Железничка станица Београд–центар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Железничка станица Београд–центар
Prokop station.jpg
Унутар станице (2016)
Земља  Србија
Место Београд
Адреса Прокупачка бб
Координате 44°47′37″N 20°27′14″E / 44.79361° СГШ; 20.45389° ИГД / 44.79361; 20.45389
Коридор 10
Железничке линије Већина полазака Србија воза у унутрашњем саобраћају и БГ воз
Друге линије аутобус 34, 36
Структура надземна
Перона 6
Колосека 10
Власник Железнице Србије

Железничка станица Београд–центар (колоквијални назив Прокоп) је главна београдска железничка станица за потребе унутрашњег саобраћаја.[1] Налази се у оквиру Београдског железничког чвора, непосредно уз Булевар Франшеа д' Епереа (део коридора 10), у прокопу између овог правца, Булевара Кнеза Александра Карађорђевића и Булевара Војводе Путника подно Топчидерског брда. Предвиђено је да у скорој будућности (заједно са железничким станицама у Земуну, на Новом Београду и у Раковици) "Београд центар" постане централна станица за све железничке поласке из Београда.[2]

Циљеви и историјат изградње[уреди]

Настанак пројекта[уреди]

Локалитет је добио свој данашњи рељеф крајем 19. века: на простору тзв. "Баре Венеција" (у близини тренутне Главне железничке станице) постојало је мочварно земљиште, које је требало санирати закопавањем. Земља за потребе тога је доношена управо са подручја данашњег Прокопа, по чему је овај део града и добио назив.[3] Када се 1970-их година, за време мандата градоначелника Бранка Пешића, почело са изградњом Београдског железничког чвора, предвиђено је измештање Главне железничке станице са данашње позиције чеоне станице на Савском тргу у пролазну станицу у Прокопу, на главном железничком коридору. Измештањем колосека из Савског амфитеатра ослободило би се 80 хектара ексклузивног грађевинског земљишта уз реку Саву, процењене вредности преко 5 милијарди евра, а да би изградња у овом простору генерисала и до 20 милијарди евра.[4][5]

Планови за нову главну железничку станицу предвидели су пропусну моћ од десет хиљада путника по часу. Пројекат нове железничке станице био је без узора у тадашњој архитектури и изазвао велике поделе у јавности, које и данас постоје. Савет за урбанизам Београда је 1971. донео коначно пројектно решење, након седам и по сати већања.[5]

На челу тима који је урадио пројекат станице био је професор Михаило Малетин.[тражи се извор] Пројекат је завршен 1974, изградња је започела 8. октобра 1977, са планираним роком изградње од 18 месеци, при чему би први воз кроз станицу прошао на Дан рада, 1. маја 1979.

Пројекат су финансирали, по једну трећину цене, СР Србија, град Београд, и железнице. Изградња станице је, међутим, стагнирала због економске кризе у земљи.

Криза и распад Југославије[уреди]

Радови су обустављени 1980. године, а у мају 1984. године, за време градске владе Радоја Стефановића, која је годину и по раније зауставила пројекат београдског метроа, почиње се постављати питање да ли цео пројекат има смисла или је можда боље одустати. Радови су током 1980-их неколико пута поново отпочињани, па заустављани, уз конзервацију градилишта; изградња је настављена почетком 1990-их, а затим поново обустављени са распадом СФРЈ и увођењем санкција УН. Током ових радова постављене су шине и станица је минимално оспособљена и делимично укључена у међумесни саобраћај и систем приградске железнице Беовоз, мада без станичне зграде и пратеће инфраструктуре. У сам систем Беовоза је 7. јула 1995. укључена подземна станица „Вуков споменик“, чиме се систем почео снажније експлоатисати. Годину дана касније, 7. јула 1996, председник Слободан Милошевић уз пратњу председника Владе Мирка Марјановића отвара радове на бетонској плочи—крову станице, где би се налазио и пословни простор. Бетонска плоча је изграђена, али радови бивају поново обустављени новим санкцијама и бомбардовањем СРЈ 1999.[5]

