Валери Божинов

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Валери Божинов
Valeri Bojinov.jpeg
Лични подаци
Пуно име Валери Емилов Божинов
Датум рођења ( 1986-02-15)15. фебруар 1986.(34 год.)
Место рођења Горња Ораховица, Бугарска
Висина 1,78 m
Позиција нападач
Клупске информације
Тренутни клуб
Левски Софија
Број 86
Јуниорска каријера
1998—2000 Пијета Хотспурс
2000—2002 Лече
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2002—2005 Лече 65 (16)
2005—2007 Фјорентина 36 (8)
2006—2007 Јувентус 18 (5)
2007—2010 Манчестер Сити 11 (1)
2009—2010 Парма 30 (8)
2010—2011 Парма 31 (3)
2011—2013 Спортинг Лисабон 8 (2)
2012 Лече 10 (1)
2012 Верона 13 (1)
2013 Виченца 18 (4)
2014 Левски Софија 19 (7)
2014—2015 Тернана 27 (6)
2015—2016 Партизан 51 (23)
2017 Меижоу Хака 13 (3)
2017 Лозана 7 (0)
2018 Ријека 1 (0)
2018 Ботев Враца 11 (7)
2019 Левски Софија 11 (4)
2019 Ботев Враца 9 (0)
2020 Пескара 3 (0)
2020— Левски Софија 0 (0)
Репрезентативна каријера**
2007—2009 Бугарска до 21 3 (3)
2004—2015 Бугарска 43 (6)
* Датум актуелизовања: 18. септембар 2020.
** Датум актуелизовања: 1. мај 2019.

Валери Емилов Божинов (буг. Валери Емилов Божинов, Горња Ораховица, 15. фебруар 1986) je бугарски фудбалер. Игра на позицији нападача.

Биографија[уреди | уреди извор]

Божинов је рођен у Горњој Ораховици. Са 12 година се преселио на Малту са својом мајком и очухом. Његова мајка је бивша репрезентативка Бугарске фудбалске репрезентације, а очух Саша Ангелов је играо за Бугарску током 90-их.[1]

Каријера[уреди | уреди извор]

Леће[уреди | уреди извор]

Дана 27. јануара 2002. Божинов је дебитовао за Леће против Бреше и постао најмлађи страни дебитант у историји италијанског фудбала. Дана 6. јануара 2004. Божинов је постигао свој први гол у Серији А против Болоње и постао најмлађи страни стрелац у Серији А.[2] Већ у следећем колу, Божинов је постигао два гола против Ређине, у победи Лећеа 3:1. Божинов је заблистао у сезони 2004/05. Наиме, он је постигао 14 голова на 23 утакмице у свим такмичењима. Дао је по гол Роми, Милану, Лацију, а два Интеру.

Фјорентина[уреди | уреди извор]

У јануару 2005. је потписао за Фјорентину, у трансферу вредном 15 милиона евра.[3] Божинов је Фјорентину дебитовао против Палерма,[4] а свој први гол је постигао против Удинезеа.[5] У првој сезони је углавном улазио са клупе, док је у сезони 2005/06. постигао 9 голова на 32 утакмице у свим такмичењима.

Јувентус[уреди | уреди извор]

У јулу 2006. Божинов је позајмљен Јувентусу са правом откупа.[6] Божинов је постигао 7 голова на 21 утакмици у свим такмичењима и освојио Серију Б.

Манчестер Сити[уреди | уреди извор]

Дана 3. августа 2007. Божинов је потписао четворогодишњи уговор са Манчестер Ситијем.[7] Дана 11. августа је дебитовао у Премијер лиги против Вест Хема, у победи Ситија од 2:0.[8] Осам дана касније Божинов је први пут почео утакмицу у стартних 11 за Сити и то против градског ривала, Манчестер јунајтеда на Етихаду, али је после само 8 минута напустио терен јер је покидао лигаменте колена.[9] Почео је поново да тренира у јануару наредне године, али није забележио ни један наступ до краја сезоне. Одиграо је неколико мечева крајем маја на турнеји у Азији.

