Тома Здравковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Тома Здравковић
Тома Здравковић
Лични подаци
Пуно имеТомислав Здравковић
НадимциДадо
Датум рођења(1938-11-20)20. новембар 1938.
Место рођењаАлексинац, Краљевина Југославија
Датум смрти30. септембар 1991.(1991-09-30) (52 год.)
Место смртиБеоград, СР Србија, СФР Југославија
ЗанимањеПевач, композитор
Породица
СупружнициОлгица
Милица
Нада Радановић
Гордана Здравковић
ДецаЖаклина Здравковић (мајка Олгица)
Александар Здравковић (мајка Гордана)
РодитељиДушан Здравковић
Косана Здравковић
ПородицаНовица Здравковић, Александар, Иван и Мирјана Здравковић
Музички рад
Активни период1956—1991.
ЖанрНародна музика
ИнструментВокал
Издавачке кућеЈуготон, Дискос, ПГП-РТБ

Томислав Здравковић (Алексинац, 20. новембар 1938 — Београд, 30. септембар 1991) био је југословенски и српски певач народне музике, композитор и песник.

Здравковић је био изузетна личност на српској народној сцени, прави боем и песник, иако у форми српске народне музике, имале су и дух шансоне. Здравковић је имао карактеристичан баритон вокал, не превише моћан, али топао, налик Шарла Азнавура. Виолина је подвлачила меланхоличну атмосферу у већини песама чије је текстове углавном писао Здравковић - посвећене су несрећној љубави и патњи док се пије и пева у свеприсутним кафанама. Женио се четири пута, а скрасио се тек са четвртом супругом Горданом две године пред своју смрт.

Неке од најпознатијих песама су Проклета недеља, Дотак'о сам дно живота, Остала је само успомена, Пустите ме да живим свој живот, Два смо света различита и сведочење Песме моје.

Биографија[уреди | уреди извор]

Младост[уреди | уреди извор]

Његови родитељи, мајка Косара и отац Душан[1] имали су петоро деце. Томислав се родио трећи по реду, у недељу 20. новембра 1938. године када је породица живела у Алексинцу. Пред почетак рата Душан се вратио са породицом у родно Печењевце, које се налази 5 километара од Лесковца.

Споменик Томи Здравковићу у Лесковцу

Као врло млад је прешао у Лесковац због незапослености. Завршио је основну школу и курс за трактористу. При крају основне школе постао је члан печењевачког аматерског позоришта. Радио је најтеже физичке послове, а током пауза је певао. У Лесковцу је започео певачку каријеру. Ту је, гладан и промрзао, 1958. године упознао певачицу Силвану Арменулић која га је одвела у кафану Радан и помогла му да научи народне, забавне и староградске песме.[2]


Популарност и љубав[уреди | уреди извор]

Пошто је постао популаран, почео је да наступа у тузланском хотелу „Бристол“. Ту је упознао плавушу Славицу у коју се заљубио. Иако је пронашао дневник у коме је писала о свом интимном животу са другим мушкарцима, решио је да јој пружи другу шансу и повео ју је у Нови Сад. У зрењанинском хотелу „Војводина“ је срео црнку Олгицу због које је напустио Славицу. Врло брзо ју је запросио и 22. новембра 1963. године су добили ћерку Жаклину. После неколико месеци су се развели у Осијеку. Певао је на Светом Стефану када му је уручен телеграм у коме је писало да је Славица тешко болесна и да жели да га види. Отишао је у Сарајево да је посети, али се није дуго задржао. После неколико дана је сазнао да је умрла и тако је настала једна од његових најтужнијих песама „Букет белих ружа“.[2]

