Бранка Грљушић
Бранка Грљушић | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Датум рођења | 12. октобар 1912. | ||
Место рођења | Козарац, Краљевина Југославија | ||
Датум смрти | 13. фебруар 2013.78 год.) ( | ||
Место смрти | Торонто, Канада | ||
Националност | Српкиња | ||
Награде |
|
Бранка Грљушић, (Козарац, 2. август 1934- 13. фебруар 2013, Торонто, Канада) хемичар, дипломирани инжињер технологије. Била је логораш у логору Јасеновац. Прва жена директор у сектору тешке индустрије/металургије у Југославији.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођена је у учитељској породици Јањић из Ламовите. Преживјела је Козарску офанзиву и логор Јасеновац. Ухваћена је 7. јула 1942. са мајком, сестром и још 50 жена са дјецом у козарском збјегу. Сачувана је фотографија њиховог спровођења у Јасеновац. У Сарајеву је завршила Женску гимназију 1952, Природноматематички факултет 1956. и Технолошки факултет 1969. године. Била је професор хемије у Учитељској школи у Сарајеву 1956-1960, представник Југославије при мисији Уједињених нација у Гвинеји 1960-1962, гдје је на француском језику предавала хемију и физику у Мушкој гимназији, а 1963-1969. радила је у гимназији у Варешу. Била је народни посланик у Скупштини СФРЈ у Београду 1969-1970, замјеник директора Творнице жице у Сарајеву 1971-1976. (прва жена директор у сектору тешке индустрије/металургије у Југославији), представник Југославије на Свјетској конференцији жена у Паризу 1977, директор Творнице козметике "Астро" у Сарајеву 1977-1981, савјетник за привреду у Градској општини Сарајево 1982, директор Више управне школе 1983. године. Пензионисана је 1984. године. За вријеме Одбрамбено-отаџбинског рата 1992-1995. била је у Сарајеву, а 1997. одселила се у Торонто. Одликована је Орденом рада са златним вијенцем.[1]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Енциклопедија Републике Српске. 2, В-Г. Лакташи: Академија наука и умјетности Републике Српске. 2018. стр. 728—729. ISBN 978-99976-42-04-2.