Енигма (часопис)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Насловна страна првог броја

„Енигма“ је лист посвећен енигматици, који излази у Београду непрекидно од 7. јула 1951. године. С обзиром да је у питању лист са ускоспецијализованим садржајем, његово дугогодишње излажење, које траје више од 60 година, представља својеврстан рекорд. Симбол листа је статуа Роденовог мислиоца, која је дуги низ година била штампана у заглављу насловне стране.

Издавачи[уреди]

Први издавач „Енигме“ је било Новинско издавачко предузеће „Млади Борац“ при ЦК Омладине Србије и то је трајало све до броја 240, односно до 1. августа 1957. године. Од тог датума издавање је преузео Енигматски клуб Београд (ЕКБ), који је тада и основан. „Енигма“ је као његов орган излазила све до броја 1301 (26. мај 1981.) када је лист постао део издања куће „Вечерње новости“, а ЕКБ је и даље уређивао енигматски део.

Током година се на њеном челу изменио већи број уредника, али је рекордер Властимир Власта Павловић, који је руководио листом од броја 3 до броја 1370 (умро је 23. септембра 1982), што значи више од 30 година.

Лист као енигматска школа[уреди]

Кроз лист „Енигма“ прошли су практично сви енигмати који су нешто значили у српској, па и југословенској, енигматици на подручју тадашњег српскохрватског језика. То је била својеврсна енигматска школа и тада су ударени темељи модерне и квалитетне енигматике. Појавили су се први магични квадрати 9 х 9 као врхунско достигнуће, слоговни квадрати 5 х 5, затим новотарије: беле укрштенице, скандинавке, осмосмерке итд, а правила и критеријуми за креирање загонетки који су тада установљени, уз извесне допуне, важе и данас. Квалитет загонетки се брусио кроз многобројне сарадничке конкурсе на коме је учествовала већина врхунских енигмата из тог времена из Србије и ван ње.

Иако је „Енигма“ била београдски лист, у једном периоду је више сарадника било из Хрватске и Босне и Херцеговине него из Србије. Градови из којих су стизали и били објављивани радови су: Сплит, Сарајево, Загреб, Винковци, Бихаћ, Огулин, Славонски Брод, Бања Лука, Мостар, Зворник итд. Тзв. језичке баријере нису представљале никакву препреку за заједнички рад, а сам број 500 је имао радове штампане и ћирилицом и латиницом, без обзира из које је републике био аутор. „Енигма“ је била југословенски лист у правом смислу те речи.

У „Енигми“ су почели да се објављају први енигматски речници, и то трословни од маја 1952. године, комплетан, и четворословни који је само делимично урађен.

Ратна Енигма[уреди]

За време НАТО бомбардовања излазила је „ратна енигма“, од броја 2064 (28. април 1999) до броја 2068 (29. јун 1999). Од броја 2069 поново је излазила редовна „Енигма“. Ти бројеви су се штампали на 32 стране, само са енигматским саставима, без посебних забавних текстова, којих је раније било у листу.

Рекорд за Гиниса[уреди]

Почев од 10. марта 2000. године дугогодишњи уредник у „Енигми“, Милан Шабан, на две средње стране листа објављује непрекинуту укрштеницу са амбицијом да као највећа уђе у Гинисову књигу рекорда. Према пресеку учињеном 1. јуна 2011. године објављено је 257 наставака са око 25.500 речи и укупном површином укрштенице од око 18 m².

Извори[уреди]