Пређи на садржај

Фудбалска репрезентација Чешке

С Википедије, слободне енциклопедије
Чешка
Лого репрезентације
НадимакНародни тим
СавезФСЧР
КонфедерацијаУЕФА (Европа)
СелекторЧешка Карел Јаролим
КапитенМарек Сухи
Највише наступаПетр Чех (124)
Најбољи стрелацЈан Колер (55)
Фифин кодCZE
Основна опрема
Резервна опрема
Пласман на Фифиној ранг-листи
Тренутни 44 Стагнација (19. 11. 2025)[1]
Највиши2. (септембар 1999; јануар-мај 2000;
април-мај 2005; јан мај 2006)
Најнижи67. (март 1994.)
Прва међународна утакмица
 Мађарска 1 – 1 Чешка (Бохемија) 
(Будимпешта, Мађарска; 1. април 1906)
 Турска 1 – 4 Чешка 
(Истанбул, Турска; 23. фебруар 1994)
Највећа победа
 Чешка 8 – 1 Андора 
(Либерец, Чешка; 4. јун 2005)
 Чешка 7 – 0 Сан Марино 
(Либерец, Чешка; 7. октобар 2006)
 Чешка 7 – 0 Сан Марино 
(Ухерско Храдиште, Чешка; 9. септембар 2009)
 Чешка 7 – 0 Кувајт 
(Оломоуц, Чешка; 11. новембар 2019)
Највећи пораз
 Енглеска 5 – 0 Чешка 
(Лондон, Енглеска; 22. март 2019)
Светско првенство
Наступи2 (први пут 2006.)
Најбољи резултатГрупна фаза (2006, 2026)
Европско првенство
Наступи7 (први пут 1996.)
Најбољи резултат2. место 1996.
Куп Конфедерација
Наступи1 (први пут 1997.)
Најбољи резултат3. место 1997.

Фудбалска репрезентација Чешке је фудбалски тим који представља Чешку на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Чешке Републике. ФИФА и УЕФА третирају репрезентацију Чешке као наследницу репрезентације Чехословачке.

Након распада Чехословачке, прво међународно такмичење Чешке било је Европско првенство 1996, где је освојила друго место. Од тада учествује на сваком Европском првенству. Након раздвајања, наступила је на два Светска првенства, 2006. и 2026. године.

Историја

[уреди | уреди извор]

Када се Чехословачка распала на Чешку и Словачку, формирана је репрезентација Чешке. Свој први пријатељски меч одиграла је у гостима против Турске 23. фебруара 1994. године.[2] Новоформирани тим одиграо је своју прву домаћу утакмицу у Острави, против Литваније, у којој је забележио и прву победу на домаћем терену.[3]

Њихова прва такмичарска утакмица била је део квалификација за Европско првенство 1996., у којој су победили Малту резултатом 6:1 у Острави. Током квалификација, Чешка је забележила шест победа, три ремија и један пораз од Луксембурга, освојивши прво место у Групи 5 испред фаворизоване Холандије. На завршном турниру у Енглеској, Чеси су прошли групну фазу упркос поразу од Немачке од 2:0 у првом мечу. Стигли су до финала Европског првенства 1996, где су изгубили од Немачке резултатом 2:1 на Вемблију.

Чеси су завршили на трећем месту у квалификационој групи за Светско првенство у фудбалу 1998., иза Шпаније и Југославије, те се нису пласирали на турнир.

Чешка се квалификовала за Европско првенство у фудбалу 2000., победивши у свим утакмицама своје квалификационе групе и примивши свега пет голова.[4] На завршном турниру жребани су у Групу Д, заједно са Француском, Холандијом и Данском.[5]

Тим је поражен од Холандије после пенала у последњим тренуцима утакмице,[6] а потом је изгубио и у другом мечу од Француске, чиме је остао без пласмана у нокаут фазу. Чешка је у последњој утакмици савладала Данску са 2:0, захваљујући головима Владимира Шмицера.[6]

