Бежтинци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бежтинци
Укупна популација
---
Региони са значајном популацијом
Дагестан ---
Језици
Бежтински језик, Аварски језик, Руски језик
Мапа Дагестана у Русији
Застава Дагестана

Бежтинци (енгл. Bezhtas) народ су који живи у сјеверним државама, а највећи број њих тренутно живи у Севернокавкаском федералном округу, у републици Дагестан, која је иначе највећа руска република на сјеверном Кавказу.

Подручје и језик[уреди]

Села су смјештена у планинама између горњег дела ријеке Авар-Коису и ријеке Анди-Коису. Њихови сусједи на сјеверу и југу су Авари, на истоку су Хунзали и западно Дидојци. Бежтински језик је кавкански језик и припада дидо подгрупи северозападне групе (Авар-Андо-Дидиској) дагестанских језика. Не постоји научни одговор о генеалошкој класификацији језика Бежтинаца. Е. Бокарев сматра да припада подгрупи дидо језика, док грузијски лингвист Е. Ломатадзе мисли да је то дијалект језика Капуча-Хунзиб. Бежтински језик је подељен на три дијалекта: Бежта, Тљадали и Хочар-Хота. На речник Бежтинаца је у великој мјери утицао аварски и грузијски језик, преко којег су постојале и друге позајмљене ријечи са арапског, турског и перзијског језика. Током совјетског периода највећи утицај имао је руски језик.

Не постоји писани језик, већ се користи аварско писмо. Аварски језик се користи у већини ситуација у редовној комуникацији, док се матерњим језиком служе само у кућама.

Становништво[уреди]

Једине званичне податке које се тичу становништва забиљежени у пописним подацима из 1926. године. У свим пописима од тада, Бежтинци су сматрани као Авари. Касније процјене се узимају из академских публикација и апроксимације.

Антрополошки, Ботлихци, заједно са другим Андо-дидијским народима, припадају кавкаском типу балканско-кавкаског раса. Јача пигментација и разлике у пропорцијама лобање указују и на сличност са каспијским типом народа.Антрополошки Безшти припадају кавкаском типу балканско-кавкаског раса, који карактерише релативно лагана пигментација, масивност лица лица лобање и изнад просека. Неке карактеристике карактеристичне за каспијски тип такође се разликују.


Година Број становништва
1926. 1 447
1958. 2 800
1967. 2 500

Религија[уреди]

Безштаци су сви муслимани (сунити). Ислам као вјера је дошао на просторе овог народа у периоду од 8. - 9. вијека. Као и код других народа Дагестана противник исламу на овим просторима је било хришћанство које се од 9. вијека, ширило из праваца запада, тј. из Грузије. Као знак те борбе забиљежено је неколико хришћанских споменика и археолошких налазишта на територијама Бежтинаца. Након експедиције Тимура из 14. вијека, Ислам је постао доминантана религија у планинском Дагестану до 17. вијека. Истовремено су остали и различити облици паганизма. Ове паганистичке праксе, прилагођене исламској литургији и законима, имају и данас важно мјесто у друштву Бежтинаца.

Култура[уреди]

Бежтинци су слични другим Авар-Андо-Дидијским народима у којима је највећи утицај имала аварска култура. Материјална култура и традиционална хаљина имају локалне карактеристике и по њима се углавном разликују. Једини елемент који се јасно разликује ове народе је језик. Обиље језера планине Дагестан је обељежило ово подручје територијалном изолацијом. Међутим, контакти и економска интеграција између народа у сливу ријеке Анди-Коису, су увијек били на виском нивоу. Планине и језера изолују народе Андо-дидијске групе народа од спољњег света, али не један од другог.

Историја[уреди]

Историјски гледано, Бежтинци су уско повезани са Аварима, коју су аварску земљу класични аутори поменули као географску јединицу. Најстарији подаци о већој унији (укључујући територију Бежтинаца) у Аварији датирају из 11. вијека. Када се држава консолидовала, некад у периоду 15. - 16. вијека, владар Аварије преузео је титулу хана. Освајачи који су вековима нападали Аварију стигли су и на територију коју су насељавали Бежтинци у 8. вијеку. Други утицајни фактори били су Грузија и Кахетија, посебно у југозападном дијелу планине Дагестан. Без номиналне зависности од Авара, Бежтинци су формирали слободну заједницу Хуанал-Капулча, која је била уједињена са припадајућим заједницама Антлритлиа. Слободну заједницу руководила је скупштина заједнице (рукен) која је бирала административне и судске органе. Вјерски начелник заједнице био је кади, којег је кандидовао Аварски хан. Друштвени живот је контролисао два законика, адат (обичајно право) и шеријат (исламски закон). Године 1806. села Бежтинаца су анексирана Русији, али се стварна власт успоставила 1860. - 1870. година након што је читаво подручје подвргугнуто колонијалној политици.

Крајем двадесетих година прошлог вијека, у време политичке нестабилности у региону, два покрета почела су да се шире међу Бежтинцима - један је националистички, а други је вјерски покрет. Поред ових покрета ту су били и сепаратистички покрети у Дагестану, као и панисламизам. Бољшевизам, који је био у индустријским центрима и већим насељима у Дагестану, није стигао до планинских села. У рату о независности, који је трајао четири године (1917—1920), националистичке снаге суочиле су се са империјализмом (присталице Деникина, бољшевици) или иностраним експанзионизмом (Енглеска, Турска). Постојали су два одвојена центра власти чији је циљ била независност Кавказа и Дагестана: Национални одбор Дагестана, основан 1917. године и Савезно вијеће планинских народа, основане у Тбилисију 1918. године. Националисти, исцрпљени борбом, морали су да се предају Црвеној армији у јесен 1920. године. У Дагестану је успостављена совјетска власт исте те године, у јесен, иако је заправо ступила на снагу само у већим насељима и индустријским регионима. Народи на планини Дагестан успјели су да задрже њене институције још 10-15 година.

Економија[уреди]

Због великог броја планинских пашњака постојали су добри услови за одгој стоке. Бежтинци су највише гајили овце и у одређеној мјери и волове и коње, које су биле неопходне за живот у планинама. Упркос планинском пејзажу и недостатку пољопривредног земљишта, Бежтинци су такође почели да тргује, што се показало прилично продуктивно. Успјевали су пшеница и раж. Крајем 19. вијека кромпир је уведен, иако је давао лош принос због примитивне пољопривредне опреме. Дугорочна економска интеграција између народа довела је до активног трговања. Планина Дагестан била је позната по својим сајмовима и њеној љубави према трговању. Бежтинци су такође били познати као добари градитељи. За разлику од других народа, њихове куће су биле велике и имале су неколико спратова.

Школство[уреди]

Послије Другог светског рата, Москва је прешла са употребе силе на мирније методе како би обликовала мишљење и понашање Бежтинаца. Ове нове методе најбоље пролазе у образовним и културним политикама централне власти. У првих пет форми језик који се користи у настави био је аварски и након тога руски језик. Колонијална политика наставила је да превладава и у економији. Урбанизација, раст индустријализације, развој комуникационе мреже и подизање образовних стандарда резултирали су промјеном материјалне и интелектуалне културе Бежтинаца као и њихов начин размишљања. Совјетски обичаји постају све популарнији. Поред традиционалних фестивала и празника славе се и совјетски празници. Укидање обичајног и исламског права и слабљење ендогамних правила довели су до промјена у породичном животу. Појавом мјешовитих бракова нове породице више воле да живе одвојено од својих рођака. Сваке године се повећава миграција у друге округе Кавказа.[1]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „The Bezhtas”. eki.ee. Приступљено 8. 9. 2017.