Божинов је постигао први гол за Сити у пријатељском мечу против нижелигаша Стокпорта. Дана 9. августа 2008. Божинов је постигао победоносни гол такође у пријатељском мечу против Милана.[10] Пет дана касније је дебитовао у Уефиним клупским такмичењима против данског Митјиланда у 2. колу квалификација за Куп УЕФА. Три дана касније Божинов се повредио током загревања против Астон Виле у првом колу Премијер лиге. Божинов се вратио на терен 1. марта наредне године против Вест Хема. Дана 12. марта Божинов је уписао асистенцију у поразу 1:3 против Фулама. Дана 16. маја 2009, Божинов је постигао свој први гол у Премијер лиги у поразу од Тотенхема 2:1, на Вајт Харт Лејну.[11][12]

Парма[уреди | уреди извор]

Дана 29. јула 2009. Божинов је стигао у Парму на једногодишњу позајмицу. Дана 23. септембра Божинов је постигао свој први гол у дресу Парме против римског Лација и изнудио пенал, у победи Парме на Олимпику 1:2.[13] Дана 24. марта 2010. Божинов је постигао победоносни гол у 90. минуту против Милана.[14] Божинов је завршио сезону 2009/10. са 8 голова на 31 утакмицу рачунајући сва такмичења.

У јулу 2010. Парма је откупила његов уговор за 5 милиона фунти.[15] Божинов је већ у првом колу Серије А постигао гол против Бреше, у победи 2:0. Божинов је у сезони 2010/11. на 33 одиграна меча постигао три гола и имао исто толико асистенција.[16]

Спортинг[уреди | уреди извор]

Божинов је 6. јула 2011. потписао петогодишњи уговор са лисабонским Спортингом.[17][18] Дебитовао је за Спортинг 25. августа 2011. против данског Нордсјиланда у квалификацијама за Лигу Европе.[19] На првенственој утакмици против Жил Висентеа, одиграној 24. октобра 2011, Божинов је постигао два гола у победи свог тима 6:0.[20] То су му и први голови у дресу Спортинга. Касније је постигао још један погодак, у победи 2:0 над екипом Цириха у Лиги Европе.[21]

На куп утакмици против друголигаша Мореиренсеа, 19. јануара 2012, Божинов је промашио пенал у 92. минуту и утакмица се завршила резултатом 1:1.[22] То је био и његов последњи наступ за Спортинг јер је наредног дана суспендован. Разлог за то је управо био тај промашен пенал. Наиме, у надокнади времена (92. минут) судија је свирао пенал за Спортинг након што је Ђефрен оборен од стране Аугуста, који је због тога морао у свлачионицу. Пенал је требало да шутира Чилеанац Матијас Фернандез, али је Божинов одгурнуо саиграча, узео лопту, шутирао и промашио. На крају се завршило 1:1, а такав потез изазвао је револт код челника клуба, који су против њега покренули дисциплински поступак.[23] Божинов је у дресу Спортинга одиграо укупно 16 утакмица и постигао три гола.

2012—2015[уреди | уреди извор]

У фебруару 2012. Божинов се вратио у Леће, на позајмицу до краја сезоне.[24] Током другог дела сезоне 2011/12. је наступио на 10 утакмица Серије А и постигао је један гол, 22. априла, када је ушао у игру у 87. минуту уместо Андрее Бертолаћија и неколико минута касније постигао изједначујући гол против Лација на Олимпику.[25]

Последњег дана летњег прелазног рока 2012. године Божинов је стигао на једногодишњу позајмицу у Верону.[26] У јануару 2013. је позајмљен Вићенци, до краја сезоне.[27]

У јануару 2014. Божинов се вратио у Бугарску и потписао за Левски. Први гол за Левски постигао је против Ботев Пловдива у Купу Бугарске.[28] Дана 11. маја је постигао два гола против шампиона Бугарске Лудогореца, у поразу од 2:3.[29]

У септембру 2014. Божинов је потписао једногодишњи уговор са италијанским друголигашем Тернаном.[30] Постигао је 6 голова на 27 утакмица у Серији Б.

Партизан[уреди | уреди извор]

Дана 14. јуна 2015. Божинов је потписао двогодишњи уговор са београдским Партизаном.[31][32] Званични деби у дресу Партизана је имао 14. јула 2015. у Београду, на утакмици 2. кола квалификација за Лигу шампиона, против грузијске екипе Диле Гори (1:0).[33] Три дана касније Божинов је дебитовао у Суперлиги Србије против Металца. На том мечу је постигао гол и уписао две асистенције у победи Партизана од 4:0.[34] Божинов је наступио на свих шест утакмица квалификација за Лигу шампиона, али су црно-бели након елиминисања Диле Горе и Стеауе стали на последњој препреци против екипе БАТЕ Борисова. Након тога црно-бели настављају такмичење у групној фази Лиге Европе, где су им противници били АЗ Алкмар, Аугзбург и Атлетик Билбао, а Божинов је наступио на четири од шест утакмица у групи.[35] Иако је на 10 европских утакмица био без гола, Божинов је у Суперлиги Србије био далеко бољи па је сезону завршио са 18 постигнутих голова и осам асистенција на 32 одигране утакмице.[35] Божинов је са Партизаном у мају 2016. освојио Куп Србије, што му је први трофеј у играчкој каријери.[36]

