Пређи на садржај

Владимир Дарида

С Википедије, слободне енциклопедије
Владимир Дарида
Дарида у дресу репрезентације Чешке 2018.
Лични подаци
Пуно име Владимир Дарида[1]
Датум рођења (1990-08-08)8. август 1990.(34 год.)[2]
Мјесто рођења Плзењ, Чехословачка[4]
Држављанство Чешка
Висина 1,72 m[3]
Маса 67 kg[3]
Позиција централни везни[5]
Клупске информације
Тренутни клуб
Арис Солун
Број 16
Јуниорска каријера
1995—2010 Викторија Плзењ
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2010—2013 Викторија Плзењ 61 (11)
2011Соколов 13 (5)
2013—2015 Фрајбург 54 (9)
2015—2021 Херта Берлин 142 (11)
2021- Арис Солун 57 (8)
Репрезентативна каријера**
2011 Чешка до 20 1 (1)
2011—2012 Чешка до 21 5 (2)
2012—2021 Чешка 76 (8)
* Датум актуелизовања: 16. СЕПТЕМБАР 2024
** Датум актуелизовања: 5. јул 2021.

Владимир Дарида (чеш. Vladimír Darida; 8. август 1990) чешки је професионални фудбалер који тренутно наступа на позицији централног везног за Арис Солун.

Каријеру је почео 2010. у Викторији Плзењ, гдје је, прије тога, наступао 15 година као јуниор. Године 2011. отишао је на позајмицу у Соколов, након чега се вратио у Викторију Плзењ, гдје је провео двије сезоне. Године 2013. прешао је у Фрајбург, гдје је провео двије сезоне, након чега је 2015. прешао у Херту Берлин.

Играо је за репрезентације до 20 и 21 године, а за сениорску репрезентацију Чешке дебитовао је 2012. након чега је играо на Европском првенству 2012, 2016. и 2020. За репрезентацију, одиграо је укупно 76 утакмица и постигао је осам голова, а након Европског првенства 2020. завршио је репрезентативну каријеру.

Клупска каријера

[уреди | уреди извор]

Викторија Плзењ

[уреди | уреди извор]

У Викторији Плзењ провео је цијелу јуниорску каријеру, а за први тим дебитовао је 24. априла 2010. године у ремију 0:0 против Динама Ческе Будјејовице, када је ушао у игру у 84. минуту умјесто Петра Јирачека.[6]

У пролеће 2011. послат је на позајмицу у Бањик Соколову до краја сезоне. Играо је добро и тренер Викторије — Павел Врба, вратио га је назад у Плзењ.[7]

На дан 22. јула 2011. био је стартер у Суперкупу Чешке, против Младе Болеслав. Утакмица је завршена 1:1, а Плзењ је побиједио 4:2 на пенале; Дарида је погодио пенал за 3:2.[8]

На почетку сезоне 2011/12, у другом колу квалификација за Лигу шампиона, играо је девет минута у побједи од 5:1 против Пјуника, након што је ушао у игру у 81. минуту, умјесто Данијела Коларжа.[9] У групној фази Лиге шампиона, играо је на три утакмице, укључујући и реми 2:2 против Милана, када је ушао у игру умјесто Петра Јирачека који се повриједио.[7] Први гол за клуб, постигао је 2. децембра 2011. у побједи од 4:1 против Бохемијанса, шест минута након што је ушао у игру.[10] Након што је Јирачек напустио клуб и прешао у њемачки Волфсбург, Дарида је заузео његово мјесто у стартној постави.[7]

На првој утакмици на којој је био стартер од одласка Јирачека, постигао је гол за вођство у ремију 1:1 против Шалкеа, у првој утакмици 1/16 финала Лиге Европе; изједачио је Клас Јан Хунтелар.[11] У реваншу је такође био стартер, утакмица је завршена 1:1, а Шалке је побиједио 3:1 на продужетке, са три гола Хунтелара.[12] На дан 26. марта 2012, постигао је два гола у побједи од 4:0 против Ческе Будјејовице у 22 колу,[13] након чега је постигао гол за побједу од 1:0 против Младе Болеслав у 28 колу.[14]

Сезону је завршио са 22 одигране утакмице у лиги и четири постигнута гола,[15] а због добрих игара, добио је позив у репрезентацију, док је у јулу 2012. продужио уговор са клубом, до љета 2016, иако је имао понуду руског Краснодара.[16]

У другом колу квалификација за Лигу Европе 2012/13, постигао је гол за побједу од 2:0 против Руставија и пласман даље.[17] Одиграо је сваку утакмицу у квалификацијама, у којима је Плзењ побиједио Локерен у плеј офу и пласирао се у групну фазу.[18] На дан 2. септембра 2012, постигао је први гол у лиги, у побједи од 4:1 против Дукле Праг у шестом колу,[19] након чега је постигао гол и у 14 колу, у побједи од 3:0 против Сигме Оломоуц, чиме је Плзењ преузео прво мјесто на табели.[20] Недељу дана касније, постигао је гол у 79. минуту, за побједу од 2:1 на гостовању против Слован Либереца у 15 колу, иако је Плзењ играо са играчем мање од 43 минута, након што је Вацлав Прошазка добио црвени картон.[21][22]

Дарида у дресу Викторије Плзењ 2013.

