Pasulji
Pasulj ili grah je naziv za seme nekoliko biljaka iz porodice mahunarki (Fabaceae). Postoji oko 70 vrsta ovog povrća. To je jednogodišnja zeljasta biljka koja sazreva u jesen. Kao i sve mahunarke, sadrži mnogo belančevina, ali su one fiziološki nepotpune, što znači da im nedostaju pojedine aminokiseline koje su neophodne ljudskom organizmu. Ovaj nedostatak lako se nadoknađuje upotrebom žitarica u ishrani. Hranljiva vrednost lomljenog pasulja na 100g (3,5oz) je: energija - 334 kJ (80 kcal), ugljeni hidrati - 10,5g, masti] - 0,5g, proteini - 9,6g.[1][2]
Terminologija[уреди | уреди извор]
Engleska reč „bean” i njeni germanski kognati (e.g., nemački Bohne) su bili u širokoj upotrebi u zapadno germanskim jezicima još pre 12. veka,[3] a odnosili su se na široki pasulj i drugo mahunasto seme. To je bilo dugo pre nego što je rod iz Novog seta Phaseolus postao poznat u Evropi. Nakon kontakta Kolumbijanske ere između Evrope i Amerika, upotreba reči je proširena tako da obuhvata mahunasta semena roda Phaseolus, kao što su obični pasulj i mnogocvetni pasulj, i srodnog roda Vigna. Termin je dugo generalno korišten za mnogo drugo semenje slične forme,[3][4] kao što su zrna soje Starog sveta, grašak, leblebija (garbanzo pasulj), drugi pripadnici rodova Vicia, i Lupinus, i čak i oni koji su manje slični, kao što su zrna kafe, vanile, ricinusa, i kakao. Stoga termin „bean” u generalnoj upotrebi može da se odnosi na veliki broj različitih vrsta.[2]
Upotreba[уреди | уреди извор]
Veličina kruga je proporcionalna sadržaju željeza. Iz ovog pregleda se vidi da su leća i pasulj daleko najzdraviji dok soja i grašak imaju najmanje nutrijenata po obroku.
U vegetarijanskoj kuhinji pasulj je veoma popularan jer se njegovom upotrebom nadoknađuje nedostatak belančevina.[5]
Termin pasulj, u raznim dijelovima sveta označava nekoliko biljaka koje pripadaju različitim rodovima iz porodice Fabaceae. Najbitniji rodovi su Phaseolus, Vigna, Psophocarpus, Calia i Canavalia. Najčešće se odnosi na jestivi deo biljke, obično žitarice, kao sušeni pasulj, ali u nekim vrstama se bere pre zrelosti, kao što su pasulj i grašak.
Vrste pasulja[уреди | уреди извор]
Pojam pasulj obuhvata više rodova i (pod)vrsta:
Zajedničko obeležje različitih vrsta Fabaceae, koje se obično se svrstavaju pod imenom pasulj, su:
- jednogodišnje zeljaste biljke penjačice ili patuljci (popularni čučo),
- njihovi plodovi,
- seme bogato skrobom i proteinima, a ima duguljast oblik, više ili manje izdužen i često bubrežast,
- sposobne za biološku fiksaciju azota.
Različite vrste pasulja[уреди | уреди извор]
Rod Phaseolus[уреди | уреди извор]
Pasulj[уреди | уреди извор]
Obični pasulj (Phaseolus vulgaris) je vrsta jednogodišnje biljke, poreklom iz Srednje i Južne Amerike. Uzgaja se zato što ima važnu ulogu u ljudskoj ishrani kao izvor skroba i proteina. Izraz „pasulj” obuhvata one jestive delove koji se zovu žitarica (pasulj) ili podove, koji se takođe zovu pasulj ili „snap”.
Pasulj trešnjo[уреди | уреди извор]
Skerletni pasulj „trkač” (Phaseolus coccineus) je jednogodišnja baštenska biljka koja je imenovana po boji letnih cvetova, ili za određene sorte, kao što je povrće sa jestivim semenom.
Lima pasulj[уреди | уреди извор]
Lima pasulj (Phaseolus lunatus) je jednogodišnja biljka koja se uzgaja u toplim zemljama kao žitarica i jede kao povrće kao što je pasulj.
Tepari pasulj[уреди | уреди извор]
Pasulj tepari (Phaseolus acutifolius) je zeljasta biljka koja se gaji u suvim okruženjima, južno od Severne Amerike, kultiviran u prekolumbovskim vremenima, što su učinili autohtoni Indijanac za ljudsku i životinjsku ishranu.
Rod Vigna[уреди | уреди извор]
Adzuki pasulj[уреди | уреди извор]
Adzuki (Vigna angularis) je lozasta biljka koja se široko uzgaja u istočnoj Aziji zbog jestivog semena. Ovo je jedna od najukusnijih vrsta crvenog pasulja, a najviše se konzumira u obe tesnate kuhinje u Aziji.
