Клерофашизам

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Клеро-нацизам)

Клерофашизам је идеологија која комбинује политичке, социјалне и економске доктрине фашизма са клерикализмом и другим сродним облицима теолошког конзервативизма и религијског традиционализма. Термин се користи како би се описале организације и покрети који комбинују религијске елементе са фашизмом. Термин такође може означавати подршку религијских организација фашизму, или фашистички режим у којем свештенство има водећу улогу.[1][2][3]

Историја термина[уреди]

Појам клерофашизам је настао у Италији непосредно након Првог светског рата и првобитно се односио на сарадњу дела свештенства Римокатоличке цркве са фашистичким режимом Бенита Мусолинија. Лексикон страних речи и израза Милана Вујаклије дефинише клерофашизам као концепт који представља моралну и физичку сарадњу и спрегу римокатоличког свештенства (нарочито вишег, са Ватиканом и бискупима на челу) са фашизмом и фашистичким државама у борби против напредних и демократских идеологија и држава у свету који се најчешће појављивао за време Другог светског рата[4].

У литератури српском језику, појам клерофашизам се среће и у облику "клеро-фашизам".[5] У ређој употреби је и облик "клерикофашизам" (или "клерико-фашизам"). Такође, за означавање клерофашизма неретко се употребљава и синтагма "клерикални фашизам".[6] У литератури и публицистици се среће и појам "клеронацизам" (односно "клеро-нацизам") који у суштини има исто значење, а по правилу се употребљава за означавање клерикалних елемената у нацистичким покретима Немачке и Аустрије.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Griffin (2005). стр. 7, 17-18, 23, 30, 116-119, 195-196.
  2. Griffin (2007). стр. 213-227.
  3. Feldman, Turda & Georgescu (2008)
  4. Милан Вујаклија, Лексикон страних речи и израза, стр. 431.
  5. Ђорђе Милиша, "Клеро-фашизам - главни чинилац усташке политике", Catena Mundi, књ. 2, Београд 1992, 192-195.
  6. Dragan Simeunović, "Džihadizam kao desničarski ekstremizam i klerikalni fašizam", Fašizam u savremenosti, Beograd 2009, 127-142.

Литература[уреди]