Овадија Естреја Мара
овадија естреја | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 25. децембар 1922. |
Место рођења | Битољ, Краљевина СХС |
Датум смрти | 26. август 1944.21 год.) ( |
Место смрти | Кајмакчалан, Краљевина Бугарска |
Професија | радница |
Деловање | |
Члан КПЈ од | 1942. |
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
Служба | НОВ и ПО Југославије |
Херој | |
Народни херој од | 11. октобра 1953. |
Овадија Естреја Мара (хебр. אסתר עובדיה) (Битољ, 25. децембар 1922 — Кајмакчалан, 26. август 1944) била је учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођена је 25. децембра 1923. године у Битољу, у врло сиромашној јеврејској породици. Истицала се међу напредном јеврејском омладином 1938. године у Битољу. Три године уочи окупације земље радила је у Београду. Тамо се истакла као активист у револуционарном покрету. Ту је примљена и за члана Савеза комунистичке омладине Југославије.[1]
После догађаја од 27. марта 1941. године, у којима је активно учествовала, вратила се у Битољ. Тамо се одмах укључује у антифашистички покрет, који је оријентисан на припремање оружане борбе против окупатора.[2] Кад су бугарски фашистички окупатори обележили Јевреје и ограничили им кретање, Овадија се илегално кретала по забрањеним улицама и извршавала партијске задатке.
У чланство Комунистичке партије Југославије примљена је 1942. године. Ради на организовању што масовнијег одласка Јевреја у партизански одред и на напуштању пасивности пред фашистичким злом. Радећи на извршењу тих задатака, остала је међу својима до трагичног 11. марта 1943. године, кад су бугарски фашисти одвели 3.276 битољских Јевреја у концентрационе логоре. Овадија је била међу Јеврејима који су избегли рацију. Извесно време живела је у илегалности под именом Мара.
У међувремену се разболела, а партијска организација ју је лечила и скривала. Априла 1943. године отишла је у партизански одред „Гоце Делчев“.[3] Учествовала је у свим борбама које је овај одред водио. Издржала је и дуге маршеве и била учесник борби бригаде у току 1943. и 1944. године. Похваљена је за храброст у борбама код Фуштана, код Тушина и на Кожуфу. Храбро је издржала и Фебруарски марш, кад је из јужне Македоније прешла на терен Козјака, у околини Куманова.
Приликом формирања Треће македонске бригаде, постављена је за заменика политичког комесара чете. У том својству истакла се у пролећној офанзиви, нарочито у борбама за Ристовац, на Биљачи, за Злетовске руднике, Кратово и на Петровој гори. Са својом јединицом налазила се на обезбеђењу Првог заседања АСНОМ-а. Ускоро после тога упућена је у околину Битоља.
Кад је, 22. августа 1944. године, формирана Седма македонска бригада, постала је политички комесар батаљона. Само четири дана касније, погинула је у једној жестокој борби у којој су уништени бугарски граничари на Кајмакчалану.[4]
Указом председника ФНР Југославије Јосипа Броза Тита 11. октобра 1953. проглашена је за народног хероја.[5]
Данас у Битољу у центру града стоји њена биста, а један дечији вртић носи њено име.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Биста у Битољу
-
Улица названа по Мари у Јерусалиму
-
Са партизанима током рата (средњи ред десно)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Зборник на документи за учеството на жените од Македонија во Народноослободителната војна и Револуцијата 1941–1945, Скопје, 1976.
- ^ Хероине Југославије, "Наша дјеца", 1980.
- ^ Александар Поповски, Естреја Хајма Овадиј - Мара (1921–1944), Народни херои од Македонија, Скопје, 1973, 120-125
- ^ Естреја Хајма Овадија-Мара (1921– 1944), „Млад борец“, XXXII, 13, Скопје, 23. IV 1975, 17
- ^ Narodni heroji 1 1982, стр. 246.
Литература
[уреди | уреди извор]- Bijelić, Krste (1980). Heroine Jugoslavije. Zagreb: Spektar. COBISS.SR 49275399
- Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48700167