Поновни покушај обнављања пројекта[уреди]

Железнице Србије су почетком 2005. расписале међународни конкурс, којим би инвеститор завршио изградњу станице, а заузврат добио право изградње у комерцијално-пословном делу. Железнице нису имале средстава да саме заврше пројекат, за који је процењено да би коштао око 80 милиона евра за саму станицу, и 150 милиона евра за пратећи комерцијални део. На конкурсу је победила мађарска фирма „Тригранит“, која је, међутим, накнадно почела постављати додатне услове и захтеве, позивајући се на сумње о исплативости пројекта. Уговор са „Тригранитом“ је раскинут и, после дужег политичког натезања у Влади Србије, 24. марта 2008. је потписан уговор са „Енергопројектом“, другопласираним на изворном конкурсу, о завршетку радова на изградњи станице Београд Центар у року од 30 месеци. Међутим, пола године касније, Влада је одлучила да не да сагласност на потписани уговор, наводећи да не постоји законски основ да се инвеститор укњижи као власник плоче на којој би био грађен комерцијално-пословни центар, јер се ова третира као градско грађевинско земљиште, које се може једино давати у закуп.[5][6][7] Уместо овога, Влада је са „Енергопројектом“ у октобру 2008. парафирала Протокол о наставку изградње, који продужује уговор о изградњи из 1996, којим је „Енергопројект“ ангажован као извођач „до завршетка радова“. Према новом Протоколу, градњу финансирају Република Србија са 50 милиона евра намењених за изградњу станице, и Град Београд са 22 милиона евра за прилазне путеве из Булевара кнеза Александра и Ауто-пута Београд–Ниш, док је изградња комерцијално-пословног центра потпуно издвојена и накнадно поверена најбољем понуђачу.[8]

Према писању „Блица“, у изградњу станице Београд Центар до 2008. је уложено око 100 милиона евра. Пројекат је предвиђао десет колосека и шест перона на 3.000 квадрата, са 10.000 квадрата пратећег пословног простора испод плоче, као и комерцијално-пословни центар од 128.000 m² изнад плоче.[тражи се извор] У пројекат Београдског железничког чвора је само до краја 1990-их утрошено око две милијарде долара.[9][10]

У интервјуу у марту 2009, тадашњи градоначелник Драган Ђилас је на питање у вези са радом на овој станици признао да се по том питању ништа не предузима. Он је такође рекао да Република нема новца и да су се појавиле идеје да уместо тога изградњу станице финансира град средствима која је требало да буду уложена у изградњу прилазних саобраћајница, што он неће прихватити.[11] Пројекат је ипак настављен у наредне две године. Радови на изградњи петог и шестог колосека у оквиру прве фазе ревитализације градске железнице су завршени крајем августа 2010. године, но убрзо су опет прекинути.

Реактивирање и тренутно стање[уреди]

Прва фаза[уреди]

Отпочињање пројекта Београд на води 2014. године је подразумевало измештање Главне железничке станица из Савамале, због добијања грађевинског простора, тако да су радови на "Прокопу" поново постали приоритетни. Изградња је настављена 4. децембра 2014. године и обухватала је комплетну изградњу свих перона. Радови на првој фази градње су завршени 26. јануара 2016. године. Том приликом, тадашњи премијер Владе Србије, Александар Вучић је најавио да ће станица бити довршена до 2018. године.[12] Друга фаза градње је требало да почне у марту 2016. године, али тек у јулу те године посао изградње приступних саобраћајница додељен аустријској компанији "Штрабаг", која је на себе преузела да у року од 9 месеци заврши радове.[13] Пошто је уговор потписан, 31. августа су радови на приступним саобраћајницама званично отпочели. Том приликом, градоначелник Београда, Синиша Мали је изјавио да је реално да станица буде довршена до краја 2018. или почетка 2019. године, како би се изместила главна железничка станица, те приступило другој фази изградње Београда на води.[14] Поред БГ Воза, кога директно опслужује, станица Београд Центар је тада повезана са градским превозом аутобуском линијом број 36 и нискофреквентном минибус линијом градског саобраћаја број 34. У августу исте године се приступило изградњи приступних саобраћајница (посао је добило аустријско предузеће "Штрабаг"). Оне су пуштене у рад 19. јуна 2017. године, а исте линије градског превоза су преусмерене на њих 26. јуна.[15]

