Врањак (Модрича)
Врањак | |
|---|---|
 Поглед са Требаве на село Врањак | |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Општина | Модрича |
| Становништво | |
| — 2013. |  1.565 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 54′ 30″ С; 18° 12′ 26″ И / 44.9084521° С; 18.2072169° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 206 m |
  Врањак Врањак на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 74487 |
| Позивни број | 053 |
Врањак је насељено мјесто у општини Модрича, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 2013, у насељу је живјело 1.565 становника.
Географија[уреди | уреди извор]
Налази се на западним обронцима планине Требаве и десној обали ријеке Босне.[1] Према подацима из 2012. преко ријеке Босне превози 5 скелеџија, док је у прошлости тај посао обављало 12 људи.[1] Скелом се највише служе земљорадници који се преко ријеке пребацују ради обраде парцела на супротној обали.[1]
Назив[уреди | уреди извор]
Постоје четири различита предања о имену Врањак.[1] Према првом, Врањак је добио је име по птицама вранама којих је на простору насеља било доста.[1] Према другом, становници су имали доста враних коња, по којима је Врањак добио име.[1] Треће предање каже да се на јужном дијелу Врањака, односно ушћа ријеке налазила црна бара са црном водом у којој су жене враниле, односно црниле тканине и чарапе.[1] Четврто предање каже да су први становници дошли из Врања, па је по томе добило име Врањак.[1]
Култура[уреди | уреди извор]
У Парохији врањачкој постоје три храма Српске православне цркве.[1] Храм који је посвећен Светом великомученику Георгију је започет 1957, а освештан 1959.[1] Подигнут је у вријеме епископа Лонгина Томића.[1] Други храм је капела која је подугнута у славу Преноса моштију Светог архиђакона Стефана.[1] Задужбинари храма су Мило и његова супруга Ружа Савић.[1]
Спомен капија[уреди | уреди извор]
Спомен-капија испред цркве Св. вел. Георгија је подигнута у знак сјећања на погинуле борце и жртве свих ратова из Врањака.[1] На једној страни капије се налазе имена погинулих бораца као и жртава усташког логора Јасеновац, а на другој су имена ктитора.[1]
Споменик хаџи Петку Јагодићу[уреди | уреди извор]
У порти храма Св. вел. Георгија се налази гроб и споменик посвећен вођи Требавске буне, хаџи Петку Јагодићу.[1] Хаџи Петко Јагодић је 1858. подигао буну против Турака, а након гашења прешао у Кнежевину Србију.[1] Касније се вратио у Врањак гдје је и преминуо 1880.[1] Сахрањен је у порти храма исте године.[1]
Споменик борцима ВРС[уреди | уреди извор]
Постоји и споменик борцима Војске Републике Српске.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
Устаници српске буне против Турака 1858. у Требави коју је предводио хаџи Петко Јагодић су према љетопису старца из Кожуха Јовице Сајића носили барјак извезен бијелим везом на коме је био крст.[1] У љетопису је записано да је барјактар био Симо Ђерић из Кожуха.[1]
Саобраћај[уреди | уреди извор]
У Врањаку се налази жељезничка станица на линији Жељезница Републике Српске.
Спорт[уреди | уреди извор]
Насеље је сједиште два фудбалска клуба, Врањак и Требавац.[1]
Становништво[уреди | уреди извор]
Према процјенама из 2012. у насељу живи око 1.700 становника у 550 домаћинстава.[1]
| Националност[2] | 2013. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1948. |
| Срби | 2.249 | 2.126 | 2.828 | 2.615 | 2.216 | |
| Југословени | 26 | 26 | 16 | 9 | ||
| Хрвати | 16 | 14 | 14 | 9 | 2 | |
| Муслимани | 1 | 1 | 8 | |||
| Македонци | 1 | 1 | ||||
| Словенци | 1 | |||||
| Мађари | 1 | |||||
| Црногорци | 1 | |||||
| остали и непознато | 78 | 7 | 17 | 13 | ||
| Укупно | 1.565 | 2.370 | 2.174 | 2.883 | 2.640 | 2.231 |
| Демографија[2] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1948. | 2.231 | |
| 1953. | 5.820 | |
| 1961. | 2.640 | |
| 1971. | 2.883 | |
| 1981. | 2.174 | |
| 1991. | 2.370 | |
| 2013. | 1.565 | |
Презимена[уреди | уреди извор]
- Благојевић[1]
- Вуковић[1]
- Гаврић[1]
- Гостић[1]
- Јовић[1]
- Јоксимовић[1]
- Којић [1]
- Лазаревић[1]
- Милић[1]
- Мићић [1]
- Мркоњић[1]
- Панић[1]
- Савић[1]
- Симић[1]
- Стајић [1]
- Цвијановић[1]
Знамените личности[уреди | уреди извор]
- хаџи-поп Петко Јагодић (1810—1880), протојереј Српске православне цркве, један од вођа Требавске буне[1]
- Марта Савић, српска поп-фолк певачица
- Перица Стјепановић (1942—2011), виолиниста и композитор изворне музике
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав аг ад ађ ае аж аз аи ај „Огњишта: Врањак”. Радио-телевизија Републике Српске. 6. 5. 2012. Приступљено 7. 5. 2012.[мртва веза]
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Врањак (језик: српски)
- Емисија "Огњишта: Врањак у Новој Горици" на Јутјубу
- Први пут обележено страдање мештана Врањка („Вечерње новости”, 27. август 2021)
| Насељена мјеста |  | |
|---|---|---|
| Мјесне заједнице | МЗ Бабешница, МЗ Борово Поље, МЗ Ботајица, МЗ Врањак, МЗ Врањак 1, МЗ Гаревац, МЗ Добриња, МЗ Дуго Поље, МЗ Кладари Горњи, МЗ Кладари Доњи, МЗ Копривна, МЗ Копривнска Требава, МЗ Крчевљани, МЗ Милошевац, МЗ Модрича I, МЗ Модрича II, МЗ Модрича III, МЗ Модрича IV, МЗ Модрича V, МЗ Ријечани, МЗ Скугрић, МЗ Таревци, МЗ Толиса, МЗ Чардак | |