У групној фази Лиге Европе, Плзењ је играо у групи против Атлетико Мадрида, Хапоел Тел Авива и Академике.[23] У првом колу, играо је цијели утакмицу у побједи од 3:1 против Академике,[24] након чега је био стартер и у другом колу, у поразу 1:0 од Атлетико Мадрида на гостовању, голом Кристијана Родригеза у 90. минуту.[25] У трећем колу, поново је играо цијелу утакмицу, а Плзењ је побиједио Хапоел Тел Авив на гостовању, чиме се учврстио на друго мјесто на табели, иза Атлетико Мадрида.[26] У четвртом колу, Плзењ је у побиједио Хапоел Тел Авив кући 4:0 и преузео је прво мјесто на табели, након пораза Атлетика од Академике 2:0.[27] У петом колу, Плзењ је ремизирао 1:1 на гостовању против Академике, чиме је обезбиједио пролаз у нокаут фазу.[28] Био је стартер и на последњој утакмици групне фазе, у побједи од 1:0 против Атлетико Мадрида, чиме се Плзењ пласирао даље са првог мјеста, бод испред Атлетика.[29]

У зимској паузи током тренинг кампа на Кипру, постигао је гол у побједи од 5:3 против Локомотиве из Москве, у пријатељској утакмици.[30] На почетку прољећнег дијела сезоне, 14. фебруара 2013. Плзењ је играо у гостима против Наполија, у шеснаестини финала Лиге Европе. У 28. минуту, Дарида је постигао гол за вођство од 1:0, а Плзењ је побиједио 3:0.[31] Играо је и недељу дана касније, у реванш утакмици, у којој је Плзењ побиједио 2:0 и прошао је даље.[32] У осмини финала, одиграо је цијелу утакмицу кући, у поразу 1:0 од Фенербахчеа, што је био први пораз Плзења кући у Лиги Европе.[33] У реванш утакмици, 14. марта, постигао је гол у ремију 1:1, чиме је Плзењ испао из Лиге Европе.[34]

На дан 3. маја, постигао је прва два гола на утакмици, у побједи од 3:2 против Ческе Будјејовице.[35] У последњем колу, постигао је гол у 46 секунди, у побједи од 3:0 на гостовању против Храдеца Кралове,[36] чиме је Плзењ освојио титулу, два бода испред Спарте Праг.[36] Сезону је завршио са одиграних 29 утакмица у лиги и шест постигнутих голова.[37]

Играо је на свим утакмицама у квалификацијама за Лигу шампиона 2013/14,[38] а у плеј офу, постигао је гол у побједи од 3:1 против Марибора у првој утакмици.[39] У реваншу, Плзењ је побиједио 1:0 и пласирао се у групну фазу.[40] У првенству, постигао је гол у побједи од 4:2 на гостовању против Прибрама, у другом колу,[41] након чега је постигао гол за побједу од 1:0 на гостовању против Знојма у четвртом колу.[42] Крајем августа 2013. прије истека прелазног рока, прешао је у Фрајбург.[43]

Фрајбург

[уреди | уреди извор]

У августу 2013. прешао је у њемачки Фрајбург, гдје се придружио сународницима Павелу Крмашу и Вацлаву Пилару.[44] Према информацијама њемачких медија, трансфер је износио између 103 и 128 милиона круна, односно, између четири и пет милиона евра,[45] док је према информацијама власника Викторије Плзењ — Томаша Пацлика, Фрајбург платио 6,2 милиона евра и 30% од следећег трансфера.[46] Дебитовао је 24. октобра 2013. и постигао је гол у 11. минуту у ремију 1:1 против Есторила, у групној фази Лиге Европе.[47] У групи, тим је завршио на трећем мјесту са шест бодова и није се пласирао у нокаут фазу.[48]

У Бундеслиги, дебитовао је 27. октобра 2013. у поразу 3:0 од Хамбургера, на утакмици коју су обиљежиле грешке голмана Оливера Баумана.[49] Први гол у Бундеслиги постигао је 2. новембра 2013. у побједи од 3:0 на гостовању против Нирнберга у 11. колу; ушао је у игру у 75. минуту и постигао гол четири минута касније, чиме је Фрајбург остварио прву побједу у сезони.[50] На дан 2. новембра 2014. постигао је гол из пенала, у побједи од 1:0 на гостовању против Келна, чиме је Фрајбург остварио прву побједу након десет утакмица.[51] Сезону је завршио са одигране 23 утакмице и три постигнута гола,[52] док је Фрајбург завршио на 14 мјесту на табели.[53]

На дан 23. септембра 2014, у петом колу сезоне 2014/15, постигао је гол у 75 минуту за вођство од 3:2 на гостовању против Хофенхајма, након чега је добио црвени картон у 81 минуту, а Јаник Вестергард је дао гол у 90 минуту за 3:3.[54] Након што је пропустио једну утакмицу због црвеног картона, постигао је гол у ремију 1:1 на гостовању против Вердера у седмом колу.[55] На дан 2. новембра 2014, постигао је гол за побједу од 1:0 на гостовању против Келна, што је била прва побједа за Фрајбург након десет утакмица.[51] Сезону је завршио са 31 одиграном утакмицом и шест постигнутих голова,[56] док је Фрајбург завршио на 17 мјесту на табели, бод иза Хамбургера и испао је из лиге.[57]

Херта Берлин

[уреди | уреди извор]

На љето 2015. након испадања Фрајбурга у Другу Бундеслигу, прешао је у Херту Берлин, са којом је потписао четворогодишњи уговор.[58] За клуб је дебитовао 10. августа 2015. и постигао је гол на дебију, у побједи од 2:0 на гостовању против Арминије Билефелд у првој рунди Купа Њемачке.[59] На дан 27. августа, постигао је изједначујући гол у ремију 1:1 на гостовању против Ајнтрахт Франкфурта,[60] након чега је постигао гол у побједи од 2:1 против Бајер Леверкузена.[61] Одиграо је 31 утакмицу у лиги и постигао пет голова,[62] а Херта је завршила на седмом мјесту и пласирала се у квалификације за Лигу Европе.[63] Просјечно је трчао 13,05 km по утакмици, по чему је био најбољи у Бундеслиги.[64] Спортски директор клуба — Михаел Прец, изјавио је да је Дарида постао срце и душа тима. Такође, Реал Мадрид је био заинтересован да га доведе.[65][66]

Дарида у дресу Херте Берлин 2019.