Друга фаза[уреди]

Следећа фаза радова обухвата проширење постојеће саобраћајнице до улице Драгана Манцеа, као и изградњу саме станичне зграде и комерцијалног центра, за шта су издати локацијски услови. [16] Сви потенцијални пројекти београдског метроа предвиђају повезивање Железничке станице Београд Центар у мрежу линија.

По завршетку прве фазе радова, "Политика" је известила о најавама да тржни центар у оквиру станице гради предузеће МПЦ комерц српског бизнисмена Петра Матића, који је претходно упутио Влади писмо намере.[17] Необавезујући јавни позив за ове потребе је расписан 30. августа 2016. године [18]

17. децембра 2017. године, министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Зорана Михајловић је најавила да ће градња станичне зграде отпочети у априлу 2018. године. Она је истакла да се с тим у вези преговара са кувајтским фондом који је финансирао довршавање прве фазе, те да се потписивање уговора очекује ускоро.[19]

Главна станица за унутрашњи саобраћај[уреди]

Ступањем на снагу новог реда вожње "Србија воза", дана 10. децембра 2017. године, "Београд центар" је постао главна станица за унутрашњи саобраћај у Србији. Према овом реду, поласци и доласци свих међународних возова су остали на старој Главној железничкој станици, као и по два воза за и из Новог Сада.[1] Ова одлука је изазвала извесне контроверзе, примарно због лоше саобраћајне повезаности са остатком града, недовршене инфраструктуре и мањка информација о поласцима.[20]


Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 РТС: "Прокоп од данас главна железничка станица"
  2. Politika Online: Iz „Prokopa” od ponedeljka i vozovi ka Požarevcu i Šidu, приступљено 12.10.2016.
  3. Prokop zbog "Venecije" | Beograd | Novosti.rs
  4. www.glas-javnosti.co.yu, Приступљено 28. 3. 2011.
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 Још један рок за Прокоп.„Политика“, 18. 10. 2008., Приступљено 18. 10. 2008.
  6. Потписан уговор за „Прокоп” : Економија : ПОЛИТИКА, Приступљено 28. 3. 2011.
  7. Прокоп опет у процепу. М. Авакумовић, „Политика“, 1. 10. 2008., Приступљено 18. 10. 2008.
  8. Држава и Београд завршавају Прокоп. „Политика“, 18. 10. 2008., Приступљено 18. 10. 2008.
  9. И опет метро. Ана Вучковић, „Нин“ 2540, 2. 9. 1999., Приступљено 18. 10. 2008.
  10. Lightly Made Promises. Урош Комленовић, „Време“ 300, 5. јул 1997, овде у архиви Vreme News Digest Agency., Приступљено 18. 10. 2008.
  11. „Сведок“ 30. марта 2009, Радио-телевизија Србије., Приступљено 31. 3. 2009.
  12. BETA Video Portal - Vučić :Prokop će biti završen 2018. godine
  13. Austrijanci grade oko stanice "Prokop" | Beograd | Novosti.rs
  14. B92 - BG: Čekali 40 god, dobijamo dva velelepna objekta
  15. Beobuild: "Otvoreni gornji pristupi na Prokopu"
  16. eKapija: "Izdati lokacijski uslovi za nastavak gradnje železničke stanice u Prokopu"
  17. Politika Online - Poluvekovni san postaje java – počinje prebacivanje vozova u „Prokop”
  18. eKapija - Nastavljaju se radovi na Prokopu - Raspisan neobavezujući javni poziv za izgradnju zgrade Železničke stanice Beograd centar
  19. B92: Mihajlović - Nema problema sa EU, obavezali smo se
  20. [1] B92: Građani zbunjeni zbog velikih izmena: Odakle za NS

Спољашње везе[уреди]