Аеродром Приштина

С Википедије, слободне енциклопедије
Аеродром Приштина

Лого аеродрома

Prishtina International Airport - Adem Jashari - Limak Kosovo.jpg

Општи подаци
IATA PRN
ICAO BKPR
Тип Јавни/Војни
Оператор Република Србија
Отворен
  • 1965. год.; пре 58 година (1965)
    (као домаћи аеродром)
  • 15. октобар 1999. год.; пре 23 године (1999-10-15) (као међународни аеродром)
Држава Србија
Покрајина Косово и Метохија
Локација Слатина
Најближи град Косово Поље
Градови који се
служе аеродромом 		Приштина
Надморска висина 545 m
Координате 42° 34′ 22″ N 021° 02′ 09″ E / 42.57278° С; 21.03583° И / 42.57278; 21.03583Координате: 42° 34′ 22″ N 021° 02′ 09″ E / 42.57278° С; 21.03583° И / 42.57278; 21.03583
Писте
Смер Дужина Површина
m ft
17/35 3.000 9.842 асфалт

Аеродром Приштина (IATA: PRN, ICAO: BKPR) међународни је аеродром у Приштини. Налази се на 15 km југозападно од самог града. Има летове до бројних европских дестинација.

Једина је улазна лука за ваздушне путнике на Косово и Метохију. Према Републици Косово,[а] носи назив у част Адема Јашарија, оснивача терористичке Ослободилачке војске Косова. Служи као оперативна база за Eurowings из Немачке и, раније, Adria Airways из Словеније.

Историја[уреди | уреди извор]

Дефиле руских мировњака поводом посете председника Руске Федерације Владимира Путина Приштини

Између 12. и 26. јуна 1999. дошло је до кратког али напетог сукоба између НАТО-а и руских припадника КФОР-а у којем су руске трупе заузеле аеродром. Контингент од 200[1] руских војника распоређених у Босни и Херцеговини прешао је на Косово и Метохију и заузео аеродром у Приштини.

Стајалиште и путнички терминал су реновирани и проширени 2002, а затим поново 2009. У јуну 2006. аеродром је добио награду за најбољи аеродром 2006. од стране Међународног савета аеродрома. Победнички аеродроми су изабрани за достигнућа у низу дисциплина, укључујући развој аеродрома, операције, објекте, безбедност и сигурност, као и корисничку подршку.[2]

Аеродром је 12. новембра 2008. по први пут у својој историји примио милион путника (не рачунајући војску). Тим поводом је уприличена посебна свечаност на којој је милионити путник добио бесплатну повратну карту до одредишта по свом избору које аеродром опслужује.[3]

Крајем 2010. године аеродром је преименован у Међународни аеродром Адем Јашари Приштина, по оснивачу Ослободилачке војске Косова, која се током 1990-их борила за отцепљење Косова и Метохије од Савезне Републике Југославије.[4]

Због текућег спора између Србије и Републике Косово, на летове ка и са аеродрома утиче одбијање српске контроле ваздушног саобраћаја, односно SMATSA, да дозволи прелете преко ваздушног простора Србије.[5] Ово доводи до тога да путање лета избегавају српску територију, а летови за Приштину морају да уђу преко ваздушног простора Албаније или Северне Македоније.[6] Овај спор може да доведе до 30 минута дужег трајања лета и дискусије. Будући да је једини оперативни аеродром у непосредном региону, свака скретања иду преко суседних држава, с обзиром да је Аеродром Ђаковица и даље затворен објекат.