Сезону 2016/17. почео је у квалификацијама за Лигу Европе, у којима је Херта изгубила у двомечу од Брондбија.[67] У првом колу, постигао је гол на асистенцију Ведада Ибишевића у побједи од 2:1 против свог бившег клуба — Фрајбурга, у првом колу Бундеслиге.[68] На дан 25. фебруара 2017. постигао је гол у побједи од 2:0 против Ајнтрахт Франкфурта.[69] Сезону је завршио са одиграних 25 утакмица и два постигнута гола,[70] а Херта је завршила на шестом мјесту на табели и пласирала се у групну фазу Лиге Европе.[71]

Био је повријеђен од октобра 2017. до јануара 2018. због чега је пропустио велики број утакмица. Одиграо је само двије у Лиги Европе[72] и 21 у Бундеслиги, без постигнутог гола,[73] а Херта је завршила на десетом мјесту на табели и није се пласирала у европска такмичења.[74]

Током сезоне 2018/19. играо је и за други тим Херте,[75] а за први тим одиграо је десет утакмица у Бундеслиги и није постигао ниједан гол.[76]

Прву утакмицу у сезони 2019/20. одиграо је 11. августа 2019. када је постигао гол у побједи од 5:1 на гостовању против Ејхстета у првој рунди Купа, што му је био први гол након двије и по године.[77] На дан 4. октобра, постигао је гол у побједи од 3:1 против Фортуне Диселдорф у седмом колу Бундеслиге.[78] У деветом колу, асистирао је Саломону Калуу за 2:2 против Хофенхајма, а неколико минута касније, добио је црвени картон и Хофенхајм је побиједио 3:2.[79] На дан 30. новембра, постигао је гол у поразу 2:1 од Борусије Дортмунд у 13. колу,[80] након чега је постигао гол за побједу од 1:0 против Фрајбурга у 15. колу.[81] На дан 30. маја 2020. истрчао је 14,34 km против Аугзбурга, чиме је поставио нови рекорд Бундеслиге по броју истрчаних километара на једној утакмици, а недељу дана касније, срушио је свој рекорд на утакмици против Борусије Дортмунд, када је истрчао 14,65 km.[82] Сезону је завршио са 28 одиграних утакмица и три постигнута гола,[83] док је Херта завршила на десетом мјесту.[84]

Сезону 2020/21. почео је са двије асистенције у побједи од 4:1 на гостовању против Вердер Бремена у првом колу.[85] Одиграо је цијелу утакмицу трећег кола, у којем је Херта изгубила 4:3 од Бајерн Минхена, са четири гола Роберта Левандовског.[86] На дан 13. марта 2020. у поразу 2:0 од Борусије Дортмунд, добио је директан црвени картон, због чега је морао да пропусти три утакмице.[87] Једини гол у сезони, постигао је у последњем колу Бундеслиге, у поразу 2:1 од Хофенхајма.[88] Сезону је завршио са 27 одиграних утакмица и једним постигнутим голом,[89] а Херта је завршила на 14 мјесту на табели, два бода изнад зоне испадања.[90]

Репрезентативна каријера

[уреди | уреди извор]

Млада репрезентација

[уреди | уреди извор]

За репрезентацију до 20 година, одиграо је једну утакмицу, 27. априла 2011. у ремију 2:2 против Словачке, када је постигао један гол.[91]</ref>

Од љета 2011. играо је за репрезентацију до 21 године. На дан 10. августа 2011. постигао је гол у побједи од 8:0 против Андоре у квалификацијама за Европско првенство до 21 године 2013,[92] док је, мјесец дана касније, постигао гол у ремију 1:1 против Јерменије кући.[91] Био је стартер на још двије утакмице у квалификацијама, у којима је Чешка побиједила Велс 1:0[93] и Јерменију 2:0.[91] Завршила је на првом мјесту у групи,[94] али се није пласирали на првенство јер је у плеј офу испала од Русије.[95]

На дан 29. фебруара 2012. играо је у побједи од 3:0 на гостовању против Румуније, у пријатељској утакмици, што му је била последња утакмица за младу репрезентацију, а одиграо је 44 минута.[91]

Сениорска репрезентација

[уреди | уреди извор]

За сениорску репрезентацију Чешке дебитовао је 26. маја 2012, у побједи од 3:1 против Израела у пријатељској утакмици; ушао је у игру у 65. минуту умјесто Петра Јирачека, а у 93. минуту, погодио је пречку, а Давид Лафата је постигао гол за побједу након одбијене лопте.[96] Одиграо је још неколико пријатељских утакмица и селектор — Михал Билек, уврстио га је у тим за Европско првенство 2012, умјесто Данијела Пудила.[97][98] Играо је и 1. јуна, у поразу 2:1 од Мађарске у припремној утакмици за првенство, када је ушао у игру у 61. минуту, умјесто Коларжа.[99][100]

У групној фази Европског првенства 2012. није играо, а Чешка је у групи са Русијом, Пољском и Грчком завршила на првом мјесту и пласирала се даље.[101] Прву утакмицу на првенству играо је у четвртфиналу, у поразу од 1:0 против Португала; био је стартер, а изашао је из игре у 61. минуту, када је умјесто њега ушао Јан Резек.[102] Након Европског првенства, играо је на првој пријатељској утакмици, 15. августа, у ремију 0:0 против Украјине у Лавову,[103] као и 8. септембра у ремију 0:0 против Данске у Копенхагену, у квалификацијама за Свјетско првенство 2014.[104] Играо је и у поразу 1:0 од Финске у Теплицама у пријатељској утакмици,[105] након чега је Чешка побиједила Малту 3:1,[106] чиме је прекинула низ од четири утакмице заредом без постигнутог гола.[107] Играо је на утакмици у квалификацијама, у ремију 0:0 против Бугарске у Прагу, што је била пета утакмица од шест у којој нису постигли гол.[108] На дан 14. новембра 2012. допринио је у побједи од 3:0 против Словачке у пријатељској утакмици у Оломоуцу,[109] док је у првој утакмици у 2013. у побједи од 2:0 на гостовању против Турске уписао двије асистенције. У трећем минуту је центрирао Ладиславу Крејчију, након чега је, у 28. минуту, из корнера асистирао Лафати.[110] На дан 22. марта, играо је на квалификационој утакмици против Данске, у поразу 3:0.[111]