Каријеру је наставио у нишком хотелу „Парк“, а затим у београдском „Градском подруму“[3] где је упознао Милицу. После неколико месеци су се венчали и Здравковић је престао да води боемски живот. 1969. године је Силвани Арменулић написао легендарни хит „Шта ће ми живот без тебе, драги“. То јутро је био мамуран после неколико ноћи пијанства, а од конобара је узео блокчић за рачуне и оловку и написао је речи песме која је описивала Силванин брак и расположење у том периоду. 1970. године се вратио пороцима и у фебруару се развео од друге супруге. 1972. године се у Будви заљубио у Цетињанку Наду Радановић са којом се врло брзо венчао. И овај брак је кратко трајао, а Здравковић је тугу лечио алкохолом иако му је здравље било нарушено. Знао је да у кафани проведе три-четири дана без престанка. Такође се коцкао, али за разлику од других који су то радили због новца, oн се забављао. Једно вече у Баден-Бадену је добио 80 хиљада марака, а следеће је све изгубио. Пошто је веровао да ће умрети, отишао је у Америку, а затим у Канаду. Тамо је упознао фризерку Гордану са којом се венчао. У Торонту му се родио син Александар,[4][5], а 1978. године се са породицом вратио у Југославију. Тада је снимио неке од својих највећих хитова.[6][4][5][2]

Каријера[уреди | уреди извор]

Своју певачку каријеру је започео прво у Лесковцу, а затим у Београдским кафанама. У почетку је имао мало успеха,[7] али је већ као искусан певач дочекао еру масовне производње плоча и касета те је врхунац своје славе доживео 1980-их.

У већини његових песама виолина даје меланхоличну атмосферу. Углавном је текстове за песме сам писао и скоро увек су биле аутобиографске. Реч је о кафанским, љубавним песмама којима додатни дух даје његов умирујући глас у којима се углавном говори о неузвраћеним љубавима и патњама.

Иза себе је оставио мноштво песама које су и данас велики хитови: „Да л‘ је могуће“, „Еј Бранка, Бранка“ (текст настао по Бранки Соврлић[8]), „Данка“ (посвећена Данки Нововић[9]), „Дотак’о сам дно живота“, „Кафана је моја судбина“, „Проклета недеља“, „Тужно лето“, „О циганко моја“, „Свирајте ноћас само за њу“, „Остао сам сам“, „Два смо света различита“, „За Љиљану“ (посвећена глумици Љиљани Благојевић), „Уморан сам од живота“ (Здравковић је написао музику, а Новица текст, што се може видети на омоту плоче), „Песме моје“ (написао jу је његов велики пријатељ Кемал Монтено), „Свирајте ми тихо тише“, „Шта ће ми живот“ и многе друге.

Здравковић се вратио у Југославију и објавио песму „Уморан сам од живота“ и одмах поново постао најпродаванији уметник. Није могао да верује да га публика није заборавила те се вратио се певању по кафанама и хотелима широм Југославије. Први концерт у београдском Дому синдиката после 26 година певања одржао је 1982. године. Његови главни хитови као што су „Данка“, „Циганка“, „Проклета недеља“ и многи други коначно су заживели, а са касетама које су биле представљене јавности, музика је била доступна великом броју људи.

Почео је да добија свакојаке понуде, глумио је у филму „Балкан експрес” и у ТВ серији „Докторка на селу”.

Организовао је неколико концертних турнеја по Југославији и задржао стечену славу.

Његов млађи брат Новица Здравковић такође је био певач народне музике.[10]

Смрт[уреди | уреди извор]

Дуго се мучио са раком простате, али се није придржавао савета лекара. Имао је три брата Александра, Ивана[11] и Новицу и једну сестру Мирјану.

Последњи концерт и јавни наступ имао је у Титограду, 10. септембра 1991. године, 20 дана пре смрти.[12]

Наслеђе[уреди | уреди извор]

Спомен-плоча на згради у којој је живео на Бановом брду.

Углавном је писао аутобиографске песме које говоре о неузвраћеној љубави, патњама и кафани. Покојни певач Кемал Монтено му је написао нумеру „Песме моје“, а Новица Здравковић хит „Уморан сам од живота“.

