Магнетомоторна сила

С Википедије, слободне енциклопедије

Магнетомоторна сила је сила која производи магнетско поље код електромагнета.[1]

Симбол је обично Fm а јединица је ампер-завој (ампер-завојак, ампер-навој или ампер-навојак), установљена на бази јачине струје у једном завоју жице. Пошто ампер-завој није СИ дефинисана јединица, често се једноставно користи Ампер/метар.

Сљедећа формула исказује јачину магнетомоторне силе:[2]

где је

  • магнетомоторна сила у Ампер-завојима,
  • N број завоја, и
  • I струја у амперима.

Јачина магнетског тока кроз неки материјал зависи о јачини магнетомоторне силе и релуктанси материјала. То се може исказати сљедећом једначином:

Јединице[уреди | уреди извор]

СИ јединица за mmf је ампер, исто као и јединица струје (аналогно јединици emf и напона волт). Неформално, и често, ова јединица се наводи као ампер-завој како би се избегла забуна са струјом. Ово је био назив јединице у систему МКС. Повремено се може срести и cgs системска јединица гилберт.[3]

Историја[уреди | уреди извор]

Термин магнетомоторна сила је сковао Хенри Огастус Ровланд 1880. године.[4][5][6] Ровланд је намеравао да ово укаже на директну аналогију са електромоторном силом.[7] Идеја о магнетној аналогији са електромоторном силом може се наћи много раније у раду Мајкла Фарадаја (1791-1867), а наговестио ју је у Џејмс Клерк Максвел (1831-1879). Међутим, Ровланд је сковао тај термин и био је први који је експлицитно навео Омов закон за магнетна кола 1873. године.[8]

Омов закон за магнетна кола се понекад назива Хопкинсоновим законом, а не Ровландовим законом, јер неки аутори приписују закон Џону Хопкинсону уместо Роуланду.[9] Према прегледу метода анализе магнетних кола, ово је нетачна атрибуција која потиче из Хопкинсоновог рада из 1885. године.[10] Штавише, Хопкинсон заправо цитира Ровландов рад из 1873. у овом раду.[11]

Примери[уреди | уреди извор]

Треба наћи магнетомоторну силу електромагнета са N=5 навоја жице кроз које пролази струја од I=2 А.

= 5 завоја • 2 A = 10 Ампер-завоја.

Ако претпоставимо да је релуктанса магнетног кола = 40 000 Ампер-завоја/Wb, магнетски ток (флукс) кроз магнетско коло јест:

= = 250 μWb.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Waygood, p. 137
  2. ^ Smith, pp. 495-506
  3. ^ Cardarelli, F. (2003). Encyclopaedia of Scientific Units, Weights and Measures. Their SI Equivalences and Origins.Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. London: Springer. стр. 24. ISBN 978-1-4471-1122-1. 
  4. ^ Cahan, David; Rudd, M. Eugene (2000). Science at the American Frontier: A Biography of DeWitt Bristol Brace. University of Nebraska Press. стр. 22. 
  5. ^ Buchwald, Jed Z. (1994). The Creation of Scientific Effects: Heinrich Hertz and Electric Waves. University of Chicago Press. стр. 354. 
  6. ^ Cahan, David (1993). Hermann von Helmholtz and the Foundations of Nineteenth-century Science. University of California Press. стр. 397. 
  7. ^ Hon & Goldstein, pp. 638-639
    • Rowland (1880), pp. 92, 97
  8. ^ Thompson, p. viii
    • Rowland (1873), p. 143
  9. ^ See for instance
    • Schmidt & Schitter, p. 340, or
    • Waygood, p. 137
  10. ^ Lambert et al., p. 2427
  11. ^ Hopkinson, p. 455

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]