2016) | ||||||||
Михаил Мишустин (1966–) |
• | 16. јануар 2020 | Независни |
Званични вршиоци дужности премијера
[уреди | уреди извор]- Владимир Коковцов: 18–22. септембар 1911
- Константин Памфилов: 5. мај 1942 – 2. мај 1943
- Олег Лобов: 26. септембар–6. новембар 1991
- Јегор Гајдар: 15. јун–14. децембар 1992
- Сергеј Киријенко: 23. март - 24. април 1998
- Виктор Черномирдин: 9–10. август 1996 и 23. август – 11. септембар 1998
- Сергеј Степашин: 12–19. мај 1999
- Владимир Путин: 9–16. август 1999
- Михаил Касјанов: 7–17. мај 2000
- Виктор Христенко: 24. фебруар - 5. март 2004
- Михаил Фратков: 7 –12. мај 2004 и 12–14. септембар 2007
- Виктор Зупков: 7–8. мај 2008 и 7–8. мај 2012
- Андреј Белоусов: 30. април - 19. мај 2020
Живи премијери Русије
[уреди | уреди извор]Име | Мандат | Датум рођења |
---|---|---|
Иван Силајев | 1990–1991 | 21. октобар 1930. |
Сергеј Киријенко | 1998 | 26. јул 1962. |
Сергеј Степашин | 1999 | 2. март 1952. |
Владимир Путин | 1999–2000, 2008–2012 | 7. октобар 1952. |
Михаил Касјанов | 2000–2004 | 8. децембар 1957. |
Михаил Фрадков | 2004–2007 | 1. септембар 1950. |
Виктор Зупков | 2007–2008 | 15. септембар 1941. |
Дмитриј Медведев | 2012–2020 | 14. септембар 1965. |
График
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди | уреди извор]Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Незванични председавајући Комитета министара од 8. септембра 1802. до 1809. био је Александар Романович Воронтсов
- ^ Извори на којима се Вазмитинов наводи као наследник Салтикова наводи датум 9. септембар 1812; други извори тврде да је Салтиков био на положају до смрти
- ^ Неки извори (као што је "Велика совјетска енциклопедија") истичу да је Вазмитинов био министар комитета, док други (као што је енциклопедија "Историја очинства") га уопште не помињу и уместо тога наводе Лопухина као наследника Салтикова
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „КОМИТЕ́Т МИНИ́СТРОВ, Всемирная история”. Архивирано из оригинала 08. 04. 2018. г. Приступљено 08. 04. 2018.
- ^ Diamond, Larry (01. 01. 2015). „Facing Up to the Democratic Recession”. Journal of Democracy. 26 (1): 141—155. ISSN 1086-3214. doi:10.1353/jod.2015.0009.
- ^ „Ministers’ Council established in Russia”. Presidential Library Named After Boris Yeltsin. Приступљено 10. 8. 2014.
- ^ „Mikhail Mishustin - The Russian Government”. Government of the Russian Federation. Приступљено 16. 01. 2020.
- ^ „7 царских председателей Совета министров”. Архивирано из оригинала 10. 04. 2018. г. Приступљено 07. 04. 2018.
- ^ Верховный тайный совет 8. 2. (1726). стр. 131.
- ^ Салтыков, князь Николай Иванович [Prince Nikolay Ivanovich Saltykov] (на језику: руски). Приступљено 07. 04. 2014.
- ^ Неизвестная Фемида : документы, события, люди [The Unknown Themis: Documents, Events, People] (на језику: руски). ОЛМА Медиа Групп. 2003. стр. 93. ISBN 978-5-224-04224-1.
- ^ Кочубей, князь Виктор Павлович [Prince Viktor Pavlovich Kochubey] (на језику: руски). Приступљено 08. 04. 2014.
- ^ B. V. Ananych, ур. (2008). Управленческая элита Российской империи: история министерств, 1802–1917 [Ruling Elite of the Russian Empire: History of Ministries, 1802–1917] (на језику: руски). "Лики России".
- ^ Васильчиков Илларион Васильевич — Биографический указатель [Illarion Vasilyevich Vasilchikov – Biography] (на језику: руски). Архивирано из оригинала 09. 02. 2014. г. Приступљено 05. 04. 2014.
- ^ Balyazin, Vladimir Nikolayevich; Balyazin, Voldemar Nikolayevich (2008). Царский декамерон: От Николая I до Николая II. Исторические книги В.Н. Балязина (Historical Books by V. N. Balyazin) (на језику: руски). 2. ОЛМА Медиа Групп. стр. 49. ISBN 978-5-373-01976-7.
