Лекар

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Лечник)
За другу употребу, погледајте страницу Доктор медицине.
Лекар
Лекар прегледа пацијенткињу
Занимање
Назив занимањаЛекар
Подручје рада
медицина
Опис
Поља радаболница, амбуланта, терен, институт, инспекција, дом за стара лица итд.
Квалификацијезавршен медицински факултет
Слични послови
медицинска сестра, фармацеут, ветеринарски лекар

Лекар (често и доктор медицине) је здравствени радник који лечи, односно бави се људским здрављем и болешћу. У смислу професије то је особа која је завршила медицински факултет и тиме испунила услове за професионално бављење медицином. Особа која се бави здрављем животиња назива се ветеринар, односно правилније ветеринарски лекар и има титулу доктор ветеринарске медицине. Лекар промовише, одржава, или обнавља здравље кроз проучавање, дијагнозу, прогнозу и лечење болести, повреда и других физичких и менталних оштећења. Лекари могу да усредсреде своју праксу на одређене категорије болести, типове пацијената и методе лечења - познате као специјалности - или могу да преузму одговорност за пружање континуиране и свеобухватне медицинске неге појединцима, породицама и заједницама - познате и као општа пракса.[1] Медицинска пракса захтева и детаљно познавање академских дисциплина, као што су анатомија и физиологија, патофизиологија и њиховог лечења - наука о медицини - као и знатну компетентност у њиховој примени у пракси - уметност или занат медицине.

Улога лекара и значење саме речи варирају широм света. Степени и друге квалификације веома варирају, али постоје неки заједнички елементи, као што је медицинска етика која захтева да лекари покажу пажњу, саосећање и добродушност за своје пацијенте. У многим државама, као предуслов за добијање одобрења за самосталан рад (лиценце), од лекара се захтева полагање државног стручног испита.

Опис посла[уреди | уреди извор]

Лекарска торба са прибором

Лекари се баве унапређењем здравља, спречавањем болести, откривањем болести, лечењем болесника и медицинском рехабилитацијом. Током студија и приправничког стажа оспособљавају се за рад у примарној здравственој заштити, односно за подручје опште медицине. Њихов посао укључује дијагностиковање болести и лечење болесника који траже помоћ у ординацији, у кући или на месту несреће. Они прегледају своје пацијенте, узимају анамнезу при чему воде рачуна о телесним, психичким и социјалним аспектима болести, упућују на контролне анализе (лабораторија, рендген, ултразвук итд.), тумаче добијене налазе и на основу тога дијагностикују болести и повреде. Процењују хитност и тежину болесниковог стања, потребу упућивања на специјалистички преглед или болничко лечење, те опасности за околину. Прописују лекове и друге начине лечења и прате ток болести и успешност лечења. Ради осигуравања целокупне здравствене заштите сарађују са другим лекарима, посебно специјалистима клиничких и других струка, патронажним сестрама и медицинским сестрама у установама за негу и рехабилитацију, физиотерапеутима, социјалним радницима и другим стручњацима.

Модерна значења[уреди | уреди извор]

Италијан Франческо Реди, сматра се оснивачем експерименталне биологије. Он је први препознао и коректно описао детаље многих важних паразита.[2]

Специјалиста интерне медицине[уреди | уреди извор]

Главни чланак: Интерна медицина

Широм света се појам лекар односи на специјалисте интерне медицине или на једну од њених многобројних подспецијалности (посебно се прави разлику од специјалисте хирургије). Ово значење лекара преноси осећај стручности у лечењу лековима, а не хируршким процедурама.[3]

Хенри VIII је одобрио повељу лондонског Краљевског колеџа лекара 1518. године. Тек 1540. године је доделио Компанији бербера-хирурга (претечи Краљевског колеџа хирурга) засебну повељу. Исте године енглески монарх је основао Регијусово професорство физике на Универзитету у Кембриџу.[4] Новији универзитети би вероватно таквог академика описали као професора интерне медицине. Стога, у 16. веку физика је значила отприлике оно што интерна медицина чини сада.

