Теократија
Иди на навигацију
Иди на претрагу
| Део серије о политици | ||||||||||
| Основни облици владавине | ||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Структура моћи | ||||||||||
|
||||||||||
| Извор моћи | ||||||||||
|
||||||||||
| Идеологија моћи | ||||||||||
|
||||||||||
 Политика | ||||||||||
Теократија је облик владавине у којој религија или вера играју доминантну улогу. У теократским друштвима је верска структура комплементарна структури власти или доминира над њом. Реч потиче из грчког језика и дословно значи „владавина Бога”. Државе које данас имају елементе теократије су: Иран, Израел, Саудијска Арабија, Ватикан. Теократске власти примењују теономију (од грчке речи теос [θεός] - Бог, номос [νόμος]- закон)
Хијерократија[уреди]
Облик државне власти у којем се на челу политичког ентитета налази свештено лице назива се и хијерократија.[1] У историји српског народа, пример хијерократске управе представља владичански период у историји Црне Горе, од краја 17. века, до успостављања редовне световне власти 1852. године.[2]
Види још[уреди]
Референце[уреди]
- ^ Kuljić 1994, стр. 215-230.
- ^ Љушић 2001.
Литература[уреди]
- Kuljić, Todor (1994). „Hijerokratska vlast”. Sociologija: Ćasopis za sociologiju, socijalnu psihologiju i socijalnu antropologiju. 36 (2): 215—230.
- Линч, Џозеф Х. (1999). Историја средњовековне цркве. Београд: Clio.
- Љушић, Радош (2001). Историја српске државности. 2. Нови Сад: Огранак САНУ.
Напомена[уреди]
- Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Речника социјалног рада Ивана Видановића уз одобрење аутора.
