Обожавање

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Обожавање је чин религијске посвећености (девоције) углавном усмерене према божанству. Чин обожавања се може изводити индивидуално, или у неформалној или формалној групи, или преко одређеног вође. Такви чинови су и штовање на разне начине (један је заједничка молитва у некој форми, нпр. намаз).[1]

Обожавати означава чињење молитве или одређене врсте обреда божанству, али и сматрање чега идолом и/или култом; представља синоним речи богослужје и клањање. Сва ова значења термина се своде на једно: дизање ентитета који се разматра на степен божанства од свега оног што се уопштено сматра божанством — осећањима, речју тј. делом.[2]

У савременом друштву и социологији, неки аутори коментаришу начине на које људи више не обожавају препозната божанства него и (или уместо тога) обожавају потрошачке брендове,[3] спортске тимове и друге људе (селебретије / познате личности).[4] Социологија стога проширује овај аргумент да би се сугерисало да је ван религије обожавање процес у којем друштво обожава себе, као облик самовалоризације (самовредновања) и самоочувања.[5] У муслиманском свету, реч обожавање (у дословном контексту обожавања) забрањено је користити ако се односи на неки објекат или радњу а не искључиво на Алаха.[2]

Референце[уреди]

  1. ^ Fergusson, David (2008). „The Theology of Worshp: A Reformed Perspective”. Ур.: Forrester, Duncan B.; Gay, Doug. Worship and Liturgy in Context: Studies and Case Studies in Theology and Practice. Norwich: Hymns Ancient and Modern Ltd. стр. 71. ISBN 9780334041689. Приступљено 28. 12. 2018. »The English term 'worship' itself derives from an Anglo-Saxon word for 'honour' (weorthscipe) suggesting again that worship is an action honouring one who is worthy.« 
  2. 2,0 2,1 Ljakić, Zijad. „Upotreba riječi “obožavam. n-um.com. Архивирано из оригинала на датум 3. 9. 2019. Приступљено 3. 9. 2019. 
  3. ^ „ConCen Forums”. concen.org. CNN. 
  4. ^ „News - The University of Sydney”. sydney.edu.au. 
  5. ^ „Emile Durkheim - The Sociology of Religion”. www.cf.ac.uk.