Сушица (Приштина)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Сушица
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Косово и Метохија
Управни округКосовски
ОпштинаПриштина
Становништво
 — 2011.515[1]
Географске карактеристике
Координате42°34′44″ СГШ; 21°12′42″ ИГД / 42.5789° СГШ; 21.2117° ИГД / 42.5789; 21.2117Координате: 42°34′44″ СГШ; 21°12′42″ ИГД / 42.5789° СГШ; 21.2117° ИГД / 42.5789; 21.2117
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина715 м
Сушица на мапи Србије
Сушица
Сушица
Сушица на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број038
Регистарска ознакаPR

Сушица (алб. Shushicë) је насељено место у граду Приштини, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 515 становника.

Географија[уреди]

Сушица се налази на 715m надморске висине. Село је смештено у подножју Оштрог врха, на путу Јањево-Грачаница и сврстава се у групу села збијеног типа. Сушица је подељена на Доњу и Горњу махалу.

Историја[уреди]

Село се под именом Свшица/Соушица помиње у Грачаничкој повељи краља Милутина из 1321. године. У селу се налази црква посвећена Светом Димитрију, која је 1991. године подигнута на темељима старијег храма из 14. века.

Становништво[уреди]

Према попису из 2011. године, Сушица има следећи етнички састав становништва:

Националност[1] 2011.[a]
Албанци 308 (59.81%)
Срби 204 (39.61%)
неизјашњени 3 (0.58%)
Укупно 515


Демографија[1][2]
Година Становника
1948. 575
1953. 643
1961. 757
1971. 718
1981. 746
1991. 863
2011. 515

Родови[уреди]

Сушица је готово цело било читлук са изузетком Албанаца Алимчевића (алб. Alimi) и једне куће Срба Рајковчан. До средине 19. века Рајковчани су живели у Доњој, а Марковчани и Алимчевићи у Горњој махали. Од тада су се почели досељавати у село и други родови, а измештале се и куће старих родова, те су махале у погледу родова мешовите. Према подацима из 1932. године[3], у Сушици је живело 10 родова:[b]

Српски родови

  • Рајковчани (12 кућа;Митровдан) — доселили се крајем 18. века из Дебарске стране. Имају поменик (читуљу) преписану 1813. године у коме се међу прецима помиње прво Палеја па Рајко, само није означено ни кад су живели нити кад су умрли. Од овог рода има у Приштини 13, Скопљу 4 и у Прокупљу 3 куце. Све су оне исељене од зулума и то од 1900. Његових раних исељеника има у Грачаници и у Рујцу.
  • Марковчани (20 кућа., св. Никола). — досељени из Сиринића са почетком 19. века.
  • Микичићи или Рашићи (4 куће., св. Никола). — пресељени су из Бадовца средином 19. века а даљом су старином из Рашинца.
  • Младенчићи (2 куће., св. Арханђел) — доселили се око 1860. из Бостана (новобрдска крива река).
  • Перић (1 кућа., Митровдан) — старином из новог села а у Сушицу пресељени из Ливађа око 1880.
  • Ивић (1 кућа., св. Никола) — преселили се из Шашковца око 1870.
  • Бадовчани (3 куће., св. Никола) — пресељени из Бадовца 1875.
  • Словинци (2 куће., св. Арханђео) — досељени из Гњиланске Мораве 1901.

Албански родови:

  • Алимчевићи (алб. Alimi) (5 кућа) — досељени са краја 18. века из Сиринића, из села Фираје од рода Драгоша. Даљим пореклом су из Арне (Скадарска малесија). Појасеви у 1932. од досељења из Фираје: Ферат, Алим, Селим, Мисим, Јашар(5 кућа.).
  • Плана (1 кућа) — од Фиса (племена) Шаље, Музаћ (2 куће.), од Фиса (племена) Шаље и Точан (1 кућа.), од Фиса (племена) Климената, Мухаџири, из 1878. из Плане, Музаћа и Точана у Топлици. Цигански род је Бурјани (2 куће.). Мухаџир је из 1878. из Топлице.

Напомене[уреди]

  1. ^ Попис из 2011. на овом подручју спровели су органи једнострано проглашене и делимично признате Републике Косово. Будући да га је поприличан број косовских Срба бојкотовао, стварни удео Срба већи је од исказаног у званичним резултатима пописа.
  2. ^ Атанасије Урошевић је презимена албанских породица записивао у српском облику

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (језик: енглески)
  2. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  3. ^ др Атанасије Урошевић, Косово, САНУ, Београд 1965.

Спољашње везе[уреди]