У квалификацијама за Европско првенство 2016. у Француској, није био у стартној постави само на једној утакмици, у поразу 2:1 од Исланда, када је ушао у игру у 84. минуту.[112] Први гол за репрезентацију постигао је 6. септембра 2015, у побједи од 2:1 на гостовању против Летоније, чиме је Чешка обезбиједила пласман на првенство.[113] У квалификацијама, одиграо је укупно 794 минута и постигао један гол.[114] Селектор репрезентације — Павел Врба, сврстао га је у састав тима за првенство 2016.[115] Био је стартер на све три утакмице групне фазе, а Чешка је у првом колу изгубила 1:0 од Шпаније, док је у другом колу ремизирала 2:2 против Хрватске.[116] У трећем колу, изгубила је 2:0 од Турске[117] и првенство је завршила на последњем, четвртом мјесту у групи.[118]

У марту 2021. био је на списку играча за утакмице у квалификацијама за Свјетско првенство 2022, против Естоније, Белгије и Велса, али је првобитно био доступан само за прву утакмицу са Естонијом.[119] Међутим, уочи меча са Белгијом, Њемачка влада одлучила је да попусти мјере против коронавируса, тако што је уклонила Чешку и Велику Британију са списка високо ризичних земаља, због чега чешки фудбалери који играју у Бундеслиги, нису морали да иду у карантин 14 дана након повратка у Њемачку.[120] Међутим, због нејасног почетка важења нових мјера, пропустио је утакмицу против Белгије и вратио се у тим за утакмицу против Велса.[121] На обје утакмице био је стартер.[122]

На дан 27. маја 2021. нашао се у тиму за Европско првенство 2020,[123][124] које је због пандемије ковида 19 помјерено за 2021.[125] На дан 4. јуна играо је у поразу 4:0 од Италије у пријатељској утакмици; изашао је из игре у 81 минуту, када је умјесто њега ушао Михал Садилек.[126] Четири дана касније, играо је и на последњој пријатељској утакмици пред почетак првенства, у побједи од 3:1 против Албаније; изашао је из игре у 74. минуту, а умјесто њега ушао је Антоњин Барак.[127] На Европском првенству, био је стандардан у групној фази, а Чешка је у првом колу групе Д побиједила Шкотску 2:0, са два гола Патрика Шика,[128] док је у другом колу ремизирала 1:1 против Хрватске.[129] У трећем колу, изгубила је 1:0 од Енглеске и прошла је даље са трећег мјеста.[130] У осмини финала није играо,[131] а Чешка је побиједила Холандију 2:0.[132] У четвртфиналу, у поразу 2:1 од Данске, ушао је у игру у 79. минуту, умјесто Петра Шевчика.[133] Након Европског првенства, завршио је репрезентативну каријеру.[134]

Статистика каријере

[уреди | уреди извор]
Ажурирано након утакмице игране 22. маја 2021.[135][136][137]
Клуб Сезона Лига Куп Континентално Укупно
Лига Утак. Гол. Утак. Гол. Утак. Гол. Утак. Гол.
Викторија Плзењ 2009/10. Прва лига Чешке 3 0 0 0 3 0
2010/11. 1 0 0 0 0 0 1 0
Укупно 4 0 0 0 0 0 4 0
Бањик Соколов 2010/11. Друга лига Чешке 13 5 0 0 13 5
Викторија Плзењ 2011/12. Прва лига Чешке 22 3 2 0 6 1 30 4
2012/13. 29 6 3 1 16 3 48 10
2013/14. 6 2 1 0 6 1 13 3
Укупно 57 11 6 1 28 5 91 17
Фрајбург 2013/14. Бундеслига 23 3 1 0 3 1 27 4
2014/15. 31 6 3 1 34 7
Укупно 54 9 4 1 3 1 61 11
Херта Берлин 2015/16. Бундеслига 31 5 4 2 35 7
2016/17. 25 2 2 0 2 0 29 2
2017/18. 21 0 1 0 2 0 24 0
2018/19. 10 0 1 0 11 0
2019/20. 28 3 2 1 30 4
2020/21. 27 1 1 0 28 1
Укупно 142 11 11 3 4 0 157 14
Укупно у каријери 270 36 21 5 35 6 326 47

Репрезентација

[уреди | уреди извор]
Ажурирано након утакмице игране 3. јула 2021.[138]
Наступи и голови за репрезентацију по годинама
Репрезентација Година Наступи Голови
Чешка
2012. 9 0
2013. 6 0
2014. 7 0
2015. 9 1
2016. 10 0
2017. 8 3
2018. 4 0
2019. 8 2
2020. 7 1
2021. 8 0
Укупно 76 8

Голови за репрезентацију

[уреди | уреди извор]
Ажурирано након утакмице игране 15. новембра 2018.[139]
Кључ
Гол из пенала
Голови за репрезентацију, по датумима, са приказом локације, противника, резултата и такмичења.
Број Датум Локација Противник Гол за Коначан резултат Такмичење
1. 6. септембар 2015. Стадион Сконто, Рига, Летонија  Летонија 2:0 2:1 Квалификације за Европско првенство 2016.
2. 26. март 2017. Стадион Сан Марино, Серавале, Сан Марино  Сан Марино 2:0 6:0 Квалификације за Свјетско првенство 2018.
3. 6:0
4. 1. септембар 2017. Арена Еден, Праг, Чешка  Њемачка 1:1 1:2
5. 10. септембар 2019. Стадион под Горицом, Подгорица, Црна Гора  Црна Гора 3:0 3:0 Квалификације за Европско првенство 2020.
6. 14. октобар 2019. Стадион Летна, Праг, Чешка Северна Ирска Сјеверна Ирска 1:3 2:3 Пријатељска
7. 7. октобар 2020. АЕК арена, Ларнака, Кипар  Кипар 2:1 2:1
8. 15. новембар 2020. Арена Досан, Плзењ, Чешка  Израел 1:0 1:0 Лига нација 2020/21.