Чешка поново није успела да се пласира на Светско првенство, овог пута заузевши друго место у квалификационој групи за Светско првенство 2002., иза Данске, а затим је поражена од Белгије резултатом 1:0 у оба меча баража за пласман на завршни турнир.[7]

Тим предвођен играчима као што су Павел Недвед, Јан Колер, Томаш Росицки, Милан Барош, Марек Јанкуловски и Томаш Галасек, уз успон голмана Петра Чеха, остао је непоражен током 2002. и 2003. године, постигавши 53 гола у 19 утакмица и пласиравши се на Европско првенство 2004. Чешка је остварила низ од 20 утакмица без пораза, који је прекинут 31. марта 2004. године у Даблину, у пријатељском мечу против Републике Ирске.[8]

Чешка (црвени дресови) против Гане (бели дресови) на Светском првенству 2006.

Чешка је остварила своју рекордну победу током квалификација за Светско првенство 2006., победивши Андору резултатом 8:1 у квалификационој утакмици у Либерецу. У истој утакмици, Јан Колер је постао најбољи стрелац у историји репрезентације постигавши свој 35. гол за национални тим.[9]

На крају квалификација, након што је заузела друго место у Групи 1 и победила Норвешку у баражу, Чешка се пласирала на своје прво Светско првенство.[10] Тим је додатно ојачан пред бараж повратком Павела Недведа,[11] који се претходно повукао из репрезентације након Европског првенства 2004. Састав за Светско првенство 2006. у Немачкој укључивао је 18 играча из тима са Европског првенства 2004.

Као другопласирана репрезентација на светској ранг-листи,[12] Чешка је започела турнир победом од 3:0 против Сједињених Америчких Држава. Током утакмице Јан Колер је, међутим, задобио повреду задње ложе и био приморан да напусти турнир,[13] а у наредној утакмици, док се Милан Барош још опорављао од повреде, екипа је поражена од Гане са 2:0.[12]

Барош се вратио за последњу утакмицу против Италије, коју је Чешка морала да победи како би изборила осмину финала. Тим је остао са десеторицом играча пошто је Јан Полак искључен пре полувремена због два жута картона.[13] Италија је победила резултатом 2:0. Након турнира, Павел Недвед, Карел Поборски и Вратислав Локвенц повукли су се из репрезентације.[14]

У квалификацијама за Европско првенство 2008., завршили су као први у својој групи, испред Немачке на основу међусобног скора. Чешка је у првом мечу завршног турнира победила домаћина Швајцарску резултатом 1–0, али је потом поражена 3–1 од Португала. То је значило да су Чешка и Турска имале идентичан учинак пред последње коло групне фазе. Иако су Чеси водили 2–0 нешто после сат времена игре и били близу пласмана даље, Турска је постигла три гола у последњих 15 минута и победила 3–2.[15]

Чеси су ушли у квалификације за Светско првенство 2010. смештени у Групу 3, под вођством селектора Петра Раде. Почели су ремијем 0–0 у гостима против Северне Ирске, а затим изгубили од Пољске. Касни гол Либора Сионка донео је победу 1–0 против Словеније. Уследила је победа против Сан Марина и нерешен резултат без голова у Словенији. У наредном мечу против комшијске Словачке, пораз 2–1 код куће довео је Чешку у тешку ситуацију у квалификацијама. Селектор Петр Рада је смењен, а шест играча суспендовано.[16] Иван Хашек је привремено преузео функцију селектора,[17] освојивши четири бода у прве две утакмице: реми у гостима против водеће Словачке и убедљиву победу 7–0 против Сан Марина у Ухерском Храдишту. Након тога су победили Пољску у Прагу, али су затим играли нерешено без голова против Северне Ирске, завршивши као трећи у групи и остали без пласмана на Светско првенство. Хашек је потом поднео оставку.[18]

