Суботинац

Суботинац
Суботинац;
	Улаз у Суботинац
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Нишавски
Општина	Алексинац
Становништво
— 2011.	1061
Географске карактеристике
Координате	43° 36′ 06″ С; 21° 41′ 19″ И / 43.601666° С; 21.6885° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	324 m
	Суботинац Суботинац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	18227
Позивни број	018
Регистарска ознака	AL

Суботинац је насеље у Србији у општини Алексинац у Нишавском округу. Према попису из 2002. било је 1061 становника (према попису из 1991. било је 1311 становника).

Село Суботинац налази се подно планина Озрена и Девице. У Суботинцу се налази и фабрика воде у којој се пречишћава вода из оближњег акумулационог језера удаљеног три километра. Из те фабрике водом се снабдевaју Алексинац, Параћин, Ражањ итд. Подно села протиче река Моравица.

Историја[уреди | уреди извор]

Суботинац је много страдао, много жртава имао током ослободилачких ратова. На Малу Госпојину септембра 1937. године освећен је нови православни храм посвећен Св. Илији. Богомоља се налазила испод саме Обле главе, грађена од камена са иконостасом од бетона. Велике заслуге имао је парох, поп Никола Ристић, који се сав заузео да се градња заврши у најбољем реду. Набављачка задруга из места је приложила 100.000 динара за градњу.^[1] Увече, 27. јуна 1939. село је било погођено провалом облака и поплавом у којој је страдало 11 лица, укључујући целу породицу Драгомира Радића. Однесен је и звоник цркве и преполовљен гвоздени мост испод села.^[2]

Сеоски атари и данас су испресецани уљаним шкриљцима које су пре Другог светског рата, захваљујући концесијама, експлоатисали Французи. Пар километара од села је Алексиначки рудник који је 1990. године затворен. Село је на 7 километара од Алексинца и десет од Соко Бање, али да није новог датума сведоче остаци, претпоставља се, средњовековних грађевина, названи „јеринина кула“.

У овом селу је погинуо народни херој Момчило Поповић Озрен из Бусиловца.

У селу данас постоје две цркве, "Свети Илија" (1937) и недавно обновљена "Света Марија", стара црква брвнара, која је у великој поплави 1939. године срушена.

Овде се налази ФК Моравица Суботинац.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Суботинац живи 901 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 46,5 година (46,9 код мушкараца и 46,2 код жена). У насељу има 326 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,25.

Ово насеље је скоро у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	1.691
1953.	1.826
1961.	1.939
1971.	1.643
1981.	1.481
1991.	1.311	1.285
2002.	1.061	1.088

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	1.026	96,70%
Роми	25	2,35%
Албанци	5	0,47%
Хрвати	2	0,18%
Македонци	2	0,18%
Бошњаци	1	0,09%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	2	5
80+	17	21
75—79	28	39
70—74	45	49
65—69	38	40
60—64	38	46
55—59	33	35
50—54	40	38
45—49	45	42
40—44	32	26
35—39	31	25
30—34	26	27
25—29	28	32
20—24	28	28
15—19	22	28
10—14	22	31
5—9	16	22
0—4	13	23
Просек :	46,9	46,2

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	328	402	448	401	391	353	326

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	60	91	44	44	37	32	13	3	1	1	3,25

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	453	108	288	46	11
Женски	481	78	293	98	12
УКУПНО	934	186	581	144	23

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	202	61	0	9	44
Женски	85	41	0	0	15
УКУПНО	287	102	0	9	59
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	9	13	13	5	18
Женски	0	1	10	2	1
УКУПНО	9	14	23	7	19
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	1	6	5	0
Женски	0	0	1	1	9
УКУПНО	1	1	7	6	9
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	4	0	0	13
Женски	1	0	0	3
УКУПНО	5	0	0	16

Референце[уреди | уреди извор]

^ "Правда", Београд 20. септембра 1937. године
^ "Време", 29. јун, стр. 1, 8 и 14
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] "Правда", Београд 20. септембра 1937. године

[2] "Време", 29. јун, стр. 1, 8 и 14

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]