Абдулах Гегић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Абдулах Гегић
Лични подаци
Пуно име Абдулах Гегић
Датум рођења (1924-03-19)19. март 1924.
Место рођења Нови Пазар, Краљевина СХС
Датум смрти 21. јун 2008.(2008-06-21) (84 год.)
Место смрти Нови Сад, Србија
Сениорски клубови *
Год. Клуб Ута. (Гол.)
1946—1947
ОФК Београд
Мачва
1 (0)
Тренерска каријера
1961—1963
1963—1964
1964—1965
1965
1965—1966
1966—1967
1967—1971
1969
1971—1972
1972—1973
1973—1974
1974—1975
1975—1976
1976
1977—1978
1978—1979
1979
1983
Бор
Раднички Ниш
Сарајево
Југославија
Партизан
Фенербахче
Ескишехирспор
Турска
Сарајево
Бешикташ
Адана Демирспор
Бурсаспор
Фенербахче
Аданаспор
Ескишехирспор
Самсунспор
Дијарбакирспор
Ескишехирспор

Абдулах Гегић - Дуце (Нови Пазар, 19. март 1924Нови Сад, 21. јун 2008) је био истакнути југословенски фудбалски стручњак, тренер и селектор.

Биографија[уреди]

Гегић је од ране младости од свога оца Ибре новопазарског продавца свећа, наследио свакодневни рад, што је у животу и примењивао. Био је полиглота, лако је комуницирао са околином. Магистрирао је економију, а у фудбалу је радио као теоретичар и прадгог називајући себе „тренер истраживач“. Обасипан је признањима најзначајних фудбалских институција за стручно-педагошку активност афирмисану током тренерског доказивања у Косовској Митровици, Нишу, Неготину, Бору, Новом Саду, Сарајеву, Београду...

Резултатску кулминацију доживљава 1966. године. У борби за финале Купа европских шампиона Партизан је под његовим вођством елиминисао Нант, Вердер, Спарту Праг и Манчестер јунајтед, али је у финалу Купа европских шампиона у Бриселу заустављен од Реал Мадрида резултатом 1:2. То је био антологијски састав непревазиђених „Партизанових беба“: Шошкић, Јусуфи, Михајловић, Бечејац, Рашовић, Васовић, Ковачевић, Бајић, Хасанагић, Галић и Пирмајер. У тој незаборавној генерацији Партизана коју је успешно предводио Гегић, били су још и Ћурковић, Виславски, Миладиновић, Давидовић, Вукелић, Б. Милутиновић, Дамјановић итд.

Уз клупске успехе, Гегић је 1965. године био члан четворочлане селекторске комисије са Тирнанићем, Антолковићем и Миљанићем.

Пре скоро пола века трасирао је пут турском фудбалу, остављајући неизбрисув траг у Фенербахчеу, Бешикташу и Бурсаспору, а најдуже се задржао на позицији саветника турског фудбалског савеза и шефа катедре за фудбал на истанбулском Факултету за физичку културу.

Поштовао је колеге и несебично је преносио огромно знање и искуство што је недавно учинио у Дарданелију, на оригиналној промоцији „Фабричког система при стварању фудбалера сутрашњице“ о чему је намеравао да упозна званичнике у Партизану, Војводини, Новом Саду, али га је смрт зауставила.

Преминуо је од последица можданог удара од 4. јуна у Клиничком центру у Новом Саду.[1]

Умро је баш на вече када је његов ученик турски селектор Фатих Терим, постигао најећи успех турског фудбала са Фудбалском репрезентацијом Турске пласирајући се у полуфинале Европског првенства 2008..

Највећи успеси (као тренер)[уреди]

Партизан[уреди]

Фенербахче[уреди]

  • Спор Тото куп (1) : 1967.

Репрезентација Турске[уреди]

  • РЦД куп (1) : 1969.

Ескишехирспор[уреди]

Бешикташ[уреди]

  • ТСЈД куп (1) : 1973.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

  • Текст Есада Кучевића у Спортском журналу од 22. јуна 2008.