Промењени тим под вођством Михала Билека ушао је у квалификације за Европско првенство 2012. и започео их домаћим поразом од Литваније. Међутим, победа код куће против Шкотске праћена је победама против Лихтенштајна. Шпанија је између мечева са Лихтенштајном победила Чешку Републику, али је место у баражу и даље било у њиховим рукама. У следећој утакмици, пенал у последњем минуту који је реализовао Михал Кадлец у гостима против Шкотске обезбедио је реми 2–2.[19] И поред тога што је Шкотска победила у наредне две утакмице, а Чешка поново изгубила од Шпаније, тим је могао да заврши други ако би победио Литванију у гостима у последњем мечу, под условом да Шпанија победи Шкотску код куће. Шпанија је победила 3–1, а Чешка је савладала Литванију 4–1 и освојила друго место и пласман у бараж. Чешка је извучена да игра против Црне Горе у двомечу баража. Гол Вацлава Пиларжа и погодак у последњем минуту Томаша Сивока донели су Чесима предност од 2–0 после прве утакмице. У реваншу у Подгорици, касни гол Петра Јирачека донео је победу 1–0 и укупних 3–0 и пласман на Европско првенство 2012.[20]

На турниру, Чешка је изгубила први меч 4–1 од Русије, а једини гол постигао је Вацлав Пиларж. У другом мечу против Грчке, Чешка је повела 2–0 већ у првих шест минута головима Петра Јирачека и поново Пиларжа. Након измене капитена Томаша Росицког на полувремену, Грчка је смањила резултат после грешке голмана Петра Чеха, али више голова није било и Чешка је остварила прву победу на турниру.[21] У последњем мечу групе, Чешкој је био потребан бар реми против домаћина Пољске за пролаз у нокаут фазу. Гол Јирачека у другом полувремену донео је победу 1–0. Пошто је Грчка победила Русију у другом мечу групе, Чешка је завршила као прва у групи А,[22] постајући прва репрезентација у историји Европских првенстава која је прошла групу са негативном гол-разликом.[23]

Билек је остао селектор упркос незадовољству навијача и био је задужен за квалификације за Светско првенство 2014.[24] Чешка је била у групи Б са Италијом, Данском, Бугарском, Јерменијом и Малтом. Квалификације су почеле ремијима против Данске и Бугарске, уз минималну победу над Малтом. Затим је уследио пораз 0–3 од Данске код куће. Чешка је победила Јерменију и ремизирала са Италијом, али је у реваншима изгубила од Јерменије и Италије.[24] Билек је поднео оставку[24] и заменио га је помоћни тренер Јозеф Пешице.[25]

Павел Врба је постављен за новог селектора репрезентације 2014. године, уочи квалификација за ЕУРО 2016.[26] Чешка репрезентација је извучена у Групу А, заједно са Холандијом, Турском, Исландом, Летонијом и Казахстаном. Тим је започео квалификације победом над Холандијом, а затим је наставио са победама против Турске, Казахстана и Исланда, што их је оставило на челу групе са максималним бројем бодова после четири утакмице. Реми код куће против Летоније је уследио, али је Чешка и даље остала лидер групе, и 6. септембра 2015. обезбедила пласман на своје шесто Европско првенство.

На самом турниру су освојили само један бод из ремија са Хрватском, уз поразе од Шпаније и Турске. Током пријатељске утакмице против Аустралије 1. јуна 2018. године, Чеси су доживели најтежи пораз у том периоду, изгубивши 0–4 у Санкт Пелтену у Аустрији.[27]Тај резултат је касније надмашен у првом мечу квалификација за ЕУРО 2020, када су поражени 0–5 од Енглеске на Вемблију.[28]

С друге стране, Чешка се директно пласирала на Европско првенство 2020., завршивши као друга у групи А у квалификацијама са учинком од пет победа и три пораза у осам утакмица. Победили су код куће Енглеску (2–1), али су изгубили све гостујуће мечеве — од Енглеске (0–5), Косова (1–2) и Бугарске (0–1).

Чешка Република је 18. новембра 2020. године, тада смештена у групи 2 Лиге Б у издању Лиге нација, изборила пласман у Лигу А за наредно издање захваљујући победи код куће против Словачке последњег дана групне фазе (2–0), чиме је претекла Шкотску, која је истовремено поражена од Израела (0–1).[29] У жребу су се Чеси нашли у групи Д са Енглеском, као и са Хрватском и Шкотском.

