Јевреји у Народноослободилачкој борби
Припадници јеврејске националне мањине у Краљевини Југославији активно су учествовали у НОБ-у, од 1941. до 1945. године.
После окупације Краљевине Југославије, Јевреји су били под снажним ударом расистичких закона, који су примењивани у Трећем рајху и другим окупираним земљама Европе. Те „противјеврејске мере“ су имале за циљ економско, психичко и физичко уништење Јевреја, односно коначно „решење јеврејског питања“. Нацистички геноцид на Јеврејима у Југославији, почео је септембра 1941. године, а у њему су поред окупатора учествовали усташки режим у Независној Држави Хрватској, као и остали сарадници окупатора. Усташе су током лета 1941. године формирале концентрационе логоре у Старој Градишки и Јасеновцу, у којима су током читавог рата убијани Јевреји и Срби. Немци су у Србији имали намеру да „реше јеврејско питање“ па је у Београду на Сајмишту октобра 1941. формиран посебан логор за Јевреје (касније су довођени и други затвореници). Од 82.500 Јевреја који су живели у Југославији, до 1941. године, свега њих 14.000 (17%) је успео да преживи холокауст.
Пре него што су окупационе власти, почеле с одвођењем Јевреја, најпре у сабирне, а потом и у концентрационе логоре, значајан број Јевреја придружио се НОПОЈ-у, а многи од њих су били и предрати чланови КПЈ и СКОЈ-а. После ослобођења Југословенских Јевреја из италијанских концентрационих логора, септембра 1943. године, Јевреји су масовно почели да ступају у Народноослободилачки покрет.
Од 4.556 Јевреја који су учествовали у Народноослободилачкој борби, њих 2.897 је учествовало као борци НОВЈ, а 1.569 као припадници Народноослободилачког покрета. Од оних који су се борили као војници погинуло је 720 (29%), а припадника покрета погинуло је 599 (38%). Од 720 погинулих као припадници НОВЈ њих 438 је погинуло у борбеним јединицама, док је други део погинуо на позицији команданта, политичког комесра или друге позиције. Известан број Јевреја је током рата био на високим војним или политичким функцијама, а Моша Пијаде био је члан ЦК КПЈ и Врховног штаба НОВ и ПОЈ.
За народне хероје проглашено је десет Јевреја, а њих 150 су носиоци Партизанске споменице 1941. У ЈНА 14 Јевреја достигло је до чина генерала.
Јевреји народни хероји Југославије
[уреди | уреди извор]За народне хероје Југославије проглашено је десет припадника јеврејске националне мањине у Југославији:
- Нисим Албахари (1916—1991), члан Обласног комитета КПЈ за источну Босну, шеф одељења ОЗНЕ за област Трећег корпуса. Орденом народног хероја одликован је 27. новембра 1953. године.
- Исидор Барух (1910—1941), политички комесар Ужичке партизанске чете. За народног хероја проглашен је 1953. године.
- Павле Горанин Илија (1915—1944), политички комесар 27. источнобосанске дивизије. За народног хероја проглашен је 15. маја 1944. године.
- Роберт Домани (1918—1942), командант Другог кордунашког партизанског одреда. За народног хероја проглашен је 24. јула 1953. године
- Илија Енгел (1912—1944), члан Главног штаба НОВ и ПО Хрватске. За народног хероја проглашен је 24. јула 1953. године.
- Овадија Естреја Мара (1922—1944), политички комесар батаљона у Седмој македонској бригади. За народног хероја проглашена 11. октобра 1953. године.
- Павле Пап Шиља (1914—1941), делегат ЦК КПЈ у Далмацији. За народног хероја проглашен је 5. јула 1945. године
- Моша Пијаде (1890—1957), члан ЦК КПЈ и Врховног штаба НОВ и ПОЈ. Орденом народног хероја одликован је 27. новембра 1953. године.
- Војо Тодоровић Лерер (1914—1990), Орденом народног хероја одликован 20. децембра 1951. године.
- Адолф Штајнбергер Драго (1916—1943), политички комесар Треће чете Трећег батаљона Другог кордунашког партизанског одреда. За народног хероја проглашен је 27. јула 1943. године.
Фото галерија
[уреди | уреди извор]-
Похапшени Јевреји у Београду, већ 13. априла 1941.
-
Похапшени Јевреји на Калемегдану.
-
Трака коју су Јевреји морали да носе.
-
Јевреји на принудном раду при изради пута.
-
Принудни рад.
Литература
[уреди | уреди извор]- Војна енциклопедија, Београд 1975. година.
- Народни хероји Југославије. Београд: Младост. 1975.
- Др Јаша Романо „Јевреји Југославије 1941-1945. Жртве геноцида и учесници Народноослободилачког рата“. Београд 1980. година.
Извори
[уреди | уреди извор]- Sarajevo Synagogue Destroyed by Bosnian Muslims (језик: енглески)
- Jasa Romano „JEWS OF YUGOSLAVIA 1941 - 1945 VICTIMS OF GENOCIDE AND FREEDOM FIGHTERS“ (језик: енглески)