Мирољуб Недовић Рики

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Мирољуб Недовић Рики
Miroljub Nedovic Riki.jpeg
Пуно имеМирољуб Недовић
Друга именаРики
Датум рођења(1961-03-23)23. март 1961.(58 год.)
Место рођењаНиш
 ФНРЈ
СупружникИвана Недовић
Занимањепозоришни глумац, редитељ, драмски писац
Ивана и Мирољуб Недовић, крајем 90-их

Мирољуб Недовић Рики (Ниш, 23. март 1961) је српски позоришни глумац, редитељ и драмски писац.

Биографија[уреди]

Мирољуб Недовић је рођен у Нишу, 1961. године. Почео је да глуми 1979. године у Омладинском позоришту „Трећа половина“. Позориште је водио Десимир Станојевић, а кад је прешао у Београд, 1990. године, Мирољуб је са супругом Иваном преузео позориште. Данас је уметнички руководилац Scene Off Teatra „Трећа половина“ из Ниша. Такође је глумац нишког Народног позоришта[1] од 1983. године. Одиграо је више од осамдесет улога. Као драмски писац написао је двадесетак комада, од којих је већина награђена на фестивалима и конкурсима.[2] Као редитељ режирао је углавном комаде које је сам написао.[3] Члан је „Удружења драмских уметника Србије[4][a], „Удружења драмских писаца Србије[5][b], „Савеза риболоваца“ и „Савеза извиђача“.[7] Није члан ниједне странке. Учесник је рата 1999. године. У децембру 2013. године Недовић је обележио 30 година каријере представом „Маде ин Ниш“, премијерно изведеном у нишком Народном позоришту. Представа је комбинација риалитија, стендап комедије и кабареа, а Недовић је написао текст и режирао представу.[2][8] Ожењен је глумицом Иваном Недовић, са којом има две кћери. Живи и ради у Нишу.[9][10][11]

Улоге[уреди]

Мирољуб Недовић је играо у комадима: Молијера, Шекспира, Кољаде, Фејдоа, Нушића, Поповића, Селинића, Ковачевића, Сремца, Станковића... Глумио је у следећим позоришним представама:

  • Љубавни зов Марка Мрче,
  • Рибарење на асфалту,
  • Хотел слободан промет,
  • Ружење народа,
  • Дама из Максима,
  • Дундо Мароје, улога: Стефано (пијани подрумар), премијера 28. новембар 2007, Народно позориште Ниш,
  • Бура, улога: Бокчило, премијера 11. март 2009, Народно позориште Ниш[12],
  • Виолиниста на крову, улога: наредник, премијера 11. март 2010, Народно позориште Ниш,
  • Ожалошћена породица, улога: Трифун, премијера 9. април 2011, Народно позориште Ниш[13],
  • Мачоизам, премијера 24. децембар 2011, Народно позориште Ниш[14][15],
  • Гангстербајтери, улога: Црни (Нишлија),
  • Европејци[10],
  • Сексуално васпитање за неупућене,
  • Маде ин Ниш[16],
  • Константин: Знамење анђела, улога: Константинов писар, премијера 27. фебруар 2013, Народно позориште Ниш [17],
  • Азиланти[18],
  • Нишка кабаришка[19],
  • Велики маневри у тијесним улицама, улога: Вице Пребанда, премијера 2. априла 2013, Народно позориште Ниш.[20]

Текстови[уреди]

Као драмски писац Недовић је написао тридесетак комада од којих су готово сви играни. Његове драме извођене су у позориштима у Нишу, Београду, Врању, Лесковцу, Параћину, Зајечару, Вршцу, Бањој Луци, Приједору и Торонту.

Драме[уреди]

Монодраме[уреди]

  • Ајд' кажи, ал' по души
  • Пробуди се...

Комедије[уреди]

  • Соко зове Орла
  • Блуз осмех
  • Ђавоља посла[3]
  • Било једном у позоришту
  • Нишка кабаришка
  • Јуриш у будућност
  • Крађа, свађа... итд.
  • Млаћеници и плаћеници[c]
  • Европејци
  • Мачоизам[14]
  • Гангстербајтери (1, 2, 3 и 4)
  • Сексуално васпитање за неупућене
  • Рок агеин
  • Шмизле
  • Азиланти
  • Маде ин Ниш[16]

Комади за децу[уреди]

  • Краљевић Марко и Муса Кесеџија (историјско еколошка комедија за децу), музику за представу је компоновао Ненад Милосављевић, фронтмен групе Галија.[10]
  • Сама у кући (водвиљ за децу)
  • Велики принц (сетна бајка)[3][16]
  • Прича из прашуме
  • Константинов мач (кад је велики Константин био мали)

Драматизације[уреди]

  • Како убити супругу[22]
  • Деца са станице Зоо
  • Женски кабаре
  • Војвода Мишић
  • Хајдуци
  • Дечји кабаре
  • На Дрини ћуприја

Режија[уреди]

Режирао је четрдесетак представа, углавном за текстове које је сам написао. Највећи успех код публике имале су његове режије кабареа: Нишка кабаришка, Виц кабаре, Дечји рок енд рол кабаре и Женски шовинистички кабаре.[6]

Режирао је у нишком Народном позоришту, позоришту „Зоран Радмиловић“ у Зајечару и позоришту младих „Трећа половина“.