Редовне линије[уреди | уреди извор]

Следеће редовне путничке авио-компаније користе аеродром Приштина (од јануара 2010):

Авио-компанија Одредишта
Адрија ервејз Љубљана
Бел ер Лијеж, Рим-Леонардо да Винчи, Тирана, Штутгарт
Бритиш ервејз Лондон-Гетвик
Еделвеис ер Женева, Цирих
Ер Берлин Диселдорф, Минхен, Франкфурт, Хановер
Ер Берлин летове обавља Белер ерлајнс Женева, Цирих
Кроација ерлајнс Загреб
Меридијана Верона, Рим
Монтенегро ерлајнс Подгорица, Тиват [сезонски]
Остријан ерлајнс Беч
Остријан ерлајнс летове обавља Тајролин ервејз Беч [сезонски]
Свис интернашонал ер лајнс Цирих
Скандинејвијан ерлајнс систем Копенхаген
Тафа ер Фридрихсхафен
Теркиш ерлајнс Истанбул-Ататурк
Хамбург интернашонал Минхен
Џерманија Диселдорф, Штутгарт
Џерменвингс Берлин-Шенефелд, Келн/Бон, Хамбург, Штутгарт

Статистике[уреди | уреди извор]

Хала за чекирање
Подаци о промету на Међународном аеродрому Приштина
Година Путници Промена Авио операција Промена
2004. 910.797 9,1% 4.716 13,3%
2005. 930.346 Раст2,1% 4.983 Раст5,7%
2006. 882.731 Пад5,1% 4.077 Пад18,2%
2007. 990.259 Раст12,2% 4.316 Раст5,9%
2008. 1.130.639 Раст14,2% 4.928 Раст14,2%
2009. 1.191.978 Раст5,4% 5.709 Раст15,9%
2010. 1.305.532 Раст9,5% 6.143 Раст7,6%
2011. 1.422.302 Раст8,9% 6.738 Раст9,7%
2012. 1.527.134 Раст7,4% 6.947 Раст3,1%
2013. 1.628.678 Раст6,6% 7.305 Раст5,2%
2014. 1.404.775 Пад13,7% 5.994 Пад17,9%
2015. 1.549.198 Раст10,3% 6.773 Раст13,0%
2016. 1.744.202 Раст12,6% 7.254 Раст7,1%
2017. 1.885.136 Раст8,0% 7.508 Раст3,5%
2018. 2.161.874 Раст14,7% 8.388 Раст11,7
2019. 2.373.698 Раст9,6% 18.226 Раст8,6%
2020. 1.102.091 Пад 53,4% 8.472 Пад 53,5%
2021. 2.180.809 Раст 97% 17.842 Раст 110,6%
2022. 2.994.560 Раст 37,3% 21.842 Раст 21,3%

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Србије. Према Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом УНМИК-а. Влада са седиштем у Приштини, у сарадњи са КФОР-ом и ЕУЛЕКС-ом, има дефакто власт над већином територије, док је север Косова и Метохије, највећа територија већински насељена Србима, под делимичном влашћу Србије, што је регулисано Бриселским споразумом од 2013. године.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Singer James Blunt 'stopped World War 3'”. BBC. 14. 11. 2010. Приступљено 20. 3. 2014. »In an interview with BBC Radio 5Live, to be broadcast later on Sunday, he said: "I was given the direct command to overpower the 200 or so Russians who were there.« 
  2. ^ „Home | Prishtina International Airport”. www.limakkosovo.aero. Архивирано из оригинала на датум 9. 5. 2008. 
  3. ^ „Prishtina airport hits 1 million passengers”. New Kosova Report. 12. 11. 2008. Архивирано из оригинала на датум 21. 10. 2013. Приступљено 8. 1. 2014. 
  4. ^ „Renaming Balkan airports to annoy the neighbours”. The Economist. 9. 11. 2017. Приступљено 3. 8. 2021. 
  5. ^ „Focus on Kosovo”. The Controller. Архивирано из оригинала на датум 27. 05. 2021. Приступљено 09. 08. 2022. 
  6. ^ „Focus on Kosovo”. The Controller. Архивирано из оригинала на датум 27. 05. 2021. Приступљено 09. 08. 2022. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Аеродром Приштина на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Аеродром_Приштина&oldid=25586337”