Пређи на садржај

Шоплук

С Википедије, слободне енциклопедије
Шоплук (према Јовану Цвијићу)

Шоплук (Шопско[1]) је историјско-географска област у централном делу Балканског полуострва која обухвата западни део Бугарске, југоисточни део Србије и источни део Северне Македоније.

Географија

[уреди | уреди извор]

На истоку границу области чини широки појас између река Искра и Осме, који се продужава јужно од Балкана до развођа Искра и Марице код Ихтимана[2], укључујући Софијско поље, области око Дупнице и Струме.[3] На северу до Старе планине и Дунава, југу до Плачковице и Малешевских планина,[3] и на западу до Јужног Поморавља.[4] Међутим, прецизне границе ове области нису тачно одређене.[3]

У Бугарској под Шоплуком се подразумевају области око Видина, Лома, Берковице, Враце, Монтане односно простор историјске области Загорја, затим око Софије, Ботевграда, Самокова, Перника, Радомира, Ћустендила, као и Знепоље са Трном и Граово са Брезником[5] и области око Струме.[2]

У Србији се Шоплук простире на северу до планине Ртањ, истоку до Старе планине, југу до границе са Северном Македонијом и на западу се додирује са Јужним Поморављем.[4]

У Северном Македонији Шоплук чине крајеви око Криве Паланке, Кратова, затим Средорек, Овче поље, Осоговија, Пијанец, Малешево и области око Струмице[6] и Брегалнице.[2]

Становништво

[уреди | уреди извор]

Становници Шоплука се зову Шопи или Шопови.[3] Њих су српски писци од давнина сматрали делом српског народа, док њихови говори имају све битне особине српског језика.[2] Међутим, након Берлинског конгреса највећи део Шоплука је припао Бугарској, тако да данас, услед бугаризације, већина Шопа се декларише као Бугари.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Живковић 1994, стр. 9.
  2. ^ а б в г Цвијић 1966, стр. 473.
  3. ^ а б в г Живковић 1994, стр. 10.
  4. ^ а б Гласник Етнографског музеја 1983, стр. 276.
  5. ^ Христов 2004, стр. 2.
  6. ^ Христов 2004, стр. 3.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Цвијић, Јован (1966). Балканско полуострво и јужнословенске земље. Београд. 
  • Гласник Етнографског музеја у Београду књ. 47. Београд. 1983. 
  • Живковић, В. Витомир (1994). Торлак. Пирот. 
  • Христов, Петко (2004). Границите на “Шоплука” и/или шопи без граници. София.