Крављи грашак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Крављи грашак
Lobia.jpg
Махуне крављег грашка
Таксономија
Царство: Plantae
(нерангирано): Angiospermae
(нерангирано): Eudicots
(нерангирано): Rosidae
Ред: Fabales
Породица: Fabaceae
Род: Vigna
Врста: V. unguiculata
Биномијална номенклатура
Vigna unguiculata
(L.) Walp.
Синоними[1][2][3]

Крављи грашак, познат и као црни окасти грашак (Vigna unguiculata) једногодишња је зељаста биљка која припада роду Vigna из породице бобова (Fabaceae).

Крављи грашак се сматра једном од највреднијих легуминоза које се са успехом узгајају у семиаридним тропским подручјима Азије, Африке и Централне Америке. Једна је од најтолерантијих легуминоза на суше и високе температуре. Добро успева у земљиштима слабијег квалитета и може да толерише земљишта са више од 85 % песка, са мање од 0,2 % органских материја, те са јако ниским вредностима фосфора.[4] Добро подноси засенченост, због чега се често узгаја као међукултура заједно са кукурузом, просом, сирком, шећерном трском и памуком. Осушене стабљике користе се као сточна храна, пошто су њихови листови јако протеинима.[5] Како су стабљике ове врсте коришћене у исхрани стоке отуда вероватно и потиче назив крављи грашак (енгл. сowpea).

Крављи грашак је одличан азотофиксатор.

Историја[уреди]

Иако не постоје прецизни археолошки подаци који би указивали на тачно место где је ова биљка први пут култивисана, верује се да је први пут култивисана на подручју Западне Африке. У пећинама ццентралне Гане археолози су пронашли угљенисане остатке крављег грашка чија старост је процењена на други миленијум пре нове ере.[6] У том периоду ова врста се проширила и на Југоисточну Азију, а у писаним изворима први пут се помиње око 300. године пре нове ере. На територију Централне и Северне Америке доспео је вероватно током XVII века.

Нутритивне вредности[уреди]

зрели кувани плодови
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија 484 kJ (116 kcal)
20,76 g
Шећери 3,3 g
Прехрамбена влакна 6,5 g
0,53 g
7,73 g
Витамини
Тиамин 1)
(18%)
0,202 mg
Рибофлавин 2)
(5%)
0,055 mg
Ниацин 3)
(3%)
0,495 mg
Витамин Б5
(8%)
0,411 mg
Витамин Б6
(8%)
0,1 mg
Фолат 9)
(52%)
208 μg
Витамин Е
(2%)
0,28 mg
Витамин К
(2%)
1,7 μg
Минерали
Калцијум
(2%)
24 mg
Гвожђе
(19%)
2,51 mg
Магнезијум
(15%)
53 mg
Манган
(23%)
0,475 mg
Фосфор
(22%)
156 mg
Калијум
(6%)
278 mg
Натријум
(0%)
4 mg
Цинк
(14%)
1,29 mg

Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.
Извор: NDb USDA

Крављи грашак је висококалоријска намирница која садржи значајне концентрације протеина, минерала и витамина. Осушене семенке могу да садрже и до 25 % протеина.

Гајење[уреди]

Крављи грашак се данас највише узгаја у Африци, посебно у Нигерији и Нигеру где се произведе више од две трећине од укупне светске продукције.[7] Значајни произвођачи су још и Буркина Фасо, Гана, Сенегал и Мали. Нигер је највећи светски извозник, а Нигерија највећи светски увизник овог поврћа.

Према статистичким подацима из 1997. године, под овом културом било је засађено око 12,5 милиона хектара, а укупна светска продукција износила је око 3 милиона тона. Према подацима УН-овог одела за пољопривреду и храну (FAO) просечни приноси 2012. били су око 483 кг/ха, што је упола мање од процењених могућности узгоја.

Други највећи светски произвођач крављег грашка је Бразил са просечном годишњом производњом од око 600.000 тона.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „The Plant List: A Working List of All Plant Species”. 
  2. „International Plant Names Index, entry for Vigna sinensis. 
  3. „International Plant Names Index, entry for Pl. Jav. Rar. (Hasskarl)”. 
  4. Singh, B.; Ajeigbe, H. A.; Tarawali, S. A.; Fernandez-Rivera, S.; Abubakar, M. (2003). „Improving the production and utilization of cowpea as food and fodder”. Field Crops Research. 84: 169—150. doi:10.1016/S0378-4290(03)00148-5. 
  5. Shaw, Monica (28. 10. 2007). „100 Most Protein Rich Vegetarian Foods”. SmarterFitter Blog. Приступљено 06. 04. 2008. 
  6. D'Andrea; et al. (1. 09. 2007). „Early domesticated cowpea (Vigna unguiculata) from Central Ghana”. Antiquity. 81 (313): 686—698. doi:10.1017/S0003598X00095661. Приступљено 20. 05. 2016. 
  7. 24/01/2015 FAO 2012 FAOSTAT Gateway Archived 6 September 2015[Date mismatch] at the Wayback Machine.

Спољашње везе[уреди]