Божинов је одиграо и први део сезоне 2016/17. у Партизану. Црно-бели су елиминисани већ у другом колу квалификација за Лигу Европе против Заглебја, а Божинов је у овом двомечу на терену провео само 21 минут, и то на првој утакмици у Београду.[37] У Суперлиги Србије је током јесењег дела сезоне 2016/17. одиграо 20 утакмица на којима је постигао пет голова и забележио исто толико асистенција.[37] Током ове полусезоне је забележио и један наступ у Купу, 25. октобра 2016, када је постигао два гола у победи над српсколигашем Жарковом.[38]

Божинов је за годину и по дана у Партизану одиграо 67 утакмица на којима је постигао 25 голова.[39]

2017—тренутно[уреди | уреди извор]

У фебруару 2017. године, Божинов је потписао уговор са кинеским друголигашем Меижу Хаком.[40] У кинеском клубу се задржао само четири месеца, пошто је већ у јуну 2017. раскинуо уговор.[41] Крајем јуна 2017. је потписао двогодишњи уговор са швајцарским прволигашем Лозаном.[42] Ипак ни у овом клубу се није дуго задржао јер је већ почетком октобра 2017. договорио споразумни раскид сарадње. Божинов је за Лозану одиграо девет утакмица, а постигао је само један погодак и то у националном купу.[43]

У фебруару 2018. је потписао шестомесечни уговор са хрватским прволигашем Ријеком.[44] Током пролећног дела сезоне 2017/18. је наступио на само два меча за Ријеку, а на терену је провео укупно 26 минута. На терену је био на првенственој утакмици против Интера из Запрешића када је уписао асистенцију за 14 минута а наступио је и у купу против Динама из Загреба (0:3) кад је на терену провео 12 минута.[45] Ипак и поред тога што је мало играо, Божинов је почетком јуна 2018. потписао нови једногодишњи уговор са Ријеком.[46] На почетку сезоне 2018/19. није добио прилику да игра, па је 20. августа 2018. раскинуо сарадњу са Ријеком уз образложење да жели већу минутажу.[47]

У септембру 2018. се вратио у Бугарску и потписао уговор са прволигашем Ботевом из Враца.[48] У дресу Ботева је током јесењег дела сезоне 2018/19. одиграо 12 утакмица и постигао седам голова, да би почетком фебруара 2019. прешао по други пут у каријери у Левски из Софије, са којим је потписао 18-месечни уговор.[49] У Левском се задржао само до јуна 2019. када му је саопштено да није у плановима тренера Петра Хубчева за следећу сезону и да може да потражи нову средину.[50] У септембру 2019. поново потписује за Ботев,[51] а у фебруару 2020. се враћа у италијански фудбал и потписује за друголигаша Пескару.[52] За Пескару је наступио на само три утакмице Серије Б, провевши на терену укупно 29 минута. Почетком августа 2020. је напустио италијански клуб,[53] а наредног месеца је по трећи пут у каријери потписао за Левски.[54]

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Божинов (десно) у пријатељском мечу против Србије у новембру 2010.

Божинов је дебитовао за Бугарску против Италије на Европском првенству 2004.[55]

Бугарска
Година Ута. Гол.
2004. 6 1
2005. 5 1
2006. 6 1
2007. 3 0
2008. 0 0
2009. 6 1
2010. 7 1
2011. 2 0
2012. 5 1
2013. 2 0
2014. 0 0
2015. 1 0
Укупно 43 6

Голови за репрезентацију[уреди | уреди извор]

# Датум Место Противник Гол Резултат Такмичење
1. 19. август 2004. Даблин, Република Ирска  Ирска 1:1 1:1 Пријатељска
2. 17. новембар 2005. Хјустон, САД  Мексико 2:0 3:0 Пријатељска
3. 6. септембар 2006. Софија, Бугарска  Словенија 1:0 3:0 Квалификације за Европско првенство 2008.
4. 15. октобар 2009. Паола, Малта  Малта 1:0 4:1 Пријатељска
5. 24. мај 2010. Јоханезбург, Јужна Африка  Јужноафричка Република 1:1 1:1 Пријатељска
6. 29. фебруар 2012. Ђер, Мађарска  Мађарска 1:1 1:1 Пријатељска

Успеси[уреди | уреди извор]

Јувентус[уреди | уреди извор]

