Бадовац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бадовац
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Косово и Метохија
Управни округ Косовски
Град Приштина
Становништво
Становништво
 — (2011) 15[1]
Географске карактеристике
Координате 42°36′24″ СГШ; 21°13′14″ ИГД / 42.60665° СГШ; 21.220522° ИГД / 42.60665; 21.220522Координате: 42°36′24″ СГШ; 21°13′14″ ИГД / 42.60665° СГШ; 21.220522° ИГД / 42.60665; 21.220522
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 804 м
Бадовац на мапи Србије
Бадовац
Бадовац
Остали подаци
Поштански број 21410

Бадовац (алб. Badoc) је насељено место у граду Приштини, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 15 становника.

Историја[уреди]

У Светостефанској хрисовуљи краља Милутина помиње се катун Влаха Воисилец, где је касније до краја 18. века постојао манастир Војсиловица. У девичком катастику помињу се 1779. Срби приложници манастиру Девичу из овог села.[2] Насеље је до 1878. године било у потпуности насељено Србима, али је након 1878. српско становништво расељено је по околини а село је постало потпуно насељено Албанцима мухаџирима. Након 1912. мухаџири су се иселили у Турску, а у село се поново населило српско становништво. [3]

У атару насеља се налазе Рушевине манастира Војсиловице и Рушевине гробљанске цркве Светог Арханђела.

Становништво[уреди]

Према попису из 2011. године, Бадовац има следећи етнички састав становништва:

Националност[1] 2011.[a]
Албанци 15 (99,30%)
Укупно 15


Демографија[1][4]
Година Становника
1948. 116
1953. 186
1961. 671
1971. 280
1981. 302
1991. 413
2011. 15

Напомене[уреди]

  1. Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја косовских Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (на језику: енглески)
  2. Задужбине Косова, Београд-Призрен 1987, 391.
  3. Урош Шешум, УТИЦАЈ СЕОБЕ МУХАЏИРА НА ПРОМЕНУ ЕТНИЧКЕ И ВЕРСКЕ СТРУКТУРЕ НАСЕЉА СЕВЕРНЕ И ЗАПАДНЕ СТАРЕ СРБИЈЕ (1878–1910), Српске студије 5 (2014), 98.
  4. Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди]