Исаија Антоновић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Исаија Антоновић
Датум рођења 1696.
Место рођења Будим
 Хабзбуршка монархија
Датум смрти 22. јануар 1749.(1749-01-22) (52/53 год.)
Место смрти Беч
 Хабзбуршка монархија
Епископ арадски
Године (1731-1748)
Претходник Викентије Јовановић
Наследник Павле Ненадовић
Митрополит карловачки
Године (1748-1749)
Претходник Арсеније IV Јовановић Шакабента
Наследник Павле Ненадовић

Исаија (световно Јован Антоновић; Будим, 1696Беч, 22. јануар 1749) је био српски православни митрополит карловачки од 1748. до 1749. године.[1]

Биографија[уреди]

Рођен је у Будиму 1696. године од оца Антонија и мајке Сузане. На крштењу је добио име Јован. Био је свештеник у Будиму, а када је обудавио (остао удовац) замонашио се у манастиру Ковину, на Чепелском острву, и добио име Исаија. Митрополит Мојсије Петровић послао га је као свог заменика у Вараждински генералат да обави канонску визитацију. Међутим, власти га нису примиле, јер је тобоже био у вези са попом Николом који је граничаре позивао на револт.

Као архимандрит манастира Ковина изабран је 1731. за епископа арадског, а потврђен је 15. децембра 1731. године. Мимо знања црквених власти потврђен је 1741. године за епископа вршачког, због чега је дошло до великог немира на црквено-народном сабору у Сремским Карловцима 1744. године. Том приликом је одлучено, да после његове смрти Епархија вршачка добије свога епархијског епископа.

За митрополита карловачког изабран је на црквено-народном сабору у Сремским Карловцима 27. августа 1748. Стицајем околности морао је да положи заклетву у којој је био испуштен онај део које истиче зависност Карловачке митрополије од Пећке патријаршије. Пар дана након што је изабран за митрополита (31. августа 1748), упутио је један апел народу. Тражио је да се дају добровољни прилози ради оснивања фонда за издржавање виших школа. Недуго потом Свети архијерејски синод је 2. септембра 1748. донео је одлуку да се Осечко поље уступи пакрачко-славонској епископу Софронију Јовановићу. Међутим, десет година касније, 1758, Осечко поље је поново враћено митрополији карловачкој.

Митрополит Исаија није се дуго задржао на месту митрополита карловачког. Један запис да је држао архиепископску катедру 4. месеца и 28 дана. Умро је у Бечу у 53. години живота, 22. јануара 1749.

Сахрањен је 6. фебруара у Саборној цркви Светог Димитрија у Будиму. Ова црква је после Другог светског рата срушена.

Референце[уреди]

  1. Вуковић (1996). стр. 208.

Литература[уреди]

Види још[уреди]


Претходник:
Викентије Јовановић
епископ арадски
17311748.

Наследник:
Павле Ненадовић
Претходник:
Јефтимије Дамјановић
епископ вршачки
17411748.
Наследник:
Јован Ђорђевић
Претходник:
Арсеније IV Јовановић Шакабента
митрополит карловачки
17481749.
Наследник:
Павле Ненадовић