Партизан[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Che cazzo Valeri?!”. bgfootball.com. Приступљено 31. 8. 2012. 
  2. ^ „BOJINOV, L'IMMIGRATO CHE ESPORTA GOL”. bulgaria-italia.com. Приступљено 4. 10. 2004. 
  3. ^ „Bojinov giocherà nella Fiorentina Sampdoria, torna Gasbarroni”. La Repubblica. 
  4. ^ Fiorentina - Palermo
  5. ^ Fiorentina - Udinese Calcio
  6. ^ „La Juve batte un colpo Nuovi gol con Bojinov”. La Gazzetta dello Sport. 
  7. ^ „Bojinov seals switch to Man City” (на језику: енглески). bbc.co.uk. 3. 8. 2007. Приступљено 14. 2. 2020. 
  8. ^ „West Ham United v City”. mcfc.co.uk. 11. 8. 2007. Приступљено 10. 3. 2016. 
  9. ^ „Man City rocked by Bojinov injury”. BBC Sport. 20. 8. 2007. Приступљено 10. 3. 2016. 
  10. ^ „City v AC Milan”. mcfc.co.uk. 9. 8. 2008. Приступљено 10. 3. 2016. 
  11. ^ „Tottenham building upon foundations Manchester City eye with envy”. theguardian.com. 18. 5. 2009. Приступљено 10. 3. 2016. 
  12. ^ „Tottenham 2-1 Man City”. bbc.co.uk. 18. 5. 2009. Приступљено 10. 3. 2016. 
  13. ^ „LAZIO VS. PARMA 1 - 2” (на језику: енглески). soccerway.com. 23. 9. 2009. Приступљено 4. 3. 2016. 
  14. ^ „PARMA VS. MILAN 1 - 0” (на језику: енглески). soccerway.com. 24. 3. 2010. Приступљено 4. 3. 2016. 
  15. ^ „"Парма" выкупила трансфер Божинова”. Чемпионат.com. 4. 7. 2010. Архивирано из оригинала на датум 27. 9. 2011. Приступљено 8. 7. 2011. 
  16. ^ „È il Parma di Giovinco Brescia in ginocchio” (на језику: енглески). La Repubblica. Приступљено 4. 3. 2016. 
  17. ^ „Bojinov até 2016 com cláusula de 25 milhões”. A Bola. abola.pt. 6. 7. 2011. Архивирано из оригинала на датум 9. 7. 2011. Приступљено 13. 7. 2011. 
  18. ^ „Božinov već 11. pojačanje Sportinga”. sportnet.rtl.hr. 7. 7. 2011. Приступљено 15. 2. 2020. 
  19. ^ „Sporting 2–1 Nordsjaelland”. ZeroZero (на језику: Portuguese). 25. 8. 2011. Приступљено 18. 4. 2013. 
  20. ^ „Sporting 6–1 Gil Vicente”. ZeroZero (на језику: Portuguese). Приступљено 18. 4. 2013. 
  21. ^ „Sporting 2–0 Zürich”. soccerway.com (на језику: енглески). 1. 12. 2011. Приступљено 19. 2. 2020. 
  22. ^ „Sporting 1–1 Moreirense”. ZeroZero (на језику: Portuguese). 19. 1. 2012. Приступљено 15. 2. 2020. 
  23. ^ „Sporting suspendovao Božinova”. vijesti.me. 20. 2. 2012. Приступљено 19. 2. 2020. 
  24. ^ „Valeri Bojinov back to where it all began with Lecce”. thenational.ae. 2. 2. 2012. Приступљено 15. 2. 2020. 
  25. ^ „Lazio vs. Lecce 1 - 1”. soccerway.com (на језику: енглески). 22. 4. 2012. Приступљено 15. 2. 2020. 
  26. ^ „Ufficiali: ecco Daniele Cacia e Valeri Bojinov” (на језику: Italian). Hellas Verona F.C. 31. 8. 2012. Приступљено 14. 6. 2015. 
  27. ^ „Bojinov muda-se para o Vicenza” [Bojinov goes to Vicenza]. A Bola (на језику: Portuguese). 17. 1. 2013. Архивирано из оригинала на датум 2. 3. 2013. Приступљено 18. 4. 2013. 
  28. ^ „Levski Sofia vs. Botev Plovdiv 3–1”. flashscore.com. Приступљено 14. 3. 2014. 
  29. ^ „И резервите на Лудогорец биха Левски, "сините" с 14-та загуба за сезона”. topsport.bg. Приступљено 13. 5. 2014. 
