Акутни едем плућа у роњењу

Из Википедије, слободне енциклопедије
Акутни едем плућа у роњењу
Oedema pulmonum 2.jpg
Акутни едем плућа (патохистолошки налаз)
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалност Баромедицина
ICD-10 J81
ICD-9-CM 514 518.4

Акутни едем плућа у роњењу, „хладноћом индукован едем плућа“, је нагли по живот рониоца опасан поремећај функције плућа. Настаје због излива течности у интерстицијални и алвеоларни простор плућа, као могућа последица нарушене функције плућа и дисања у току роњења.[1][2][3]

Епидемиологија[уреди]

Иако инциденца акутног едема плућа у роњењу није велика, она је у благом порасту сва све већим бројем ронилаца рекреативаца. Наиме у прошлости су се роњењем обично бавили професионалци, са одређеном физичком спремношћу, те одређеном едукацијом о техници и могућим компликацијама у току роњења. Данас се све чешће роњењем баве физички неприпремљени и слабо едуковани рониоци (рекреативци), са искључиво сезонским искуством у роњењу. Такође у ронилачке активности укључен је и све шири старосни распон ронилаца, све већи број жена, те људи граничних психофифизичких способности, што може у њиховом организму изазвати специфичне компликације током роњења, као што је нпр акутни едем плућа, акутни едем мозга, декомпресиона болест, које се понекад могу завршити и смртним исходом.[4]

Етиологија[уреди]

Као могући узроци акутног едема плућа у роњењу наводе се:[5]

Роњење у хладној води

Удисање ваздуха под повишеним притиском;

  • у току роњења на већим дубинама због додатног отпора који ствара ронилачки апарат за дисање, или
  • због изложености плућа повишеном притиску (удахнуток ваздуха на површини воде), у току роњења на дах,

Повећана густине гаса у дубини, због ниже температура и увећаног притиска воде. Густина ваздуха повећава се сразмерно дубини (и притиску који влада на тој дубини), тако да је густина ваздуха на дубини од 30 метара четири пута већа, а на дубини од 60 метара седам пута већа нега на морској површини.[6]

У највећем броју случајева појава акутног едема плућа догађа се у току или након роњења у хладној води, па се хладноћа може сматрати једним од главних узрока, па је по њој овај поремећај назван хладноћом-индукован едем плућа. Мада је у неколико случајева едем плућа код рониоца настао и у току роњења у топлој води.[7]

Појава акутног едем плућа током рекреативног роњењења је ретка појава у наизглед здравих особа. Будући да овај спорт ужива велику популарност, роњење не само да има све више присталица међу спортистима већ и код неспортиста, и не обухвата само младе, већ га све више упражњавају и старије особе. Зато на појаву едема плућа у току роњења утичу и бројни чиниоци који настају у каснијој животној доби.[8]

У истраживању које су спровели енгл. Esen Kıyan и сар. код случајева са развојем синдрома акутног едема плућа у току роњења, максимална дубина зарона, била је у распону од 17 до 43 метара од површине мора, а температура воде од 10° до 17 °C.[9]

Предиспозиција[уреди]

Све већи број људи у Свету бави се роњењем

На основу ретроградних анализа већег броја случајева, бројни аутори наводе следеће факторе, као могуће узроке настанак акутног едема плућа у току роњења;[10]

1. Ниска температура воде,
2. Животна доб рониоца

Истраживанјима је доказано да се акутни едем плућа у роњењу чешће јавља код особа средњих година и старијих. Као могући фактори предиспозиције у старости наводе се:

  • хипертензије која је чешћа у старијих особа,
  • физиолошке промене у респираторним функцијама, насталим као последица физиолошког старења.
3. Неправилан начин живота
  • гојазност као последица неправилне исхране
  • недовољна физичка кондиција
  • пушење, злоупотреба алкохола и дроге
4. Здравствени проблеми
5. Неправилности у роњењу
  • већи број узастопних роњења у краћем времену или у више дана узастопно
  • неправилна употреба ронилачке опреме

Физика и физиологија роњења[уреди]

Роњење на ваздух под повишеним притиском састоји се од удисања мешавина различитих гасова, најчешће кисеоника и азота, на различитим дубинама зарона. На одређеним дубинама зарона гас се понаша према законима физике, и његов притисак зависи од притиска околине (средине) којој је гас изложен. Како ронилац иде дубље, спољни притисак на његово тело и органе се повећава. На нивоу мора притисак износи једну атмосферу, и са зароном повећава се за сваких десет метара испод нивоа мора, тако да на 10 метара притисак гаса износи 2 атмосфере (тј удвостручава се), на 20 метара износи 3 атмосфере итд.

Повећани притисак околине, повећавапарцијални притисак кисеоника у плућима и повећани отпор дисању, повећани отпор кретању, додатну тежину и притисак ронилачке опреме, и додатно је погоршан хладноћом воде. То је разлог да постоје различити ефекти околине који се јављају када ронилац уђе у воду.