Чешка репрезентација је 2021. године одиграла успешне квалификације за Светско првенство 2022., где је на старту успела да ремизира са Белгијом код куће (1–1). На одложеном Европском првенству, одиграном 2021. године због пандемије ковида 19, тим је прошао групну фазу. У првом мечу савладана је Шкотска, један од домаћина турнира, резултатом 2–0, уз два гола Патрика Шика, од којих је један био са велике дистанце. Уследио је реми са Хрватском (1–1), док је у последњем мечу групе изгубљено од Енглеске на Вемблију (1–0). Чешка је као једна од најбољих трећепласираних екипа прошла у осмину финала. У осмини финала остварена је победа над Холандијом резултатом 2–0, головима Томаша Холеша и Патрика Шика, при чему је противник меч завршио са играчем мање.[30] У четвртфиналу, први пут од 2012. године, Чешка је поражена од Данске резултатом 2–1, након што је примила гол већ у петом минуту игре услед спорне судијске одлуке о корнеру.[31]

Чешка није успела да се пласира на Светско првенство у Катару, пошто је у квалификацијама заузела треће место у групи иза Белгије и Велса, против којих није остварила победу. Ипак, изборила је бараж захваљујући пласману кроз Лигу нација, али је у полуфиналу тог пута елиминисана од Шведске после продужетака (1–0).[32] Касније је тим испао у Лигу Б након што је завршио на последњем месту у групи Лиге нација 2022/2023.

Чешка репрезентација, без повређеног нападача Шика током целих Европских квалификација за ЕУРО 2024, имала је тежак и хаотичан циклус, али се пласирала на Европско првенство у Немачкој тако што је завршила као друга у својој квалификационој групи, захваљујући домаћој победи од 3–0 против Молдавије у последњем колу. Након пласмана, селектор Јарослав Шилхави је поднео оставку због критика навијача и контроверзи око појединих играча тима.[33]

Дана 4. јануара 2024. године, Иван Хашек се вратио на место селектора репрезентације Чешке, са уговором до новембра 2025. године и опцијом продужења уколико се тим пласира на Светско првенство 2026. Он је предводио тим до победа од 2–1 против Норвешке и Јерменије.

На Европско првенство 2024., Чешка није успела да се пласира у осмину финала, након пораза 2–1 од Португала, затим ремија 1–1 са Грузијом уз бројне пропуштене прилике, и пораза 2–1 од Турске у последњем мечу групе, након што је тим рано остао са 10 играча због другог жутог картона за Антоњин Барак. Ово је био трећи пут да Чешка губи одлучујући меч против Турске, након Евопског првенства 2008. и Европског првенства 2016. Тим је завршио као четврти у групи Ф.[34]

Ладислав Крејчи је 23. марта 2026. године потврђен као нови капитен репрезентације Чешке, након раније смене Томашa Соучека.[35] Касније тог месеца, Чешка је победила у оба меча у другој рунди квалификација за Светско првенство 2026 против Републике Ирске и Данске након извођења пенала, чиме се пласирала на Светско првенство 2026, први пут после 2006. године.[36][37]