  30. ^ editors, topsport. „СНИМКИ: Тернана представи Божинов, нападателят с договор за година”. topsport.bg. Приступљено 21. 11. 2014. 
  31. ^ Sport, Mozzart (14. 6. 2015). „Božinov zna gde je došao: U Partizanu kao u Juventusu, ne doživljavam ovo kao "restart" karijere”. Архивирано из оригинала на датум 04. 03. 2016. Приступљено 15. 08. 2016. 
  32. ^ Valeri Božinov – bugarski Runi u Humskoj 1, b92.com
  33. ^ „Minimalac Partizana, Babović probio bunker Dile Gori”. vesti-online.com. 14. 7. 2015. Приступљено 15. 2. 2020. 
  34. ^ Sport, Mozzart (17. 7. 2015). „Bugarski uragan 15 minuta duvao Humskom ulicom! Valeri Božinov će u ovoj ligi ipak biti strah za golmane (VIDEO)”. Архивирано из оригинала на датум 04. 03. 2016. Приступљено 15. 08. 2016. 
  35. 35,0 35,1 „Valeri Bojinov Stats 15/16”. Приступљено 19. 2. 2020. 
  36. ^ „Božinov: Izgleda da sam morao da dođem u Srbiju pa da osvojim prvi trofej”. mozzartsport.com. 11. 5. 2016. Приступљено 19. 2. 2020. 
  37. 37,0 37,1 „Valeri Bojinov Stats 16/17”. Приступљено 19. 2. 2020. 
  38. ^ „Božinov uveo Partizan u četvrtfinale Kupa (VIDEO)”. mondo.rs. 25. 10. 2016. Приступљено 19. 2. 2020. 
  39. ^ „Naposletku, da li je 'Boža' bio pravo pojačanje za Partizan?”. sportske.net. 26. 1. 2017. Приступљено 19. 2. 2020. 
  40. ^ „Opario se i Božinov!”. mozzartsport.com. 22. 2. 2017. Приступљено 19. 2. 2020. 
  41. ^ „Božinov uzeo 900.000 evra i otišao iz Kine posle četiri meseca”. mozzartsport.com. 20. 6. 2017. Приступљено 19. 2. 2020. 
  42. ^ „Božinovu devojka dogovorila transfer: Hvala ti, Biljo!”. mozzartsport.com. 30. 6. 2017. Приступљено 19. 2. 2020. 
  43. ^ „Božinov je slobodan igrač!”. mozzartsport.com. 4. 10. 2017. Приступљено 19. 2. 2020. 
  44. ^ „ZVANIČNO: Božinov ima 14. klub u karijeri”. mozzartsport.com. 7. 2. 2018. Приступљено 19. 2. 2020. 
  45. ^ „Božinov za 26 minuta zaradio novi ugovor: Partizane, vidimo se u Ligi Evrope”. mozzartsport.com. 19. 5. 2018. Приступљено 19. 2. 2020. 
  46. ^ „Valeri Bojinov ostaje u Rijeci: Hvala svima na prilici, jedva čekam pripreme”. novilist.hr. 5. 6. 2018. Приступљено 19. 2. 2020. 
  47. ^ „Božinov napustio Rijeku: Sad će očuh da ga trenira”. mozzartsport.com. 20. 8. 2018. Приступљено 19. 2. 2020. 
  48. ^ „Zvanično: Božinov ima novi klub”. mozzartsport.com. 12. 9. 2018. Приступљено 19. 2. 2020. 
  49. ^ „Božinov potpisao za Levski, debi protiv Čuke”. mozzartsport.com. 7. 2. 2019. Приступљено 19. 2. 2020. 
  50. ^ „Nije se ni u Levskom dugo zadržao: Božinov može da ide posle šest meseci”. mozzartsport.com. 9. 6. 2019. Приступљено 19. 2. 2020. 
  51. ^ „Božinov ponovo u Botevu”. mozzartsport.com. 7. 9. 2019. Приступљено 19. 2. 2020. 
  52. ^ „Posle pet godina i šest klubova Božinov ponovo u Italiji”. mozzartsport.com. 13. 2. 2020. Приступљено 19. 2. 2020. 
  53. ^ „Božinov u Peskari potrajao šest meseci”. mozzartsport.com. 2. 8. 2020. Приступљено 18. 9. 2020. 
  54. ^ ПФК Левски“ подписа с Валери Божинов (ВИДЕО)” (на језику: бугарски). levski.bg. 15. 9. 2020. Приступљено 18. 9. 2020. 
  55. ^ Unbeaten Italy out despite Bulgaria win, uefa.com, преузето 30. јун 2015.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]