После седамнаест година борбе са раком простате, битку је изгубио 30. септембра. Сахрањен је на Централном гробљу близу ресторана „Амбасадор“ где је последњи пут певао Београђанима. Умро је славан, вољен и сиромашан. Упркос томе што је много радио, често је спавао на клупама јер није имао новац за смештај. Од материјалних ствари остао је стан на Петловом брду. 2011. године је у Градском парку у Лесковцу постављен његов споменик у природној величини а у селу Печењевце плоча са натписом „Дао сам вам своју душу“. Ту је отворена и кафана под називом „Томина прича“. 2014. године је објављена књига „Тома Здравковић – 68 неиспричаних прича“. Пријатељи и колеге су за њега рекли следеће: „Био је песник и несрећник“, „Носио је у себи нешто што ми не можемо да схватимо“, „Живео је по својим правилима и по својим сновима“, „Био је симпатични мангуп“, „Очима пуним туге је знао да омађија публику“, „Све је радио импулсом срца“, „Сваку кафану је претворио у мали Коларчев универзитет“, „Није хтео да нађе своју срећу“, итд.[2]

Тома Здравковић је био човек који би једног дана био веома богат, а већ следећег није имао ни за хлеб. Верује се да када је умро није имао пара ни за сахрану јер је наводно све потрошио на пороке. Преминуо је у понедељак 30. септембра 1991. године у Београду, у 53. години живота. Сахрањен је на Централном гробљу у Београду.

У Печењевцу је 2014. године отворен ресторан „Томина прича“.

У Београду је 28. септембра 2016. године одржан велики концерт њему у част.[13] Учествовали су Предраг Живковић Тозовац, Зоран Калезић, Шабан Шаулић, Аца Лукас, Ацо Пејовић, Снежана Ђуришић, Ана Бекута, Лепа Лукић, Мерима Његомир, Даница Максимовић, и многи други.

Дана 2. октобра 2023. године му је откривен споменик у Скадарлији.[14]

У популарној култури[уреди | уреди извор]

Играни филм Тома о животу Томе Здравковића приказан је 2021. године, у режији Драгана Бјелогрлића.

На филму[уреди | уреди извор]

Тома Здравковић се појављује у улози певача у два филма (Балкан експрес (1983) и Боље од бекства (1990)), као и у последњој сцени филма Како је пропао рокенрол (1989), и две ТВ серије (Докторка на селу (1982) и Бољи живот (1987)). Такође, имао је и кратко појављивање у једном скечу ТВ серије Топ листа надреалиста (1990).

У режији Драгана Бјелогрлића о животу Томе Здравковића снимљен је филм Тома[15] (2021). Здравковића тумачи Милан Марић.

Дискографија[уреди | уреди извор]

Синглови[уреди | уреди извор]

  • Essagerata (1964) (Дискос)
  • Дан по дан пролази (1965) (Дискос)
  • Кад зора заруди (дуетска плоча са Милином Стефановић) (1967) (Дискос)
  • Детелина с' четир' листа (дуетска плоча са Милином Стефановић) (1967) (Дискос)
  • Циганка (1968) (Југотон)
  • Ја немам баш нигде никог на овом свету (1968) (Југотон)
  • Рогоња (1968) (Југотон)
  • Док тебе нисам срео (1969) (Југотон)
  • Одлази, одлази (1969) (Југотон)
  • Неџмија (1969) (Југотон)
  • Кад се воли, што се растаје (1970) (Југотон)
  • Боли, боли, боли (1970) (Југотон)
  • Слику твоју љубим (1970) (Југотон)
  • Дете улице (1970) (Југотон)
  • Што те вечерас нема (1971) (Југотон)
  • Последње писмо (1971) (Југотон)
  • Песма о Kitty Swan (1971) (Југотон)
  • Живораде (1972) (Југотон)
  • Ноћас сам тужан, Циганко моја (1972) (Југотон)
  • Стојане, сине (1973) (Дискотон)
  • Проклета недеља (1973) (Дискотон)
  • Сутра се враћам кући (1974) (Југотон)
  • Југославијо (1978) (Југотон)
  • О, мајко, врати се (1979) (ПГП РТБ)
  • Уморан сам од живота (1980) (Југотон)
  • Збогом, моја младости (1980) (Сарајево-диск)
  • Мирјана (1980) (Југотон)
  • Свирајте, цигани (промо сингл) (1988) (Југотон)