Викторија Плзењ[136]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Чешка

  • Кина куп бронза: 2018[140]

Индивидуално

[уреди | уреди извор]
  • Чешки фудбалер године: 2017

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Vladimír Darida”. fcviktoria.cz. Приступљено 5. 7. 2021. 
  2. ^ „Vladimír Darida”. transfermarkt.com. Приступљено 5. 7. 2021. 
  3. ^ а б „Vladimír Darida”. eurosport.com. Приступљено 5. 7. 2021. 
  4. ^ „Vladimír Darida”. bundesliga.com. Архивирано из оригинала 09. 07. 2021. г. Приступљено 5. 7. 2021. 
  5. ^ „Vladimír Darida”. worldfootball.net. Приступљено 5. 7. 2021. 
  6. ^ „Czech Republic » 1. fotbalová liga 2009/2010 » 26. Round » Viktoria Plzeň - České Budějovice 0:0”. worldfootball.net. Приступљено 5. 7. 2021. 
  7. ^ а б в „Vladimír Darida”. Fotbalportal.cz (на језику: чешки). Приступљено 5. 7. 2021. 
  8. ^ „Synot Tip Superpohár 2011 FINÁLE: Plzeň - Mladá Boleslav 1:1 (4:2 na pokutové kopy) - podrobná reportáž”. iDnes.cz (на језику: чешки). Приступљено 5. 7. 2021. 
  9. ^ „UEFA Champions League Season 2012”. uefa.com. Приступљено 5. 7. 2021. 
  10. ^ „Czech Republic » 1. fotbalová liga 2011/2012 » 16. Round » Viktoria Plzeň - Bohemians 1905 4:1”. worldfootball.net. Приступљено 5. 7. 2021. 
  11. ^ „Europa League 2011/2012 » 2. Round » Viktoria Plzeň - FC Schalke 04 1:1”. worldfootball.net. Приступљено 5. 7. 2021. 
  12. ^ „Europa League 2011/2012 » 2. Round » FC Schalke 04 - Viktoria Plzeň 3:1”. worldfootball.net. Приступљено 5. 7. 2021. 
  13. ^ „Czech Republic » 1. fotbalová liga 2011/2012 » 22. Round » Viktoria Plzeň - České Budějovice 4:0”. worldfootball.net. Приступљено 5. 7. 2021. 
  14. ^ „Czech Republic » 1. fotbalová liga 2011/2012 » 28. Round » FK Mladá Boleslav - Viktoria Plzeň 0:1”. worldfootball.net. Приступљено 5. 7. 2021. 
  15. ^ „Vladimír Darida » 1. fotbalová liga 2011/2012”. worldfootball.net. Приступљено 5. 7. 2021. 
  16. ^ „Plzeň si pojistila reprezentanty, Limberský a Darida mají nové smlouvy”. iDNES.cz (на језику: чешки). 23. 7. 2012. Приступљено 5. 7. 2021. 
  17. ^ „Europa League Qual. 2012/2013 » 2. Round » Viktoria Plzeň - Metalurgi Rustavi 2:0”. worldfootball.net. Приступљено 5. 7. 2021. 
  18. ^ „Vladimír Darida » Europa League Qual. 2012/2013”. worldfootball.net. Приступљено 5. 7. 2021. 
  19. ^ „Dukla - Plzeň 1:4”. iDNES.cz (на језику: чешки). 2. 9. 2012. Приступљено 5. 7. 2021. 
  20. ^ „Plzeň - Olomouc 3:0, bitva o první místo byla jednoznačnou záležitostí”. iDNES.cz (на језику: чешки). 11. 11. 2012. Приступљено 5. 7. 2021. 
  21. ^ „Liberec - Plzeň 1:2”. iDNES.cz (на језику: чешки). 17. 11. 2012. Приступљено 5. 7. 2021. 
  22. ^ „Titul půlmistra získala Plzeň. Na výhru se nadřela, stejně tak Sparta”. iDNES.cz (на језику: чешки). 17. 11. 2012. Приступљено 5. 7. 2021. 
  23. ^ „Europa League 2012/2013 » Group B”. worldfootball.net. Приступљено 5. 7. 2021. 
  24. ^ „Plzeň - Coimbra 3:1, tři hlavičky a domácí po půli zápas otočili”. iDNES.cz (на језику: чешки). 20. 9. 2012. Приступљено 5. 7. 2021. 
  25. ^ Šedivý, Petr (4. 10. 2012). „Atlético - Plzeň 1:0, cenný výsledek sebrala parádní trefa ze závěru”. iDNES.cz (на језику: чешки). Приступљено 5. 7. 2021. 
  26. ^ Palička, Jan (25. 10. 2012). „Hapoel - Plzeň 1:2, Horváth a spol. otočili skóre a postup je blízko”. iDNES.cz (на језику: чешки). Приступљено 5. 7. 2021. 
  27. ^ „Plzeň - Hapoel Tel Aviv 4:0”. iDNES.cz (на језику: чешки). 8. 11. 2012. Приступљено 5. 7. 2021. 
  28. ^ „Coimbra - Plzeň 1:1, poháry bude hrát na jaře i druhý český tým”. iDNES.cz (на језику: чешки). 22. 11. 2012. Приступљено 5. 7. 2021. 
  29. ^ „Plzeň - Atlético Madrid 1:0, Horváth a spol. zakončili podzim báječně”. iDNES.cz (на језику: чешки). 6. 12. 2012. Приступљено 5. 7. 2021. 
  30. ^ „Plzeň v generálce na Neapol přestřílela Lokomotiv Moskva, zářil Tecl”. iDNES.cz (на језику: чешки). 3. 2. 2013. Приступљено 5. 7. 2021. 
  31. ^ „Neapol - Plzeň 0:3”. iDNES.cz (на језику: чешки). 15. 2. 2013. Приступљено 5. 7. 2021. 
  32. ^ „Plzeň - Neapol 2:0, domácí fotbalisté ozdobili postup dalšími góly”. iDNES.cz (на језику: чешки). 21. 2. 2013. Приступљено 5. 7. 2021. 
  33. ^ „Plzeň - Fenerbahce 0:1, český tým o nadějnou remízu přišel v závěru”. iDNES.cz (на језику: чешки). 7. 3. 2013. Приступљено 5. 7. 2021. 