Тренутно се лекар специјалиста у Сједињеним Државама може описати као интерниста. Други термин, болнички лекар, уведен је 1996,[5] како би се описали специјалисти интерне медицине у САД који углавном или искључиво раде у болницама. Такви лекари сада чине око 19% свих америчких општих интерниста,[6] који се у земљама Комонвелта често називају лекарима опште праксе.

Ова оригинална употреба, за разлику од хирурга, уобичајена је у већем делу света, укључујући Уједињено Краљевство и остале државе Комонвелта (као што су Аустралија, Бангладеш, Индија, Нови Зеланд, Пакистан, Јужна Африка), Шри Ланка и Зимбабве), као и на низу других места попут Бразила, Хонгконга, Индонезије, Јапана, Ирске и Тајвана. На таквим местима преовладавају општији енглески појмови доктор или лекар опште праксе, који описују сваког практичара (кога би Американци у ширем смислу вероватно назвали лекаром).[7] У земљама Комонвелта, специјалисти педијатрије и геријатрије се такође описују као лекари специјалисти који су специјализовани за старосно доба пацијента, пре него за специфични систем органа.

Лекар и хирург[уреди | уреди извор]

Комбиновани термин „лекар и хирург” се широм света користи за опис лекара опште праксе или било ког другог лекара без обзира на специјалност.[3][8] Ова употреба и даље показује изворно значење лекара и oчувава стару диференцијацију између лекара, као практичара физике и хирурга. Овај термин могу да користе државни медицински одбори у Сједињеним Државама и еквивалентна тела у провинцијама Канаде за описивање било ког лекара.

Северна Америка[уреди | уреди извор]

Огромна већина лекара који се школују у Сједињеним Државама имају звање доктора медицине и користе иницијале М.Д. Мањи број похађа остеопатске школе и стиче звање доктора остеопатске медицине и они користе иницијале Д.О.[9] По завршетку медицинске школе лекари завршавају резиденцију у специјалности у којој ће практиковати. Специјалности захтевају комплетирање стажног периода након резиденције.

Врсте[уреди | уреди извор]

У оквиру медицине, постоје лекари опште праксе и специјалисти. Ово су називи значајнијих лекара специјалиста:[10]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ World Health Organization: Classifying health workers. Geneva, 2010.
  2. ^ Roncalli Amici R (2001). „The history of Italian parasitology” (PDF). Veterinary Parasitology. 98 (1–3): 3—10. PMID 11516576. doi:10.1016/S0304-4017(01)00420-4. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 10. 2013. г. 
  3. ^ а б H.W. Fowler (1994). A Dictionary of Modern English Usage (Wordsworth Collection). NTC/Contemporary Publishing Company. ISBN 978-1-85326-318-7. 
  4. ^ „University of Cambridge: History of the School of Clinical Medicine”. University of Cambridge. Архивирано из оригинала 9. 12. 2012. г. Приступљено 5. 2. 2008. 
  5. ^ Wachter R; Goldman L (1996). „The emerging role of "hospitalists" in the American health care system”. N Engl J Med. 335 (7): 514—7. PMID 8672160. doi:10.1056/NEJM199608153350713. 
  6. ^ Kuo, YF; Sharma, G; Freeman, JL; Goodwin, JS (2009). „Growth in the care of older patients by hospitalists in the United States”. N Engl J Med. 360 (11): 1102—1112. PMC 2977939 Слободан приступ. PMID 19279342. doi:10.1056/NEJMsa0802381. „See also editorial by Hamel M. B. et al. on pp. 1141–1143 of same issue” 
  7. ^ „The Royal Australasian College of Physicians: What are Physicians?”. Royal Australasian College of Physicians. Архивирано из оригинала 6. 3. 2008. г. Приступљено 5. 2. 2008. 
  8. ^ Brown, Lesley (2002). The New shorter Oxford English dictionary on historical principles. Oxford [Eng.]: Clarendon. ISBN 978-0-19-861271-1. 
  9. ^ Plus, Medline (2012). „Doctor of Osteopathic Medicine”. U.S. National Library of Medicine of National Institutes of Health. Приступљено 22. 12. 2012. 
  10. ^ Врсте здравствених специјализација, Медицински факултет Универзитета у Нишу

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лекар&oldid=27631653”