Крижевачка епархија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Гркокатоличка Саборна црква Свете тројице у Крижевцима
Гркокатолички храм Светих Ћирила и Методија у Метлици, Словенија
Гркокатолички храм Христа Цара у Бањалуци, Босна и Херцеговина

Крижевачка епархија је епархија за гркокатолике у Хрватској, Словенији и Босни и Херцеговини, са седиштем у Крижевцима. У литургији се служи тзв. византијски источни обред на цркевнословенском језику.

Историја[уреди]

Папа Пије VI је булом Charitas illa од 17. јуна 1777. године установио самосталну гркокатоличку епархију у Крижевцима.[1] Крижевачка епархија је 1852. године постала део Загребачке надбискупије.

Од 1966, седиште епархије налази се у Загребу, где је и гркокатоличко семениште, које је изграђено 1681. године. Године 1990, Крижевачка епархија је бројала око 50.000 верника и 52 парохије. Након Првог светског рата, просторни опсег Крижевачке епархије проширен је на целокупно подручке Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (Југославија).

Савремено стање[уреди]

Све до 2001. године, Крижевачка епархија је обухватала гркокатолике на целокупном подручју бивше Југославије и свих њених држава наследница: Хрватске, Словеније, Босне и Херцеговине, Србије, Црне Горе и Македоније). Окупљала је гркокатоличке Хрвате у централној и источној Хрватској, гркокатоличке Русине и Украјинце у источној Хрватској, северној Босни и северној Србији, гркокатоличке Македонце у Македонији, као и мањи број гркокатоличких Срба, Словенаца и припадника других народа у бившој Југославији.

Након стварања независних држава на простору бивше Југославије, покренут је поступак за преуређење односа на подручју још увек јединствене Крижевачке епархије. Прво је 2001. године створен Гркокатолички апостолски егзархат у Македонији, који је у потпуности раздвојен од Крижевачке епархије и потчињен непосредно Ватикану.[2]

Потом је 2003. године за гркокатолике у Србији и Црној Гори створен посебан Гркокатолички апостолски егзархат у Србији и Црној Гори, који је задржао везу са Крижевачком епархијом.[3] Услед ових промена, непосредни опсег Крижевачке епархије је био сведен на подручја Хрватске, Словеније и Босне и Херцеговине.

До нових промена је дошло 2013. године.[4] Тада су гркокатолици у Црној Гори изузети испод належности Гркокатоличког апостолског егзархата у Србији и Црној Гори и непосредно потчињени римокатоличким бискупима у Црној Гори, чиме је надлежност поменутог егзархата сведена само на Србију, а самим тим је и Крижевачка епархија изгубила везу са гркокатолицима у Црној Гори.[5]

Крижевачка епархија и Гркокатолички апостолски егзархат у Србији данас чине Гркокатоличку цркву у Хрватској и Србији која литургију обавља на словенском обреду и користи црквенословенски језик и ћирилицу.

Крижевачка епархија данас има око 21.500 верника у 32 парохије, од њих око 15.600 у Хрватској у 22 парохије. Гркокатолике у Хрватској чине око 7.830 Русина, 6.294 Хрвата и 2.295 Украјинаца. У Словенији броје се око 1.298 верника крижевачке епархије, у Босни и Херцеговини око 4.776 верника.

Референце[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]