Учешћа на међународним такмичењима

[уреди | уреди извор]
Година Коло Пласман ИГ П Н ИЗ ГД ГП
Чехословачка Чехословачка
Уругвај 1930. Није учествовала
Италија 1934. Финале 2 4 3 0 1 9 6
Француска 1938 Четвртфинале 5 3 1 1 1 5 3
Бразил 1950. Није учествовала
Швајцарска 1954. Групна фаза 14 2 0 0 2 0 7
Шведска 1958. Групна фаза 9 4 1 1 2 9 6
Чиле 1962. Финале 2 6 3 1 2 7 7
Енглеска 1966. Није се квалификовала
Мексико 1970. Групна фаза 15 3 0 0 3 2 7
Њемачка 1974. Није се квалификовала
Аргентина 1978.
Шпанија 1982. Групна фаза 19 3 0 2 1 2 4
Мексико 1986. Није се квалификовала
Италија 1990. Четвртфинале 6 5 3 0 2 10 5
Сједињене Америчке Државе 1994. Није се квалификовала
Чешка Чешка
Француска 1998. Није се квалификовала
Јужна КорејаЈапан 2002.
Њемачка 2006. Групна фаза 20 3 1 0 2 3 4
2010. до 2022. Није се квалификовала
КанадаМексикоСједињене Америчке Државе 2026. Групна фаза 39 3 0 1 2 2 6
Укупно 10/23 - 36 12 6 18 49 55
Година Коло Пласман ИГ П Н* ИЗ ГД ГП
Чехословачка Чехословачка
Француска 1960. 3. место 3 2 1 0 1 2 3
Шпанија 1964. Није се квалификовала
Италија 1968.
Белгија 1972.
Југославија 1976. Првак 1 2 1 1 0 5 3
Италија 1980. 3. место 3 4 1 2 1 5 4
Француска 1984. Није се квалификовала
Западна Немачка 1988.
Шведска 1992.
Чешка Чешка
Енглеска 1996. Финалиста 2 6 2 2 2 7 8
БелгијаХоландија 2000. Групна фаза 10 3 1 0 2 3 3
Португалија 2004. Полуфинале 3 5 4 0 1 10 5
АустријаШвајцарска 2008. Групна фаза 11 3 1 0 2 4 6
ПољскаУкрајина 2012. Четвртфинале 6 4 2 0 2 4 6
Француска 2016. Групна фаза 21 3 0 1 2 2 5
Европска унија 2020. Четвртфинале 6 5 2 1 2 6 4
Њемачка 2024. Групна фаза 21 3 0 1 2 3 5
Укупно 11/17 - 40 15 8 17 51 52
*Нерешени резултати укључују и мечеве завршнице одлучене извођењем пенала.

Лига нација

[уреди | уреди извор]
Рекорди у УЕФА Лиги нација
Сезона Лига Група ИГ П Н И ГД ГП П/И Поз.
2018/19. Б 1 4 2 0 2 4 4 Same position 20.
2020/21. Б 2 6 4 0 2 9 5 Раст 19.
2022/23. А 2 6 1 1 4 5 13 Пад 14.
2024/25. Б 1 6 3 2 1 9 8 Раст 20.
Укупно 22 10 3 9 27 30
Година Коло Пласман ИГ П Н* ИЗ ГД ГП
Саудијска Арабија 1995 Није се квалификовала
Саудијска Арабија 1997. Утакмица за 3. место 3. 5 2 1 2 10 7
Мексико 1999. Није се квалификовала
Јужна Кореја Јапан 2001. Није се квалификовала
Француска 2003. Није се квалификовала
Њемачка 2005. Није се квалификовала
Јужноафричка Република 2009. Није се квалификовала
Бразил 2013. Није се квалификовала
Русија 2017. Није се квалификовала
Укупно 1/10 - 5 2 1 2 10 7

Позиција на Фифиној ранг-листи

[уреди | уреди извор]

Према сајту ФИФА, репрезентација Чешке је била друга на ранг листи, што је њен највиши пласман.[38] Најниже се рангирала у марту 1994. године, када је била на 67. месту на свету.

У следећој табели су приказане позиције чешке репрезентације на Фифиној ранг-листи:[38]

 
Година Позиција Највиша Најнижа
1994. 34 32 67
1995. 14 14 35
1996. 5 4 14
1997. 3 3 16
1998. 8 3 8
1999. 2 2 7
2000. 5 2 5
2001. 14 4 14
2002. 15 14 21
2003. 6 6 15
2004. 4 4 11
2005. 2 2 4
2006. 10 2 10
 
