Овадија Естреја Мара

Из Википедије, слободне енциклопедије
ОВАДИЈА ЕСТРЕЈА
Ovadija Estreja Mara.jpg
Овадија Естреја Мара
Датум рођења (1923-12-25)25. децембар 1923.
Место рођења Битољ
 Краљевина СХС
Датум смрти 26. август 1944.(1944-08-26) (20 год.)
Место смрти Кајмакчалан
 Краљевина Бугарска
Професија радница
Чланица КПЈ од 1942.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
Служба НОВ и ПО Југославије
Народни херој од 11. октобра 1953.

Овадија Естреја Мара (Битољ, 25. децембар 1923Кајмакчалан, 26. август 1944), учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.[1]

Биографија[уреди]

Рођена је 25. децембра 1923. године у Битољу, у врло сиромашној јеврејској породици. Истицала се међу напредном јеврејском омладином 1938. године у Битољу. Три године уочи окупације земље радила је у Београду. Тамо се истакла као активист у револуционарном покрету. Ту је примљена и за члана Савеза комунистичке омладине Југославије.

После догађаја од 27. марта 1941. године, у којима је активно учествовала, вратила се у Битољ. Тамо се одмах укључује у антифашистички покрет, који је оријентисан на припремање оружане борбе против окупатора.[2] Кад су бугарски фашистички окупатори обележили Јевреје и ограничили им кретање, Овадија се илегално кретала по забрањеним улицама и извршавала партијске задатке.

У чланство Комунистичке партије Југославије примљена је 1942. године. Ради на организовању што масовнијег одласка Јевреја у партизански одред и на напуштању пасивности пред фашистичким злом. Радећи на извршењу тих задатака, остала је међу својима до трагичног 11. марта 1943. године, кад су немачки и бугарски фашисти одвели преко 3.000 битољских Јевреја у концентрационе логоре. Овадија је била међу Јеврејима који су избегли рацију. Извесно време живела је у илегалности под именом Мара.

Биста Овадије Естреје у Битољу.

У међувремену се разболела, а партијска организација ју је лечила и скривала. Априла 1943. године отишла је у партизански одредГоце Делчев“.[3] Учествовала је у свим борбама које је овај одред водио. Издржала је и дуге маршеве и била учесник борби бригаде у току 1943. и 1944. године. Похваљена је за храброст у борбама код Фуштана, код Тушина и на Кожуфу. Храбро је издржала и Фебруарски марш, кад је из јужне Македоније прешла на терен Козјака, у околини Куманова.

Приликом формирања Треће македонске бригаде, постављена је за заменика политичког комесара чете. У том својству истакла се у пролећној офанзиви, нарочито у борбама за Ристовац, на Биљачи, за Злетовске руднике, Кратово и на Петровој гори. Са својом јединицом налазила се на обезбеђењу Првог заседања АСНОМ-а. Ускоро после тога упућена је у околину Битоља.

Кад је, 22. августа 1944. године, формирана Седма македонска бригада, постала је политички комесар батаљона. Само четири дана касније, погинула је у једној жестокој борби у којој су уништени бугарски граничари на Кајмакчалану.[4]

Указом председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 11. октобра 1953. године, проглашена је за народног хероја.

Данас у Битољу у центру града стоји њена биста, а један дечији вртић носи њено име.

Референце[уреди]

  1. Зборник на документи за учеството на жените од Македонија во Народноослободителната војна и Револуцијата 1941–1945, Скопје, 1976.
  2. Хероине Југославије, "Наша дјеца", 1980.
  3. Александар Поповски, Естреја Хајма Овадиј - Мара (1921–1944), Народни херои од Македонија, Скопје, 1973, 120-125
  4. Естреја Хајма Овадија-Мара (1921– 1944), „Млад борец“, XXXII, 13, Скопје, 23. IV 1975, 17

Литература[уреди]