Добре Стране

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Добре Стране
Административни подаци
Држава Србија
Управни округРашки
ГрадКраљево
Становништво
 — 2011.?
Географске карактеристике
Координате43°35′42″ СГШ; 20°34′17″ ИГД / 43.59496739° СГШ; 20.57126760° ИГД / 43.59496739; 20.57126760Координате: 43°35′42″ СГШ; 20°34′17″ ИГД / 43.59496739° СГШ; 20.57126760° ИГД / 43.59496739; 20.57126760
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина262 м
Добре Стране на мапи Србије
Добре Стране
Добре Стране
Добре Стране на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број036
Регистарска ознакаKV

Добре Стране су засеок села Брезна и који је скоро потпуно опустео. Не наводи се у пописима 1948—2011.[1] као засебно место. Добре Стране се налазе на десној обали Ибра, у подножју Столова. Наспрам Добрих Страна је Чемерно које се налази с друге стране Ибра са својим врховима Демероњом, Караулом, Малом Караулом, а сви ти топоними воде порекло из првог и другог Српског устанка.

Демографија[уреди | уреди извор]

Село Брезна по попису из 2011. године има 77 становника, укључујући ту и становнике заселака као што су Добре Стране.

Назив[уреди | уреди извор]

Не постоји поуздан извор о настанку имена овог места. Чак ни признати аутори као што је Радослав Павловић нису поменули настанак имена Добре Стране. Ипак, постоји објашњење у виду легенде зашто се ово каменито место, препуно змија и ловаца на исте назвало ДОБРИМ ? Ради бољег објашњења овог имена морамо се вратити у даљу прошлост и поменути да је у то пред Немањићко доба као и у њихово доба постојала разграната мрежа путева којима се обављао саобраћај, како колски, тако коњима и пешице. Један од таквих путева, а важнијег значаја је био и пут који је повезивао манастир Студеницу са манастиром Жича и који је ишао даље ка Краљеву (тада Рудо Поље, касније Карановац). Пут је ишао од Студенице, преко висоравни Ђакова, Дубочице, Маглича и низ Тршљиче силазио ка Ибру, на месту Пивнице - (где су по легенди, били Немањићки подруми).

У народном сећању је остала легенда о настанку имена неких места: Полумир и Добре Стране. У Полумиру је постигнуто примирје између завађене браће Вукана и Стевана које је њихов брат Свети Сава успео да убеди да се помире и да размисле о миру. Пут од Полумира су наставили даље низ Ибар, описаним путем, ка Жичи. Када су се затекли негде на Демероњи (део Чемерна) која се налази наспрам Добрих Страна, а на путу ка Магличу и Жичи ту су се улогорили јер их је затекла ноћ. На том месту су се браћа помирила и Свети Сава је тим поводом благословио то место и планине које је угледао наспрам себе, преко пута Ибра назвавши их Добрим. Име и легенда је остало до данас, а ниједан поуздан извор о неком другом постанку имена није остао. То име се не спомиње ни у Жичкој даровници Стефана Првовенчаног из 1220 године у којој препознајемо много топонима и данас актуелних. Нити препознајемо то место под другим називом. Такође, не спомиње се ни име Полумир. То може да значи само да су та два имена била врло млада и да се још нису усталила у народу, да су релативно нова у то доба.

Занимљивости[уреди | уреди извор]

Ипак, железничка станица носи то име и има најдужи уксрни колосек на траси Краљево - Рашка након Краљева. Неко време та станица је била јако значајна због дрвне индустрије предратног индустријалца Миљка Петровића - Риже, који је конструисао рижу све од Рисовца (далеко у планинама Троглава) до ушћа реке Дубочице у Ибар где су трупци из риже падали у Ибар и текли Ибром до Добрих Страна где су хватани на решетку и подизани до колосека и транспортовани вагонима. Касније је Миљко Петровић, човек звани Рижа, проглашен за народног непријатеља од стране новоформиране комунистичке власти, одузета су му сва грађанска права као и имовина. Упркос томе што се у рат није мешао онако као су га комунисти представљали.

Напротив, помагао је и њихову борбу, уништио је властиту железницу да је Немци не би могли користити... али то је нека друга, посебна прича.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]