Година Позиција Највиша Најнижа
2007. 6 6 11
2008. 11 6 11
2009. 25 11 25
2010. 30 25 37
2011. 33 30 47
2012. 29 18 31
2013. 28 24 32
2014. 17 17 36
2015. 26 15 26
2016. 43 25 43
2017. 48 40 58
2018.
2019.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „The FIFA/Coca-Cola Men's World Ranking”. FIFA. 19. 11. 2025. Приступљено 19. 11. 2025. 
  2. ^ „23. 2. 1994 19:00, Přátelská utkání, Inönü Stadium, Istanbul - Turecko” (на језику: чешки). Football Association of the Czech Republic. Приступљено 1. 4. 2026. 
  3. ^ Kuchař, Ondřej (14. 11. 2015). „Kapitánem už jsem byl, podruhé platit nebudu, vtipkoval Sivok”. Aktuálně.cz (на језику: чешки). Economia. Приступљено 1. 4. 2026. 
  4. ^ Warshaw, Andrew (9. 6. 2000). „Berger absence may be crucial”Неопходна новчана претплата. The Telegraph. Архивирано из оригинала 12. 1. 2022. г. Приступљено 17. 1. 2014. 
  5. ^ „Czechs counting on Nedved's ankle”. BBC Sport. 8. 6. 2000. Архивирано из оригинала 3. 2. 2019. г. Приступљено 2. 1. 2013. 
  6. ^ а б „Republic Czech out”. BBC Sport. 22. 6. 2000. Архивирано из оригинала 13. 8. 2018. г. Приступљено 31. 12. 2012. 
  7. ^ Standley, James (15. 11. 2001). „Belgium enter record books”. BBC News. Приступљено 10. 6. 2025. 
  8. ^ „Českou sérii bez prohry ukončili Irové”. Mladá fronta Dnes (на језику: чешки). 31. 3. 2004. Архивирано из оригинала 6. 6. 2013. г. Приступљено 2. 2. 2012. 
  9. ^ „Zápas s Andorrou měnil rekordní tabulky”. Mladá fronta Dnes (на језику: чешки). 5. 6. 2005. Архивирано из оригинала 6. 6. 2013. г. Приступљено 31. 1. 2012. 
  10. ^ „Czech Republic 1–0 Norway”. BBC Sport. 16. 11. 2005. Архивирано из оригинала 14. 6. 2012. г. Приступљено 2. 2. 2012. 
  11. ^ „Potvrzeno: V kádru pro baráž je i Nedvěd”. Mladá fronta Dnes (на језику: чешки). 2. 11. 2005. Архивирано из оригинала 6. 6. 2013. г. Приступљено 2. 2. 2012. 
  12. ^ а б „Czech Republic 0–2 Ghana”. ESPN. 17. 6. 2006. Архивирано из оригинала 24. 1. 2013. г. Приступљено 1. 1. 2013. 
  13. ^ а б „Czech Republic 0–2 Italy”. BBC Sport. 22. 6. 2006. Архивирано из оригинала 22. 12. 2015. г. Приступљено 2. 2. 2012. 
  14. ^ „V reprezentaci zřejmě skončím, říká Lokvenc”. Sport.cz (на језику: чешки). 5. 9. 2006. Архивирано из оригинала 30. 1. 2016. г. Приступљено 7. 5. 2014. 
  15. ^ Sanghera, Mandeep (15. 6. 2008). „Turkey 3–2 Czech Republic & Switzerland 2–0 Portugal”. BBC Sport. Архивирано из оригинала 5. 3. 2012. г. Приступљено 2. 2. 2012. 
  16. ^ Novák, Jaromír; Novák, Miloslav (8. 4. 2009). „Trenér Rada u reprezentace skončil, výkonný výbor vyřadil i šest hráčů”. Mladá fronta Dnes (на језику: чешки). Архивирано из оригинала 7. 6. 2013. г. Приступљено 2. 2. 2012. 
  17. ^ Novák, Jaromír (7. 7. 2009). „Fotbalovou reprezentaci povede jako trenér Hašek, radit mu bude Brückner”. Mladá fronta Dnes (на језику: чешки). Архивирано из оригинала 6. 6. 2013. г. Приступљено 2. 2. 2012. 
  18. ^ „V roli trenéra národního mužstva končím, řekl Hašek hráčům i novinářům”. Mladá fronta Dnes (на језику: чешки). 14. 10. 2009. Приступљено 2. 2. 2012. 