Такође и скуба опрема за роњење додатно повећава отпор дисању; што може повећати радно оптерећење респираторног система.

Патофизиологија роњења [11][уреди]

Патофизиолошки механизми, као и фактори ризика који доприносе појави едема плућа су заправо сложен и мултифакторски;

Вазоконстрикција

Периферна и централна вазоконстрикција и промене у крви вероватно играју истакнуту улогу у настанку поремећаја у раду срчаних комора које под повећаним оптерећењем (које може настати у току роњења) испоручју оксигенисану крв, што захтева и веће ангажовање респираторног система.[12]

Пораст капиларног притиска

Повећан капиларни трансмурални притисак, растеже зида капилара, и кроз алвеоларни епител, због повећане пропустљивости и „пукотина“ у зиду капилара, доводи до излива течности и појаве едема у плућима.[5]

Пораст унутаргрудног притиска

Још један фактор који би могао изазвати поремећај у раду капиларне баријере у плућима је претерано негативан интраторакални притисак током инспирације, који је последица повећане густине гаса у дубини (због ниже температура и увећаног притиска воде) и додатног отпора који ствара ронилачки апарат за дисање.[13][14]

Грчење дијафрагме (пречеге)

Негативни ефекти притиска који изазивају крварење у алвеолама ронилаца који роне на дах јављају се (на основу спроведених истраживања) вероватно као последица контракција дијафрагме и повишеног физичког напрезања због пливања у току роњења на дах. Комбинацији излагање инспираторном отпору након зарањања главе у воду и поремећај размене угљен-диоксида, вероватно одражавају блажи облик интерстицијалног едема плућа. Зато се код ових ронилаца може јавити пенушави ружичасти испљувак, након више узастопних роњења.[15]

Стресна реакција у току роњења

Реакција на стрес изазван додатним отпором дисању у току роњења је покушај смањивања минутне вентилације плућа. Нижи минутни волумен уз подразумевани већи волумен кисеоника значи да се побољшала ефикасност дисања и обрнуто.

Ниска температура воде

Током зарона, температура на дубини је по правилу нижа него температура на површини. Регулисање температуре је у начелу отежано, те је неопходна одговарајућа одећа за излагање таквим температурама. Према истраживањима урањање у хладну воду може изазвати хипервентилацију која нормално престаје унутар неколико минута. За време потапања у хладну воду долази до повећања активности симпатичког нервног система што узрокује повећање фреквенције срца. Такође као последица зарањања срце мора радити више због повећања периферног отпора (1-3).[16][17][18]

Клиничка слика[уреди]

Најчешћи симптоми акутног едема плућа у рониоца су;

  • диспнеја која настаје док је ронилац у дубини,
  • кашаљ,
  • хемоптизија (крвави пенушави испљувак)
  • хипоксија, која због недостатака кисеоника у артеријској крви може довести до срчаног застоја и смрти.

Тежи облици едема угрожавају живот рониоца. Губитак свести, до које може доћи на дубини, може изазвати смрт утапањем ако се раониоцу не пружи правовремена помоћ. Диспнеја која је праћена израженијом хипоксијом може код рониоца са едемом плућа да изазове и појаву срчаног удара пре изроњавања. (случај 3б).

Дијагноза[уреди]

Пошто симптоми овог поремећаја понекад могу да буду недовољно јасни, важно је да рониоци и лекари, који се баве обезбеђењем роњења, буду свесни овог синдрома у циљу пружања правовремене и адекватне медицинске помоћи.

Дијагноза акутног едема плућа у рониоца се поставља; [19], [20]

  • Анамнезом и објективим прегледом рониоца, непосредно након изрона.
  • Класичном или ЦТ радиграфијом, које могу бити поуздан сликовни налаз у комплексну патогенезу поремећаја.

Диференцијална дијагноза[уреди]

У диференцијалној дијагнози могу доћи у обзир следећи плућни поремећаји који се могу јавити самостално или удружено;

Терапија[уреди]