Karakol[уреди | уреди извор]
Karakol pasulj (Vigna caracalla) je biljka penjačica poreklom iz tropskih krajeva Centralne i Južne Amerike, kultivirana za ukrasne svrhe.
Kilometarski pasulj[уреди | уреди извор]
Dvorišni izduženi pasulj (Vigna unguiculata subsp sesquipedalis) je zeljasta biljka penjačica, kultivirana kao povrće za zrnevlje i kao žitarica. Može uspevati kao međukultura posađena s kukuruzom koji služi kao zaštita.
Mat pasulj[уреди | уреди извор]
Pasulj mat (Vigna aconitifolia) je jednogodišnja biljka otporna na suša (kserofit). Ova zeljasta biljka sa malim žutim cvetićima i duboko usečenim listovima, koja se uzgaja u sušnim područjima Azije zbog sićušnih jestivog semena, u rasponu boja od svetlosmeđe do tamnosmeđe-crvenkaste.
Mungo pasulj[уреди | уреди извор]
Pasulj mungo ili zeleni mungo (Vigna radiata) je jednogodišnja biljka poreklom sa Indijskog potkontinenta, koja se uzgaja kao povrće. Ima jestivo seme poput pasulja. Čest je sastojak u kineskoj kuhinji.
Rižasti pasulj[уреди | уреди извор]
Vigna umbellata je zeljasta bilka poreklom iz tropske Azije, kultivirana naročito u Kini, kao mala žitarica za hranu.
Crni gram[уреди | уреди извор]
Crni gram pasulj (Vigna mungo) je biljka koja se uzgaja na azijskom jugu. Naširoko se koristi za pripremu jela „dal” iz granuliranog semenja, celog ili lomljenog.
Ostali rodovi[уреди | уреди извор]
Sabljasti pasulj[уреди | уреди извор]
Sabljasti pasulj (Canavalia gladiata) je biljka koja se uzgaja u tropskim I suptropskim regijeama Afrike i Azija. Nezreli plodovi biljaka iz reda Canavalia (karanfilići) jedu se kao povrće u varivima ili zasebno.
Krilasti pasulj[уреди | уреди извор]
Krilasti pasulj ili četvrtasti grašak (Psophocarpus tetragonolobus) je vrsta tropske biljke porijeklom iz Papua Nove Gvnejei. Obilno raste u područjima oko ekvatora (sa ravnodnevnicom) na vrelim i vlažnim površinama. Jjedan je od najboljih azotofiksatora. Svi dijelovi biljke su jestivi.
Meskal[уреди | уреди извор]
Pasulj meskal (Calia secundiflora) je vrsta žbuna, poreklom iz Južne Amerike, a koristi se kao ukrasna biljka. Ova biljka je halucinogena.
Produkcija[уреди | уреди извор]
Podatke o produkciji mehunarki objavljuje FAO u tri kategorije. 1 Suve mahunarke: svo zrelo i suvo seme leguminoza osim soje i kikirikija. 2 Uljasti usevi: soja i kikiriki. 3 Sveže povrće: nezreli zeleni sveži plodovi mahunarki. Sledi pregled FAO podataka.[6]
| Usevi [FAO kod][7] |
1961 | 1981 | 2001 | 2015 | 2016 | 2016 /1961 | napomena |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Mahunarke, ukupno [1726] (suve) | 40,78 | 41,63 | 56,23 | 77,57 | 81,80 | 2,01 | proizvodnja po stanovniku je smanjena. |
| Uljasti usvevi (suvi) | |||||||
| Soja [236] | 26,88 | 88,53 | 177,02 | 323,20 | 334,89 | 12,46 | Drastično povećanje podstaknuto potražnjom za stočnom hranom i gorivom. |
| Kikiriki, sa ljuskom [242] | 14,13 | 20,58 | 35,82 | 45,08 | 43,98 | 3,11 | |
| Sveže povrće (80 - 90% voda) | |||||||
| Pasulj, zelen [414] | 2,63 | 4,09 | 10,92 | 23,12 | 23,60 | 8,96 | |
| Građak, zelen [417] | 3,79 | 5,66 | 12,41 | 19,44 | 19,88 | 5,25 | |
„Mahunarke, ukupno [1726] (suve)” je ukupna količina svih suvih leguma koja se uglavnom konzumira kao hrana. Proizvodnja u 2016. godini iznosila je 81,80 miliona tona. Rezultat proizvodnje suvih mahunarki u 2016. godini je povećan do 2,0 puta u odnosu na rezultat iz 1961. godine, dok je porast stanovništva bio 2,4 puta.