  19. ^ Lindsay, Clive (3. 9. 2011). „Scotland 2–2 Czech Republic”. BBC Sport. Архивирано из оригинала 12. 2. 2012. г. Приступљено 2. 2. 2012. 
  20. ^ „Czechs Beat Montenegro 1-0”. Malta Independent. 16. 11. 2011. Приступљено 10. 6. 2025. 
  21. ^ „Euro 2012: Early Czech blitz enough to secure victory”. Irish Independent. 12. 6. 2012. Архивирано из оригинала 21. 6. 2012. г. Приступљено 13. 7. 2012. 
  22. ^ „Euro 2012 highlights: Czech Republic 1–0 Poland”. BBC Sport. 16. 6. 2012. Архивирано из оригинала 19. 6. 2012. г. Приступљено 13. 7. 2012. 
  23. ^ Bensch, Bob (16. 6. 2012). „Czech Republic, Greece First to Reach Euro 2012 Quarterfinals”. Bloomberg News. Архивирано из оригинала 19. 10. 2013. г. Приступљено 19. 10. 2013. 
  24. ^ а б в „Czech coach Bilek quits after Italy loss – World Cup 2014 – Football”. Eurosport. 11. 9. 2013. Приступљено 5. 9. 2015. 
  25. ^ „Místo Bílka bude reprezentaci dočasně trénovat Pešice. Nebude to sranda, míní Cipro”. Hospodářské noviny (на језику: чешки). 13. 9. 2013. Приступљено 5. 9. 2015. 
  26. ^ „Vrba to become national soccer coach after huge success with Plzeň”. Czech Radio. 19. 11. 2013. Архивирано из оригинала 3. 3. 2016. г. Приступљено 2. 12. 2013. 
  27. ^ Maasdrop, James (1. 6. 2018). „Socceroos v Czech Republic: Australia in warm-up clash ahead of FIFA World Cup as it happened”. ABC News. 
  28. ^ „History: England-Czechia”. UEFA. Приступљено 22. 3. 2019. 
  29. ^ „Ligue des nations : la Hongrie, le pays de Galles et la République tchèque promus en Ligue A”. L'Équipe (на језику: француски). 18. 11. 2020. Приступљено 19. 11. 2020. 
  30. ^ Alexandre Jaquin (27. 6. 2021). „Euro: De Ligt "se sent responsable" de l'élimination des Pays-Bas”. RMC Sport (на језику: француски). Приступљено 7. 7. 2021. 
  31. ^ „Le but contestable du Danois Delaney contre les Tchèques à l'Euro en vidéo”. L'Équipe (на језику: француски). 3. 7. 2021. Приступљено 7. 7. 2021. 
  32. ^ „Sweden overcome the Czech Republic in extra time to progress”. Marca. 24. 3. 2022. Приступљено 10. 6. 2025. 
  33. ^ „L'ancien sélectionneur de la République tchèque Jaroslav Silhavy a démissionné à cause de « l'agressivité » ambiante.”. L'Équipe (на језику: француски). 21. 11. 2023. Приступљено 13. 4. 2024. 
  34. ^ Malý, Jan (26. 6. 2024). „SESTŘIH: Češi prohráli bláznivý zápas s Tureckem a na Euru končí”. Sport.cz (на језику: чешки). Borgis. Приступљено 27. 6. 2024. 
  35. ^ „Fotbalovou reprezentaci povede do boje o MS jako kapitán Krejčí” [Krejčí will lead the Czech national football team into the World Cup as captain.]. ČT Sport (на језику: чешки). Czech Television. Czech News Agency. 2026-03-23. Приступљено 2026-03-23. 
  36. ^ „Czechia 2-2 Denmark highlights (3-1 on pens): Czechia book 2026 World Cup spot with play-off final win”. uefa.com. UEFA. 31. 3. 2026. Приступљено 1. 4. 2026. 
  37. ^ Flemr, Jan (31. 3. 2026). „Czech Republic beat Denmark on penalties to reach World Cup”. Yahoo Sports. Приступљено 1. 4. 2026. 
  38. ^ а б „England Men's Ranking — Details and Ranking History”. FIFA. Архивирано из оригинала 30. децембар 2017. г. Приступљено 7. јануар 2018. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]