- ^ а б Александр Иванович Чернышев — Биографический указатель [Aleksandr Ivanovich Chernyshov] (на језику: руски). Приступљено 05. 04. 2014.
- ^ Землевладельцы Панинского района. Князь Орлов Алексей Фёдорович [Landowners of the Panin Rayon. Prince Alexey Fyodorovich Orlov] (на језику: руски). Архивирано из оригинала 03. 03. 2016. г. Приступљено 09. 04. 2014.
- ^ Орлов князь Алексей Федорович [Prince Aleksey Fyodorovich Orlov] (на језику: руски). Архивирано из оригинала 07. 04. 2014. г. Приступљено 04. 04. 2014.
- ^ Павел Павлович Гагарин [Pavel Pavlovich Gagarin] (на језику: руски). Russian Empire. Архивирано из оригинала 07. 04. 2014. г. Приступљено 05. 04. 2014.
- ^ а б Игнатьев Павел Николаевич [Pavel Nikolayevich Ignatyev] (на језику: руски). Russian Empire. Архивирано из оригинала 07. 04. 2014. г. Приступљено 05. 04. 2014.
- ^ а б Валуев Петр Александрович [Pyotr Aleksandrovich Valuyev] (на језику: руски). Russian Empire. Архивирано из оригинала 07. 04. 2014. г. Приступљено 05. 04. 2014.
- ^ а б Рейтерн Михаил Христофорович [Mikhail Khristoforovich Reytern] (на језику: руски). Russian Empire. Архивирано из оригинала 07. 04. 2014. г. Приступљено 06. 04. 2014.
- ^ а б Бунге Николай Христианович [Nikolay Khristianovich Bunge] (на језику: руски). Russian Empire. Архивирано из оригинала 08. 04. 2014. г. Приступљено 07. 04. 2014.
- ^ Дурново Иван Николаевич [Ivan Nikolayevich Durnovo] (на језику: руски). Russian Empire. Архивирано из оригинала 08. 04. 2014. г. Приступљено 07. 04. 2014.
- ^ а б „Витте Сергей Юлиевич (sic!)” [Sergey Yuliyevich (sic!) Witte] (на језику: руски). Russian Empire. Архивирано из оригинала 08. 04. 2014. г. Приступљено 07. 04. 2014.
- ^ Преобразован Совет министров Российской империи
Литература
[уреди | уреди извор]- Balyazin, Vladimir Nikolayevich; Balyazin, Voldemar Nikolayevich (2008). Царский декамерон: От Николая I до Николая II. Исторические книги В.Н. Балязина (Historical Books by V. N. Balyazin) (на језику: руски). 2. ОЛМА Медиа Групп. стр. 49. ISBN 978-5-373-01976-7.
- B. V. Ananych, ур. (2008). Управленческая элита Российской империи: история министерств, 1802–1917 [Ruling Elite of the Russian Empire: History of Ministries, 1802–1917] (на језику: руски). "Лики России".
- Неизвестная Фемида : документы, события, люди [The Unknown Themis: Documents, Events, People] (на језику: руски). ОЛМА Медиа Групп. 2003. стр. 93. ISBN 978-5-224-04224-1.
- S. M. Seredonin, ур. (1902). Т. 1 : Комитет министров в царствование императора Александра Первого (1802 г. сентября 8 – 1825 г. ноября 19). – 1902. [Vol. 1: Committee of Ministers During the Reign of Emperor Aleksandr the First (8 September 1802 – 19 November 1825). – 1902] (на језику: руски). 1. Government Public Historical Library of Russia.
- B. Yu. Ivanov; B. M. Karev; E. I. Kuksina; A. S. Oreshnikov; O. V. Sukhareva, ур. (1999). История отечества [History of the Fatherland] (на језику: руски). Moscow: Большая Российская энциклопедия (Large Russian Encyclopedia). стр. 554—576.
- K. K. Arsenyev, ур. (1911—1916). Новый энциклопедический словарь [New Encyclopedic Dictionary] (на језику: руски). 1—29. Saint Petersburg: F. A. Brockhaus and I. A. Efron.
- Alexander Alexandrovich Polovtsov, ed. (1896–1918). Русский биографический словарь (Russian Biographical Dictionary) (in Russian). Saint Petersburg: Russian Imperatorial Historical Society of Saint Petersburg
- Бельдова М.В. Комитет министров // Государственность России (конец XV века — февраль 1917 года): Словарь-справочник. — М.: Наука, — Т. 2. — С. 347-352. 1999. ISBN 978-5-02-008699-9.