Ајвалија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ајвалија
Hajvalia-lartsi.jpg
Поглед на Ајвалију
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Косово и Метохија
Управни округКосовски
Становништво
 — 2011.7.319[1]
Географске карактеристике
Координате42°37′09″ СГШ; 21°10′59″ ИГД / 42.619114° СГШ; 21.183164° ИГД / 42.619114; 21.183164Координате: 42°37′09″ СГШ; 21°10′59″ ИГД / 42.619114° СГШ; 21.183164° ИГД / 42.619114; 21.183164
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина623 м
Ајвалија на мапи Србије
Ајвалија
Ајвалија

Ајвалија (алб. Hajvali) је насељено место у граду Приштини на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 7.319 становника.

Географија[уреди]

Налази се југозападно од Приштине. У непосредној близини налази се и насеље Грачаница, са истоименим манастиром Српске православне цркве. Ајвалија је организована као месна заједница општине Приштина, а стара амбуланта у Ајвалији редовно се користи као бирачко место. Постоји идеја да се образује нова општина Грачаница, а да у саставу општине буду Грачаница, Ајвалија, Лапље Село, Преоце и Сушица. Албанци село зову Хајвали, а поштански код Косовске поште је 10510.

Историја[уреди]

У прошлости овде је била и база Војске Југославије, као и камп „Викторија“ шведског КФОР-а. Такође и база Специјалној антитерористичкој јединици МУП-а Србије лоцираној у овом приштинском насељу. У Ајвалији се налазио и Покрајински центар за образовање, одмор и рекреацију омладине и пионира „Хероји Косова“.

Привреда[уреди]

Ту се налази и рудник олово-цинкove и сребрне руде, који је 1953. године темељно обновљен. Рудници Трепча-Приштина (јама Ајвалија). Мултимилионер Бехђет Пацоли још 1983. године је изградио луксузне виле за своју породицу, са саунама, пречистивачима воде и генератором за струју, у предграђу Приштине Ајвалији, а све у италијанском стилу.

Порекло становништва по родовима[уреди]

Подаци о пореклу становништва из тридесетих година XX века. [2]

Колонисти

  • Матијевић (1 к.) и Бојанић (1 к.) 1924. из околине Ужичке Пожеге, први из Засеља, а други из Дражиновића.
  • Миловановић (1 к.) 1924. из Опорнице (Крагујевац).
  • Поповић Коста (1 к.) 1924. из Баточине (ок. Крагујевца) и Вукосављевић (1 к.) 1926. из Гледића (Гружа).
  • Ђунић (3 к.) и Панић (1 к.) 1919, из Великог Сувог Дола (Пирот).
  • Митић (1 к.) и Младеновић (1 к.) 1919. од Пирота.
  • Митровић (3 к.) 1919. из Понора (Пирот).
  • Ивић (1 к.) 1932. из Тијовца (Куршумлија).
  • Станисављевић (1 к.) 1926. из Бувца (Јабланица).
  • Видојевић (2 к.) 1928. из Мркоње у Јабланици. Даља старина му је у Дробњацима.
  • Поповић Аврам (1 к.) 1923. из Вуковара у Лаб као колониста, а 1928. у Ајвалију на куповину.
  • Милошевић (1 к.) 1929. из Кикинде.
  • Рунтић (1 к.) 1931. из Мартиновца (Сремска Митровица).
  • Самарџић (1 к.) и Чолић (1 к.) из околине Љубиња, први 1928. из Доле, а други 1929. из Вуковића.

Из околине Билеће

  • Шешлија (2 к.) 1924. из Шобадина, Попадић (1 к.) 1925. из Тодорића, Звијер (1 к.) 1927. из Симијова и Роган (1 к.) 1928. из Ватнице.

Из околине Никшића

  • Инић (1 к.) 1924. из Вучјег Дола и Гојковић (1 к.) 1925. из Ораха.
  • Стојановић (1 к.) и Љубисављевић (1 к.) из Јажинца у Сиринићу, први 1921, други 1928.
  • Милићи (1 к.) православни Цигани. Као наполичари и момци живели у разним косовским селима. У Ајвалији настањени 1923.

Албански мухаџирски родови

  • Слишан (2 к.) и Штулц (1 к.), од фиса Гаша, и Статовц (4 к.), од фиса Сопа. Доселили се из Слишана, Штулца и Статовца у Јабланици.
  • Мускић (1 к.), од фиса Краснића. Досељен из Маревца 1928, иначе и он мухаџир из Јабланице, из села Мускића.
  • Ђакали (1 к.) и Раковиц (1 к.), од фиса Краснића, и Сињишта (2 к.), од фиса Сопа, досељени из Ђака, Раковице и Свињишта код Куршумлије.
  • Тулар (1 к.), од фиса Гаша, досељен из Тулара у Топлици.
  • Пиштовца (2 к.), од фиса Сопа, досељен из Пиштовца (Лесковац).

Становништво[уреди]

Према попису из 2011. године, Ајвалија има следећи етнички састав становништва:

Националност[1] 2011.[a]
Албанци 7.339 (99,30%)
Турци 25 (0,34%)
Срби 6 (0,08%)
Бошњаци 3 (0,04%)
остали и недоступно 18 (0,24%)
Укупно 7.391


Демографија[1][3]
Година Становника
1948. 436
1953. 757
1961. 1.192
1971. 1.696
1981. 3.027
1991. 3.962
2011. 7.391

Напомене[уреди]

  1. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја косовских Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (на језику: енглески)
  2. ^ Урошевић, Атанасије (1965). Косово. Београд: Научно дело.  COBISS.SR 155363340
  3. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]