Главни чланак: Едем плућа

У највећем броју случајева акутни едем плућа у роњењу са брзо санира и то спонтано без икаквог лечења или уз лечење стандардном симптоматском терапијом која се примењује код насрчаног облика едема плућа. Мада највећи број случајева не захтева никакво лечење, све особе са знацима акутног едема плућа морају бити извесно време на посматрању од стране медицинског особља. Због оваквих карактеристика клиничке слике и спонтаног ишчезавања симптома, значајан број мањих случајева овог синдрома остаје недијагностикован, и не бива евидентиран у историји болести рониоца, што може имати последице ако се поремећај поново јави у каснијој животној доби а ронилац или његов лекар нису спровели одговарајуће превентивне мере.[22], [23]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. Edmonds C. Diving medicine for scuba divers. 2. izd. McKenzie B, Thomas RL, ur. Melbourne, Australia: JL Publ., 1997
  2. Edmonds C, Thomas RL. Medical aspects of diving. I. Med J Aust 1972;2:1199- 201.
  3. Ante Obad, Utjecaj ronjenja na komprimirani zrak i primjene vitamina C i E na izabrane funkcije ljudskog srca i endotelnu funkciju nadlaktične arterije, Zagreb, 2009. DISERTACIJA Приступљено 7.1.2015.
  4. Опћенито о роњењу и физика роњеа У:Ante Obad, Utjecaj ronjenja na komprimirani zrak i primjene vitamina C i E na izabrane funkcije ljudskog srca i endotelnu funkciju nadlaktične arterije, DISERTACIJA Zagreb. (2009). стр. 7–10.
  5. 5,0 5,1 West, JB, Mathieu-Costello, Structure, strength and failure of the pulmonary blood-gas barrier. Milic-Emili, J eds. European respiratory monograph: respiratory mechanics. 1999,171-–202 ERS Journals, Ltd. Sheffield, UK
  6. Arthur C. Guyton Medicinska fiziologija, Medicinska knjiga, Beograd-Zagreb (1990). стр. 758-767.
  7. (енглески) Hampson NB, Dunford RG. Pulmonary edema of scuba divers. Undersea Hyperb Med. 1997;24:29–33., Приступљено 25. 1. 2010.
  8. Anthonisen, NR (1984) Physiology of diving: respiration. Shilling, CW Carlston, CB Mathias, RA eds. The physician’s guide to diving medicine ,71-85 Plenum Press. New York, NY
  9. (енглески) Esen Kıyan, Samil Aktas,, and Akın Savas Toklu, Hemoptysis Provoked by Voluntary Diaphragmatic Contractions in Breath-Hold Divers, Приступљено 25. 1. 2010.
  10. Hampson NB, Dunford RG. Pulmonary edema of scuba divers. Undersea Hyperb Med. 1997;24:29–33.
  11. (енглески) P. Lindholm andC. E. Lundgren The physiology and pathophysiology of human breath-hold diving J. Appl. Physiol. January 1, 2009 106:284—292;AbstractFull TextFull Text (PDF), Приступљено 15. 4. 2010.
  12. Doubt TJ. Cardiovascular and thermal responses to SCUBA diving. Med Sci Sports Exerc 1996;28:581-6.
  13. (енглески)Dreyfuss,D,Basset, G, Soler, P, et al Intermittent positive- pressure hyperventilation with high inflation pressures produces pulmonary microvascular injury in rats. Am Rev Respir Dis 1985;132,880-884 MedlineWeb of Science, Приступљено 4. 5. 2013.
  14. Balestra C, Germonpre P, Marroni A. Intrathoracic pressure changes aftr Valsalva strain and other maneuvers: implications for divers with patent foramen ovale. Undersea Hyperb Med 1998;25:171-4.
  15. (енглески) Keating, WR, McIlroy, MB, Goldfein,A Cardiovascular response to ice-cold showers. J Appl Physiol 1964;19,1145-1150 Abstract, Приступљено 15. 4. 2010.
  16. Bakovic D, Valic Z, Eterovic D, Vukovic I, Obad A, Marinovic-Terzic I, et al. Spleen volume and blood fl ow response to repeated breath-hold apneas.J Appl Physiol 2003;95:1460-6.
  17. Bakovic D, Eterovic D, Valic Z, Saratlija-Novakovic Z, Palada I, Obad A,et al. Increased pulmonary vascular resistance and reduced stroke volumein association with CO2 retention and inferior vena cava dilatation. J ApplPhysiol 2006;101:866-72.
  18. Bakovic D, Glavas D, Palada I, Breskovic T, Fabijanic D, Obad A, et al. High-grade bubbles in left and right heart in an asymptomatic diver at restafter surfacing. Aviat Space Environ Med 2008;79:626-8.
  19. Zwirewich CV, Muller NL, Abboud RT, Lepawsky M. Noncardiogenic pulmonary edema caused by decompression sickness : rapid resolution following hyperbaric therapy. Radiology 1987; 163: 81-82.
  20. Cochard G, Arvieux J, Lacour J-M, Madouas G, Mongredien H, Arvieux CC. Pulmonary edema in scuba divers: recurrence and fatal outcome. Undersea Hyperb Med 2005; 32(1):39-44.
  21. (енглески) Boussuges, A, Pinet, C, Thomas, P, et al Hemoptysis after breath-hold diving. Eur Respir J 1999;13,697-699 Abstract, Приступљено 25. 1. 2010.
  22. (енглески)West, JB, Colice, GL, Lee, YJ, et al Pathogenesis of high-altitude pulmonary oedema: direct evidence of stress failure of pulmonary capillaries. Eur Respir J 1995;8,523-529 Abstract, Приступљено 25. 1. 2010.
  23. (енглески)Donald, KJ, Edwards, RL, McEvoy, JD Alveolar capillary basement membrane lesions in Goodpasture’s syndrome and idiopathic pulmonary hemosiderosis. Am J Med 1975;59,642-649 CrossRefMedlineWeb of Science, Приступљено 25. 1. 2010.


Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).