  34. ^ „Fenerbahce - Plzeň 1:1, poslední český zástupce v Evropské lize končí”. iDNES.cz (на језику: чешки). 14. 3. 2013. Приступљено 5. 7. 2021. 
  35. ^ „Plzeň - Č. Budějovice 3:2”. iDNES.cz (на језику: чешки). Приступљено 5. 7. 2021. 
  36. ^ а б „Fotbalový titul má Plzeň, Spartě nepomohla ani jasná výhra”. iDNES.cz (на језику: чешки). Приступљено 5. 7. 2021. 
  37. ^ „Vladimír Darida » 1. fotbalová liga 2012/2013”. worldfootball.net. Приступљено 5. 7. 2021. 
  38. ^ „Vladimír Darida » Champions League Qual. 2013/2014”. worldfootball.net. Приступљено 5. 7. 2021. 
  39. ^ „Plzeň - Maribor 3:1”. iDNES.cz (на језику: чешки). Приступљено 5. 7. 2021. 
  40. ^ „Champions League Qual. 2013/2014 » Play-offs » NK Maribor - Viktoria Plzeň 0:1”. worldfootball.net. Приступљено 5. 7. 2021. 
  41. ^ „Czech Republic » 1. fotbalová liga 2013/2014 » 2. Round » 1. FK Příbram - Viktoria Plzeň 2:4”. worldfootball.net. Приступљено 5. 7. 2021. 
  42. ^ „Czech Republic » 1. fotbalová liga 2013/2014 » 4. Round » 1. SC Znojmo - Viktoria Plzeň 0:1”. worldfootball.net. Приступљено 5. 7. 2021. 
  43. ^ „Plzeň midfielder Darida joins Freiburg”. UEFA.com. Приступљено 5. 7. 2021. 
  44. ^ „SC startet mit Heimspiel gegen Liberec”. scfreiburg.com (на језику: немачки). Архивирано из оригинала 29. 07. 2020. г. Приступљено 5. 7. 2021. 
  45. ^ „Hotovo, Darida přestupuje z Plzně do Freiburgu”. eurofotbal.cz (на језику: чешки). Архивирано из оригинала 29. 10. 2013. г. Приступљено 5. 7. 2021. 
  46. ^ Janeczek, David (2. 3. 2017). „Podle nového formátu se hrát nemusí. Se sledovaností na O2 TV si lžeme do kapsy, přednášel Paclík”. Aktuálně.cz (на језику: чешки). Приступљено 5. 7. 2021. 
  47. ^ „Darida ozdobil debut za Freiburg gólem, v pohárech skóroval i Kadlec”. iDNES.cz (на језику: чешки). Приступљено 5. 7. 2021. 
  48. ^ „Freiburg k radosti Liberce nestačil na Sevillu, postup slaví šest týmů”. iDNES.cz (на језику: чешки). Приступљено 5. 7. 2021. 
  49. ^ „SC Freiburg - Hamburger SV 0:3”. kicker.de (на језику: њемачки). Приступљено 5. 7. 2021. 
  50. ^ „FC Nürnberg - SC Freiburg 0:3”. kicker.de (на језику: њемачки). Приступљено 5. 7. 2021. 
  51. ^ а б Delicate, Adam (2. 11. 2014). „1.FC Köln 0–1 SC Freiburg: Darida secures SCF's first win”. Vavel. Приступљено 5. 7. 2021. 
  52. ^ „Vladimír Darida » Bundesliga 2013/2014”. worldfootball.net. Приступљено 5. 7. 2021. 
  53. ^ „Germany » Bundesliga 2013/2014 » 34. Round”. worldfootball.net. Приступљено 5. 7. 2021. 
  54. ^ „Germany » Bundesliga 2014/2015 » 5. Round » 1899 Hoffenheim - SC Freiburg 3:3”. worldfootball.net. Приступљено 5. 7. 2021. 
  55. ^ „Germany » Bundesliga 2014/2015 » 7. Round » Werder Bremen - SC Freiburg 1:1”. worldfootball.net. Приступљено 5. 7. 2021. 
  56. ^ „Vladimír Darida » Bundesliga 2014/2015”. worldfootball.net. Приступљено 5. 7. 2021. 
  57. ^ „Germany » Bundesliga 2014/2015 » 34. Round”. worldfootball.net. Приступљено 5. 7. 2021. 
  58. ^ „Reprezentant Darida mění tým: z Freiburgu přestupuje do Herthy Berlín”. iDNES.cz (на језику: чешки). Приступљено 5. 7. 2021. 
  59. ^ „Germany » DFB-Pokal 2015/2016 » 1. Round » Arminia Bielefeld - Hertha BSC 0:2”. worldfootball.net. Приступљено 5. 7. 2021. 
  60. ^ „Germany » Bundesliga 2015/2016 » 7. Round » Eintracht Frankfurt - Hertha BSC 1:1”. worldfootball.net. Приступљено 5. 7. 2021. 
  61. ^ „Germany » Bundesliga 2015/2016 » 15. Round » Hertha BSC - Bayer Leverkusen 2:1”. worldfootball.net. Приступљено 5. 7. 2021. 
  62. ^ „Vladimír Darida » Bundesliga 2015/2016”. worldfootball.net. Приступљено 5. 7. 2021. 
  63. ^ „Germany » Bundesliga 2015/2016 » 34. Round”. worldfootball.net. Приступљено 5. 7. 2021. 
  64. ^ „Real Madrid Heiss Auf Den Hertha Renner”. bild.de (на језику: чешки). 12. 3. 2016. Приступљено 5. 7. 2021. 
  65. ^ „Herthas Darida: Zu fit für Real Madrid”. sueddeutsche.de (на језику: њемачки). 11. 3. 2016. Приступљено 5. 7. 2021. 
  66. ^ „Herthas Darida: Zu fit für Real Madrid”. lidovky.cz (на језику: чешки). 11. 3. 2016. Приступљено 5. 7. 2021. 
  67. ^ „Vladimír Darida » Europa League Qual. 2016/2017”. worldfootball.net. Приступљено 5. 7. 2021. 
  68. ^ „Germany » Bundesliga 2016/2017 » 1. Round » Hertha BSC - SC Freiburg 2:1”. worldfootball.net. Приступљено 5. 7. 2021. 
  69. ^ „Germany » Bundesliga 2016/2017 » 22. Round » Hertha BSC - Eintracht Frankfurt 2:0”. worldfootball.net. Приступљено 5. 7. 2021. 
