Брига (социологија)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Брига је мисаони процес који се јавља као посљедица предвиђања потенцијалне опасности. Брига је карактеристична за анксиозне поремећаје као што су: напад панике, генерализовани анксиозни поремећај, опсесивно-компулсивни поремећај, социјална анксиозност итд.

Здрава и нездрава брига[уреди]

Битно је разликовати здраву и функционалну бригу од нездраве и дисфункционалне бриге. Здрава, корисна забринутост се јавља када особа увиђа објективно постојећу опсасност, те креће у акцију у циљу рјешавања проблема. За разлику од тога, претјерана и дисфункционална забринутост је хронична и не мотивише на акцију. Обично се односи на неке опасности удаљене од реалности.

Карактеристике особа које претјерано брину[уреди]

Особе које су склоне претјераној забринутости имају погрешан стил у рјешавању проблема. Нису фокусиране на активно рјешавање проблема, него на самопосматрање и личну неадекватност.

Родитељска брига[уреди]

Родитељи сматрају да је љубав једнако брига. Изједначавање љубави са показивањем бриге и забринутости веома је негативно. На тај начин родитељи психолошки забрањују дјеци да одрасту и да постану самостална. Непотребно забринути родитељи непрестано шаљу двије токсичне психолошке поруке: да је њихово дијете неспособно и да је свијет веома опасно мјесто.

Види још[уреди]

Литература[уреди]