Glavni usevi u „ukupnim suvihm mahunarkama [1726]” su „pasulj, su [176]” 26,83 miliona tona, „grašak, sub [187]” 14,36 miliona tona, „leblebija [191]” 12,09 miliona tona, „kravlji grašak [195]” 6,99 miliona tona, „sočivo [201]” 6,32 miliona tona, „golublji grašak [197]” 4,49 miliona tona, „bob, konjski pasulj [181]” 4,46 miliona tona. Generalno, potrošnja mahunarki po stanovniku je opala od 1961. Izuzetak su sočivo i kravlji grašak.
| Zemlja | 2016 | Udeo | Napomena | |
|---|---|---|---|---|
| Ukupno | 81,80 | 100% | ||
| 1 | Indija | 17,56 | 21,47% | |
| 2 | Kanada | 8,20 | 10,03% | |
| 3 | Mjanmar | 6,57 | 8,03% | |
| 4 | Kina | 4,23 | 5,17% | |
| 5 | Nigerija | 3,09 | 3,78% | |
| 6 | Rusija | 2,94 | 3,60% | |
| 7 | Etiopija | 2,73 | 3,34% | |
| 8 | Brazil | 2,62 | 3,21% | |
| 9 | Australija | 2,52 | 3,09% | |
| 10 | SAD | 2,44 | 2,98% | |
| 11 | Niger | 2,06 | 2,51% | |
| 12 | Tanzanija | 2,00 | 2,45% | |
| drugi | 24,82 | 30,34% |
Svetski lider u proizvodnji suvog pasulja (Phaseolus spp)[9] je Mjanmar (Burma), a slede Indija i Brazil. U Africi, najvažniji proizvođač je Tanzanija.[10]
| Prvih deset proizvođača suvog pasulja (Phaseolus spp) — 2013. | ||||
|---|---|---|---|---|
| Zemlja | Produkcija (tone) | Napomena | ||
 Mjanmar |
3.800.000 | F | ||
 Indija |
3.630.000 | |||
 Brazil |
2.936.444 | A | ||
 Kina |
1.400.000 | * | ||
 Meksiko |
1.294.634 | |||
 Tanzanija |
1.150.000 | F | ||
 SAD |
1.110.668 | |||
 Kenija |
529,265 | F | ||
 Uganda |
461,000 | * | ||
 Ruanda |
438,236 | |||
| [[]]Svet | 23.139.004 | A | ||
| Bez simbola = zvanična vrednosti, P = zvanična vrednost, F = FAO procena, * = nezvanični/poluzvanični podaci, C = izračunata vrednost A = agregat (može da obuhvata zvaničine, poluzvanične i ili procenjene vrednosti); Izvor: Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO)[11] | ||||
Vidi još[уреди | уреди извор]
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ Agricultural Research magazine.
- ^ а б „Definition And Classification Of Commodities (See Chapter 4)”. FAO, United Nations. 1994. Архивирано из оригинала 12. 10. 2018. г. Приступљено 20. 04. 2019.
- ^ а б Merriam-Webster, Merriam-Webster's Collegiate Dictionary, Merriam-Webster, Архивирано из оригинала 10. 10. 2020. г., Приступљено 20. 04. 2019.
- ^ Harcourt, Houghton Mifflin, The American Heritage Dictionary of the English Language, Houghton Mifflin Harcourt, Архивирано из оригинала 25. 09. 2015. г., Приступљено 20. 04. 2019.
- ^ Međedović S., Maslić E., Hadžiselimović R. : Biologija 2. Svjetlost, Sarajevo. 2000. ISBN 978-9958-10-222-6.
- ^ FAO STAT Production /Crops
- ^ pogledaj Legume#Commodity Classification
- ^ all legumes dry
- ^ Dry Beans does not include broad beans, dry peas, chickpea, lentil
- ^ FAO Pulses and Derived Products Архивирано на сајту Wayback Machine (7. децембар 2015)
- ^ „Major Food And Agricultural Commodities And Producers – Countries By Commodity”. Fao.org. Архивирано из оригинала 6. 9. 2015. г. Приступљено 2. 2. 2015.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Kaplan, Lawrence (2008). „Legumes in the History of Human Nutrition”. Ур.: DuBois, Christine; Tan, Chee-Beng; Mintz, Sidney. The World of Soy. NUS Press. стр. 27—. ISBN 978-9971-69-413-5. Приступљено 18. 12. 2012.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
- Neke sorte pasulja
- Nešto više o poreklu i botaničarskim detaljima
- Everett H. Bickley Collection, 1919–1980 Archives Center, National Museum of American History, Smithsonian Institution.
- Discovery Online: The Skinny On Why Beans Give You Gas
- Fermentation improves nutritional value of beans
- Cook's Thesaurus on Beans
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
