Полудемократија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Полудемократија је држава која има и демократских и ауторитативних одлика.[1]

Термин полудемократија употребљава се при описивању стабилних режима у којима постоји комбинација демократских и ауторитативних елемената.[2][3] Већина овако уређених држава има систем са доминантним партијама; то су државе у којима је дозвољено постојање опозиционих партија и у којима се одржавају слободни избори. Понекад доминантна партија одржава свој статус моћи изборним преварама, док су понекад избори коректни али изборне кампање које су одржане пре одржавања истих нису. Младе и нестабилне демократије које улажу напоре према побољшању и консолидацији већином се не сврставају у полудемократске државе.

Касне 1980-е и ране 1990-е су биле раздобља у којима је велик број ауторитативних влада доживео колапс: десничарска војна диктатура у Латинској Америци и многи случајеви у Африци, Европи и Азији. У већем броју случајева, владе које дођу као замена оним старим проглашавају своју лојалност демократији и имплементирају јединствене демократске реформе у самом почетку, али се на крају ипак претворе у полудемократске режиме.

Референце[уреди]

  1. Quigley (1983). стр. 307.
  2. Montesquieu. Spirit of the Laws. књ. II, погл. 2—3.
  3. Everdell, William R. (2000). The End of Kings: A History of Republics and Republicans. University of Chicago Press.

Литература[уреди]