  70. ^ „Vladimír Darida » Bundesliga 2016/2017”. worldfootball.net. Приступљено 5. 7. 2021. 
  71. ^ „Germany » Bundesliga 2016/2017 » 34. Round”. worldfootball.net. Приступљено 5. 7. 2021. 
  72. ^ „Vladimír Darida » Europa League 2017/2018”. worldfootball.net. Приступљено 5. 7. 2021. 
  73. ^ „Vladimír Darida » Bundesliga 2017/2018”. worldfootball.net. Приступљено 5. 7. 2021. 
  74. ^ „Germany » Bundesliga 2017/2018 » 34. Round”. worldfootball.net. Приступљено 5. 7. 2021. 
  75. ^ „Vladimír Darida » Regionalliga Nordost 2018/2019”. worldfootball.net. Приступљено 5. 7. 2021. 
  76. ^ „Vladimír Darida » Bundesliga 2018/2019”. worldfootball.net. Приступљено 5. 7. 2021. 
  77. ^ „Germany » DFB-Pokal 2019/2020 » 1. Round » VfB Eichstätt - Hertha BSC 1:5”. worldfootball.net. Приступљено 5. 7. 2021. 
  78. ^ „Germany » Bundesliga 2019/2020 » 7. Round » Hertha BSC - Fortuna Düsseldorf 3:1”. worldfootball.net. Приступљено 5. 7. 2021. 
  79. ^ „Germany » Bundesliga 2019/2020 » 9. Round » Hertha BSC - 1899 Hoffenheim 2:3”. worldfootball.net. Приступљено 5. 7. 2021. 
  80. ^ „Germany » Bundesliga 2019/2020 » 13. Round » Hertha BSC - Borussia Dortmund 1:2”. worldfootball.net. Приступљено 5. 7. 2021. 
  81. ^ „Germany » Bundesliga 2019/2020 » 15. Round » Hertha BSC - SC Freiburg 1:0”. worldfootball.net. Приступљено 5. 7. 2021. 
  82. ^ „Běž, Vláďo, běž II. Český záložník Darida po týdnu opět vylepšil bundesligový rekord”. Aktuálně.cz (на језику: чешки). 6. 6. 2020. Приступљено 5. 7. 2021. 
  83. ^ „Vladimír Darida » Bundesliga 2019/2020”. worldfootball.net. Приступљено 5. 7. 2021. 
  84. ^ „Germany » Bundesliga 2019/2020 » 34. Round”. worldfootball.net. Приступљено 5. 7. 2021. 
  85. ^ „Germany » Bundesliga 2020/2021 » 1. Round » Werder Bremen - Hertha BSC 1:4”. worldfootball.net. Приступљено 5. 7. 2021. 
  86. ^ „Germany » Bundesliga 2020/2021 » 3. Round » Bayern München - Hertha BSC 4:3”. worldfootball.net. Приступљено 5. 7. 2021. 
  87. ^ „Germany » Bundesliga 2020/2021 » 25. Round » Borussia Dortmund - Hertha BSC 2:0”. worldfootball.net. Приступљено 5. 7. 2021. 
  88. ^ „Germany » Bundesliga 2020/2021 » 34. Round » 1899 Hoffenheim - Hertha BSC 2:1”. worldfootball.net. Приступљено 5. 7. 2021. 
  89. ^ „Vladimír Darida » Bundesliga 2020/2021”. worldfootball.net. Приступљено 5. 7. 2021. 
  90. ^ „Germany » Bundesliga 2020/2021 » 34. Round”. worldfootball.net. Приступљено 5. 7. 2021. 
  91. ^ а б в г „Reprezentační statistiky Vladimíra Daridy”. nv.fotbal.cz. Fotbalová asociace České republiky. Приступљено 6. 7. 2021. 
  92. ^ „U21 EURO Qualifiers 2011/2012 » Group 3 » Czech Republic - Andorra 8:0”. worldfootball.net. Приступљено 6. 7. 2021. 
  93. ^ „U21 EURO Qualifiers 2011/2012 » Group 3 » Wales - Czech Republic 0:1”. worldfootball.net. Приступљено 6. 7. 2021. 
  94. ^ „U21 EURO Qualifiers 2011/2012 » Group 3”. worldfootball.net. Приступљено 6. 7. 2021. 
  95. ^ „U21 EURO Qualifiers 2011/2012 » Play-offs”. worldfootball.net. Приступљено 6. 7. 2021. 
  96. ^ „Mezistátní přátelské fotbalové zápasy: Česká republika - Izrael 2:1, souhrn výsledků”. mediafax.cz (на језику: чешки). Приступљено 6. 7. 2021. 
  97. ^ „Kdo je Darida? Plzeňský záložník se za rok probil z druhé ligy na Euro”. iHNed.cz. 28. 5. 2012. Архивирано из оригинала 28. 5. 2012. г. Приступљено 6. 7. 2021. 
  98. ^ „Neuvěřitelné, žasne nad nominací Horvyho učeň Darida, který vyšoupl Pudila”. Sport.cz (на језику: чешки). Приступљено 6. 7. 2021. 
  99. ^ „Češi chtěli proti Maďarsku rozhodnout, místo toho ale inkasovali do otevřené obrany”. iHNed.cz (на језику: чешки). 1. 6. 2012. Приступљено 6. 7. 2021. [мртва веза]
  100. ^ „Czech Republic - Hungary 1:2”. Footballdatabase.eu. Приступљено 6. 7. 2021. 
  101. ^ „EURO 2012 Poland/Ukraine » Group A”. worldfootball.net. Приступљено 6. 7. 2021. 
  102. ^ „Česko - Portugalsko 0:1. Nejdříve dvě tyče, pak gól hlavou. Ronaldo nakonec český tým ve čtvrtfinále vyřadil”. Sport.cz (на језику: чешки). Приступљено 6. 7. 2021. 
  103. ^ „Friendlies 2012 » August » Ukraine - Czech Republic 0:0”. worldfootball.net. Приступљено 6. 7. 2021. 
  104. ^ „WC Qualifiers Europe 2012/2013 » Group B » Denmark - Czech Republic 0:0”. worldfootball.net. Приступљено 6. 7. 2021. 
  105. ^ „Friendlies 2014 » May » Finland - Czech Republic 2:2”. worldfootball.net. Приступљено 6. 7. 2021. 
