Момчило Поповић Озрен

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
МОМЧИЛО ПОПОВИЋ
Momcilo Popovic Ozren.jpg
Момчило Поповић Озрен
Датум рођења1909
Место рођењаБусиловац, код Параћина
Србија Краљевина Србија
Датум смрти3. фебруар 1943.(1943-02-03) (33/34 год.)
Место смртиСуботинац, код Алексинца
Србија Србија
Професијашумарски инжењер и правник
Члан КПЈ од1938.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Народни херој од9. октобра 1953.

Момчило Поповић Озрен (Бусиловац, код Параћина, 1909Суботинац, код Алексинца, 3. фебруар 1943), шумарски инжењер и правник, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 1909. године у селу Бусиловац, код Параћина. Основну школу завршио је у свом родном месту, а гимназију у Параћину, 1928. године. Потом је студирао на одсеку шумарства на Пољопривредном факултету у Земуну. Дипломирао је 1933. године и потом се запослио као шумарски инжењер у Алексинцу. Упоредо са радом је ванредно студирао права и дипломирао је 1939. године на Правном факултету у Београду.

Још као ученик параћинске гимназтије, постао је члан омладинског револуционарног покрета и активно учествовао у акцијама параћинске школске и радничке омладине. Члан Комунистичке партија Југославије постао је 1938. године. У Алексинцу, где је живео, активно је радио с омладином и радницима. Формирао је кружоке у којима су се окупљали ученици, интелектуалци и радници. Ти кружоци су постепено прерасли у дебатне марксистичке групе. У свом стану, Момчило је, отворио Стонотенисерки клуб и на тај начин, легализовао рад група које је окупљао.

Као ванредни студент правник основао је у Алексинцу и Студентски клуб, који је окупљао све студенте из града и околине, и који је посебно био активан у време великих летњих одмора. С још неколико истакнутих алексиначких комуниста, учествовао је и у оснивању спортског друштва „Напредак“. Ту се окупљао знатан број радничке и ђачке омладине, посебно ученика Учитељске школе. Да би легализовао и проширио рад спортског друштва на цео алексиначки крај, а посебно на сеоску омладину, 1936. године, створио је при друштву и дилетантску драмску групу, која је приказивала позоришне комаде не само у Алексинцу, већ и у околним селима. Због револуционарне активности био је више пута хапшен и прогањан, а извесно време и отпуштен из службе. Међутим, убрзо, 1939. године, као шумарски инжењер, поново је враћен у службу и пребачен најпре у Ниш, а потом у Куршумлију. Обилазећи шуме по Голији и Копаонику, био је у сталној вези са сељацима.

У току припрема за оружани устанак 1941. године, налазио се у Београду. Одатле је, по налогу Партије, упућен у Алексинац, јер је добро познавао политичку ситуацију и уживао велики изглед у том граду. По доласку у Алексинац, радио је на припремама за организовање оружаног устанка. Био је један од првих организатора Озренског партизанског одреда, који је, под командом Димитрија Драговића, врло брзо ослободио територију алексиначко-сокобањског и ражањског среза, изузимајући среска места. Момчило је био повереник Покрајинског комитета КПЈ за Србију и члан среског партијског руководства. Касније је био постављен и за команданта Озренског партизанског одреда.

Почетком фебруара 1943. године Момчило је, заједно са још десет другова - руководилаца и бораца Озренског одреда, међу којима се налазио и Миодраг Миловановић Фића, дошао у село Суботинац, код Алексинца. Пошто је био издат, јединице Српске државне страже су одмах опколиле кућу у којој се налазио. Пошто су одбили да се предају, прихватили су неравноправну борбу и у њој изгинули. Тела погинулих комуниста, окупатор је изложио у центру Алексинца.

За народног хероја проглашен је 9. октобра 1953. године.

У родном селу постоји споменик подигнут овом народном хероју.

Основна школа у Бусиловцу је носила његово име, али током 80-тих година прошлог века долази до промене назива у ОШ "Бранко Крсмановић".

Литература[уреди]