Дуња
| Дуња | |
|---|---|
| |
| плодови крушколике дуње | |
| |
| цветови дуње | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Потпородица: | |
| Род: | Cydonia Mill.
|
| Врста: | C. oblonga
|
| Биномно име | |
| Cydonia oblonga | |
Дуња (Cydonia oblonga) је једина врста рода Cydonia (Maloideae, Rosaceae). Њено ботаничко име потиче од грчког града Kydonia (данас Ханија) на сјеверозападу острва Крита. У Јерменији и Ирану дуња се може наћи у природи.
Опис
Стабло дуње је 4 до 6m високо дрво које се може наћи у Азији и Европи. Цвјета у мају и јуну и има бијеле до ружичасте цвјетове. Латице цвјетова су дуге између 2 и 5 cm. Пошто се у топлијим предјелима боље осјећа, култивише се најчешће у виноградарском окружењу.
Плод дуње је сличан плоду јабуке или крушке . Од дуња је могућа припрема компота, желеа, као и сокова.
Дуње се често саде у подножјима дрвета крушке и других високих воћних стабала и рађају након 4 до 8 година. Размножавање путем пелцера и укрштањем успијева само понекад.
Плод
Плод дуње садржи веома пуно витамина Ц, затим калијум, натријум, цинк, гвожђе, бакар, манган, пектин и друге органске и неорганске киселине. Сјеме дуње садржи различите слузи, уља као и отровни цијанид гликозид (Cyanid-Glykosid).
Симболика, Митологија
Дуња важи за симбол љубави, среће, плодности, памети, љепоте, постојаности и непролазности.
У античким легендама, дуњом су богови одређивали судбине. Она је била плод Афродите и Гаје. Парис ју је, по обећању лијепе Хелене, предала Афродити као најљепшој од свих богиња.
Састав
Има око 20% слузи, пектина, око 8% разних шећера, око 1% јабучне киселине, 15% масног уља, амигдалина (0,5%), емулзина, протида и танина.
Употреба
Употребљава се као слузаво средство за израду емулзија и микстура против кашља, као вода за облоге, против опекотина, за козметику и у индустрији. Данас се, без разлога, употребљава много мање него раније. Грци и Римљани су дуњу много ценили као благо средство против пролива (танин и слуз). Присутна цијановодонична киселина у семену чини да локално анестезира. Ако се за израду слузи употреби здробљено семе, у њему може бити толико ове киселине, да се могу појавити и случајеви тровања. Зато слуз треба правити од целог семена, ако се не жели истовремено дејство слузи и цијановодоничне киселине.
У индустријским земљама дуњино семе се све више употребљава, тако да се наша производња углавном извози.
Од дуњиног семена се израђују лекови на исти начин као и код наниног семена.
Сок од дуње
Служи као пријатан и лековит напитак који освежава и јача слузницу уста, желуца и црева. На западу се даје против досадних и упорних пролива деце. Сок се прави цеђењем и стругањем зрелих и здравих дуња. Фабрике сокова праве мутан и бистар сок.
Производња дуња
| Десет највећих произвођача у 2012. | ||
|---|---|---|
| Држава | Производња (у тонама) | |
 Турска |
135.406 | |
 Кина |
125.000 | |
 Узбекистан |
80.000 | |
 Мароко |
46.000 | |
 Иран |
36.500 | |
 Аргентина |
27.500 | |
 Азербејџан |
27.140 | |
 Шпанија |
14.000 | |
 Србија |
10.795 | |
 Алжир |
10.516 | |
| Свет | 596.532 | |
Види још
Спољашње везе
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