Албуми[уреди | уреди извор]

  • Тома Здравковић (1971) (Југотон)
  • Тома Здравковић (1973) (РТВ Љубљана)
  • Никад нећу да те заборавим (1976) (Југотон)
  • Тома Здравковић (1979) (РТВ Љубљана)
  • Чекај ме... (1981) (Југотон)
  • Два смо света различита (1983) (Југотон)
  • Тома Здравковић (1984) (Југотон)
  • Е, мој брате (1986) (Југодиск)
  • Да л' је могуће (1987) (Југотон)
  • Ево ме опет (1988) (Југотон)
  • Кафана је моја истина (1990) (Југотон)

Фестивали[уреди | уреди извор]

  • 1969. Београдско пролеће - Док тебе нисам срео
  • 1969. Илиџа - Одлази, одлази (II награда публике)
  • 1970. Београдски сабор - Слику твоју љубим
  • 1970. Илиџа - Боли, боли, боли
  • 1971. Београдски сабор - Последње писмо (III награда)
  • 1971. Песма лета - Што те вечерас нема (II награда публике)
  • 1972. Куп певача (VIII место)
  • 1979. Хит лета
  • 1979. Хит парада - О, мајко, врати се
  • 1984. МЕСАМ - Дотак'о сам дно живота
  • 1986. Вогошћа, Сарајево - Фатима
  • 1987. МЕСАМ - Ана, не пиши писма (Годишња награда најбољем певачу)
  • 1988. Вогошћа, Сарајево - Осмице

Песме компоноване за колеге певаче[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ ЧИТУЉА ОД ПРЕ 30 ГОДИНА: Овим речима се породица 1991. опростила од Томе Здравковића („Вечерње новости”, 30. септембар 2021)
  2. ^ а б в г „Toma Zdravković Biografija”. Biografija.org (на језику: српски). 2017-01-12. Приступљено 2021-11-06. 
  3. ^ Тому је убила навика о којој се мало зна (Нпортал, 12. новембар 2021)
  4. ^ а б Прошло је 29 година од смрти ТОМЕ ЗДРАВКОВИЋА: Овако изгледају НАСЛЕДНИЦИ легендарног певача (Бли жена, 1. октобар 2020)
  5. ^ а б Тома Здравковић је ову песму једном отпевао и није могао да заустави сузе (Магазин новости, 20. септембар 2021)
  6. ^ Ово је трећа жена Томе Здравковића („Вечерње новости”, 8. октобар 2021)
  7. ^ Сајт обожавалаца Томе Здравковића: Биографија, Приступљено 25. 4. 2013.
  8. ^ Никад виђене фотке Томе Здравковића и мужа певачице којој је посветио песму (Н1, 5. новембар 2021)
  9. ^ Preminula Danka Novović - Odlazak legendarne voditeljke kojoj je Toma Zdravković posvetio hit numeru, 2. 11. 2021.
  10. ^ „Preminuo pevač Novica Zdravković”. danas.rs. Приступљено 21. 10. 2021. 
  11. ^ ОВАКО ЈЕ ГОВОРИО О ТОМИ: Ево ко је био Иван, трећи брат познатог певача („Вечерње новости”, 1. октобар 2021)
  12. ^ „Toma Zdravković: 68 Neispričanih priča“ | Scena | Novosti.rs
  13. ^ Концерт у славу Томе Здравковића („Политика”, 28. септембар 2016)
  14. ^ „Откривен споменик Томи Здравковићу у Скадарлији (ФОТО)”. Politika Online. Приступљено 2023-10-02. 
  15. ^ „Овације и сузе на премијери филма „Тома“ („Toxic TV“, 16. септембар 2021)”. Архивирано из оригинала 11. 06. 2022. г. Приступљено 11. 06. 2022. 
  16. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Песме скупље од живота: Нико не личи на Тому Здравковића”. www.rts.rs. Приступљено 2021-04-04. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тома_Здравковић&oldid=26239902”