Пређи на садржај

Калуђерово (Бела Црква)

Координате: 44° 53′ 34″ С; 21° 33′ 02″ И / 44.892833° С; 21.550666° И / 44.892833; 21.550666
С Википедије, слободне енциклопедије
Калуђерово
Православна црква
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЈужнобанатски
ОпштинаБела Црква
Становништво
 — 2011.Пад 94
 — густина10/km2
Географске карактеристике
Координате44° 53′ 34″ С; 21° 33′ 02″ И / 44.892833° С; 21.550666° И / 44.892833; 21.550666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина121 m
Површина12,7 km2
Калуђерово на карти Србије
Калуђерово
Калуђерово
Калуђерово на карти Србије
Остали подаци
Позивни број013
Регистарска ознака

Калуђерово је насеље у Србији у општини Бела Црква у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 94 становника.

Калуђерово је погранично место и близу њега постоји истоимени гранични прелаз ка Румунији. Данас гранични прелаз (Калуђерово - Најдаш) има релативно мали промет јер се саобраћајна комуникација са Румунијом обавља на граничном прелазу Ватин код Вршца.

Историја

[уреди | уреди извор]

Калуђерово се први пут помиње 1421. године, под називом Калугера и у својој историји, као и већина насеља Белоцркванске општине, често је мењало име.

По предању, Калуђерово носи име по једном калуђеру који се овде посветио. С обзиром да је Калуђерово било насељено Србима, изузимајући кратак период у 18. веку, оно припада групи српских херских села.

Године 1481. год. помињу се насеља Калуђер и Лесковици у поседу породице де Парташ ( de Pártás ). За време једног турског упада насеље је уништено.

Године 1723. основали су на томе месту Немци своју колонију Ребенсберг, која је ускоро добила парохију, којој је припадао и изшчезли Јабшаник. А 13. октобра 1735. год. уништио је пожар село у коме је остало само 15 кућа. У јесен исте године опет је село опустошено упадом Турака у село.

После 1740. године населили су се у Калуђерову Срби. И већ 1740. године насеље је имало 40 домова . Године 1752, ушло је у састав народне војске. Године 1760. подигнута је црква. Аустријски царски ревизор је константовао 1774. године да место "Регенберг" припада Јасеновачком округу, Новопаланачког дистрикта. Село има милитарски статус а становници су Власи.[1] Године 1782, пописано је 575 православних становника, али се касније Калуђерово није Развијало нормално, што би се дало закључити обзиром на чињеницу да је 1802. године било само 569 становника.

Године 1868, подигнута је нова црква а стара је преуређена у школу.[2] Становништво се претежн бавипољопривредом.

Година 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921.[3]
Становника 643 630 685 709 718 642
Срба ? ? ? ? ? 628
Румуна - ? ? ? ? 14
Немаца - ? ? ? ? 7
Мађара - ? ? ? ? нема
Осталих - ? ? ? ? 0

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Калуђерово живи 109 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,9 година (41,5 код мушкараца и 48,2 код жена). У насељу има 61 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,16.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 435
1953. 410
1961. 348
1971. 249
1981. 200
1991. 170 167
2002. 132 136
Етнички састав према попису из 2002.‍[5]
Срби
  
130 98,48%
Чеси
  
1 0,75%
Муслимани
  
1 0,75%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  2. ^ Летопис Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999). :
  3. ^ Милекерови летописи Општина у јужном Банату Феликс Милекер. ISBN 978-86-85075-04-9.
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]