  106. ^ „Česko - Malta 3:1, nejdřív trápení, po půli už byli vítězové suverénní”. iDNES.cz (на језику: чешки). 12. 10. 2012. Приступљено 6. 7. 2021. 
  107. ^ „Národní tým zase dává góly. Nemohoucnost ukončil Gebre Selassie”. iDNES.cz (на језику: чешки). 12. 10. 2012. Приступљено 6. 7. 2021. 
  108. ^ „Česko - Bulharsko 0:0, fotbalisté se snažili marně, plán nesplnili”. iDNES.cz (на језику: чешки). 12. 10. 2012. Приступљено 6. 7. 2021. 
  109. ^ „Česko - Slovensko 3:0”. iDNES.cz (на језику: чешки). 14. 10. 2012. Приступљено 6. 7. 2021. 
  110. ^ „Turecko - Česko 0:2”. iDNES.cz (на језику: чешки). 12. 10. 2012. Приступљено 6. 7. 2021. 
  111. ^ „Česko - Dánsko 0:3, debakl v kvalifikaci nastal po přestávce”. iDNES.cz (на језику: чешки). 22. 3. 2013. Приступљено 6. 7. 2021. 
  112. ^ „EURO Qualifiers 2014/2015 » Group A » Iceland - Czech Republic 2:1”. worldfootball.net. Приступљено 6. 7. 2021. 
  113. ^ „EURO Qualifiers 2014/2015 » Group A » Latvia - Czech Republic 1:2”. worldfootball.net. Приступљено 6. 7. 2021. 
  114. ^ Miloslav, Novák (15. 10. 2015). „Starty, minuty a góly v kvalifikaci. Jen Darida hrál ve všech zápasech”. iDNES.cz (на језику: чешки). Приступљено 6. 7. 2021. 
  115. ^ „EURO 2016”. sme.sk (на језику: словачки). Приступљено 6. 7. 2021. 
  116. ^ „Česi v nádhernom zápase remizovali s Chorvátskom 2:2”. sme.sk (на језику: словачки). Приступљено 6. 7. 2021. 
  117. ^ „EURO 2016 in Frankreich » Group D » Czech Republic - Turkey 0:2”. worldfootball.net. Приступљено 6. 7. 2021. 
  118. ^ „EURO 2016 in Frankreich » Group D”. worldfootball.net. Приступљено 6. 7. 2021. 
  119. ^ „Reprezentace využije hráče z Německa jen v prvním duelu”. EuroFotbal.cz (на језику: чешки). Приступљено 6. 7. 2021. 
  120. ^ „Čtveřice z bundesligy možná bude moci proti Belgii nastoupit”. EuroFotbal.cz (на језику: чешки). Приступљено 6. 7. 2021. 
  121. ^ „Čtveřice z bundesligy bude k dispozici až na úterní zápas ve Walesu”. EuroFotbal.cz (на језику: чешки). Приступљено 6. 7. 2021. 
  122. ^ „Vladimír Darida » WC Qualifiers Europe 2021/2022”. worldfootball.net. Приступљено 6. 7. 2021. 
  123. ^ „Reprezentace je kompletní: nominaci na EURO 2020 doplnil Sadílek”. Football Association of the Czech Republic (на језику: чешки). 27. 5. 2021. Приступљено 6. 7. 2021. 
  124. ^ „Euro 2020 squads: France, Spain, Germany & every official tournament panel list”. Goal. 30. 5. 2021. Приступљено 6. 7. 2021. 
  125. ^ „Resolution of the European football family on a coordinated response to the impact of the COVID-19 on competitions”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 17. 3. 2020. Приступљено 6. 7. 2021. 
  126. ^ „Friendlies 2021 » June » Italy - Czech Republic 4:0”. worldfootball.net. Приступљено 6. 7. 2021. 
  127. ^ „Friendlies 2021 » June » Czech Republic - Albania 3:1”. worldfootball.net. Приступљено 6. 7. 2021. 
  128. ^ „Чешка урадила што Србија није! /видео/”. rs.sputniknews.com. 14. 6. 2021. Приступљено 6. 7. 2021. 
  129. ^ „Hrvatska - Češka 1:1, Perišić golom ostavio nadu za prolazak dalje”. sport.hrt.hr. 18. 6. 2021. Приступљено 19. 6. 2021. 
  130. ^ „Hrvatska pobedila Škotsku i stigla do drugog mesta, Engleska savladala Češku”. rts.rs. 22. 6. 2021. Приступљено 6. 7. 2021. 
  131. ^ „EURO 2020 » Round of 16 » Netherlands - Czech Republic 0:2”. worldfootball.net. Приступљено 3. 7. 2021. 
  132. ^ „Češka pobedila Holandiju i plasirala se u četvrtfinale”. rts.rs. 27. 6. 2021. Приступљено 6. 7. 2021. 
  133. ^ „Stigli su do Vemblija, sada je sve moguće! Danska u polufinalu Eura, Česi prekasno krenuli u napad”. mozzartsport.com. 3. 7. 2021. Приступљено 6. 7. 2021. 
  134. ^ „Czech captain Darida ends international career”. Приступљено 6. 7. 2021. 
  135. ^ „Darida, Vladimir” (на језику: немачки). kicker.de. Приступљено 6. 7. 2021. 
  136. ^ а б „V. Darida”. Soccerway. Приступљено 6. 7. 2021. 
  137. ^ „Vladimír Darida » Club matches”. worldfootball.net. Приступљено 6. 7. 2021. 
  138. ^ „Vladimír Darida » Internationals”. worldfootball.net. Приступљено 6. 7. 2021. 
  139. ^ „Darida, Vladimír”. National Football Teams. Приступљено 6. 7. 2021. 
  140. ^ „China PR vs. Czech Republic”. soccerway.com. Soccerway. 26. 3. 2018. Приступљено 5. 7. 2021. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]