Издања[уреди]

Књиге[уреди]

  • Семе (драмски текстови), Просвета, Ниш, 1998. године.[23]
  • Неколико лаких комада (комедије)
  • Ниш, Нишлије, нишки (старонишки речник)[9]

Антологије[уреди]

  • Писци националног театра (Музеј позоришне уметности)
  • Савремена српска драма (Удружење драмских писаца Србије)
  • Нишки драмски писци (Просвета, Ниш)
  • Савремени нишки писци (Градина, Ниш)

Његова драма Тамни вилајет налази се у првом тому штампане едиције „Савремена српска драма“ из 1998. године, којег издаје „Удружења драмских писаца Србије“.[24]

Превод[уреди]

Награде[уреди]

Награде за глуму[уреди]

  • Награда за младог глумца на фестивалу „Дани комедије“ у Јагодини, 1985. године, у представи Хотел слободан промет - Ж. Фејдо.
  • Награда УДУ за младог глумца на фестивалу „Јоаким Вујић“ у Нишу, 1989. године, у представи Ружење народа - С. Селинић.
  • Награда за младог глумца на фестивалу „Дани комедије“ у Јагодини, 1990. године, у представи Дама из Максима - Ж. Фејдо.[7]

Награде за драме[уреди]

  • Награда за најбољи драмски текст на конкурсу „Бен Акиба“, Удружења драмских писаца Србије, за текст Семе.
  • Награда за најбољи драмски текст на фестивалу „Јоаким Вујић“ за текст Семе у извођењу позоришта Зоран Радмиловић из Зајечара.
  • Награда за најбољи текст на фестивалу еколошких представа у Бачкој Паланци за текст Краљевић Марко и Муса Кесеџија у извођењу Scene Off Teatra „Трећа половина“ из Ниша.
  • Награда за најбољи текст на фестивалу у Книну за текст Семе у извођењу бањалучког Народног позоришта.
  • Награда за најбољи текст на фестивалу дечјих позоришта „Фестић“ у Београду за текст Краљевић Марко и Муса Кесеџија у извођењу позоришта Зоран Радмиловић из Зајечара.
  • Награда за најбољи текст на конкурсу „Пројекат Растко“ на Интернету.[7]

Награде зе режију[уреди]

  • Награда за режију на фестивалу дечјих позоришта „Фестић“ у Београду, за представу Сама у кући у извођењу Scene Off Teatra „Трећа половина“ из Ниша.[7]

Критике[уреди]

У зборнику „Савремена српска драма“ о драми Тамни вилајет, позоришни и књижевни критичар Радомир Путник пише:

Недовић пише економично, његови дијалози су кратки и спонтани, одражавају нервозу ликова драме. До суштине сваке приче долази се најкраћим путем у коме реплике делују синхроно с акцијом.[25]

Напомене[уреди]

  1. ^ Члан је од 1. септембра 1988. године.
  2. ^ Члан је од 1991. године[6].
  3. ^ Коаутор је Тимошенко Милосављевић.

Извори[уреди]

  1. ^ Народно позориште у Нишу. „Ансамбл”. Приступљено 11. 1. 2015. 
  2. 2,0 2,1 Јужне вести. „Представа „Маде ин Ниш. Приступљено 10. 1. 2015. 
  3. 3,0 3,1 3,2 Canadian Serbian Theatre. „Мирољуб Недовић”. Архивирано из оригинала на датум 15. 12. 2014. Приступљено 10. 1. 2015. 
  4. ^ Удружење драмских уметника Србије. „Чланови удружења”. Приступљено 11. 1. 2015. 
  5. ^ Удружење драмских писаца Србије. „Чланови удружења”. Архивирано из оригинала на датум 13. 01. 2015. Приступљено 11. 1. 2015. 
  6. 6,0 6,1 Комуникација. „Тамни вилајет”. Архивирано из оригинала на датум 13. 01. 2015. Приступљено 12. 1. 2015. 
  7. 7,0 7,1 7,2 7,3 NisCafe. „Мирољуб Недовић”. Приступљено 10. 1. 2015. 
  8. ^ Нишка телевизија. „Недовић обележава 30 година рада”. Приступљено 10. 1. 2015. 
  9. 9,0 9,1 Нишке вести. „Најдраже ми је кад радим као глумац”. Архивирано из оригинала на датум 13. 01. 2015. Приступљено 12. 1. 2015. 
  10. 10,0 10,1 10,2 Глас јавности. „Прича о нашим европејцима”. Приступљено 12. 1. 2015. 
  11. ^ Вечерње новости. „Аматерска одскочна даска”. Приступљено 12. 1. 2015. 
  12. ^ Стеријино позорје. „Бура - Вилијам Шекспир”. Архивирано из оригинала на датум 24. 09. 2015. Приступљено 11. 1. 2015. 
  13. ^ Политика. „Нушићев Агатон од вечерас у Нишу”. Приступљено 11. 1. 2015. 
  14. 14,0 14,1 Народно позориште Ниш. „Мачоизам”. Приступљено 12. 1. 2015. 
  15. ^ Јужне вести. „Представа „Мачоизам. Приступљено 11. 1. 2015. 
  16. 16,0 16,1 16,2 Порт. „Мирољуб Недовић”. Архивирано из оригинала на датум 13. 01. 2015. Приступљено 11. 1. 2015. 
  17. ^ Народно позориште у Београду. „Премијера драме "Константин: Знамење анђела". Приступљено 11. 1. 2015. 
  18. ^ Јужне вести. Азиланти“ у Народном позоришту”. Приступљено 11. 1. 2015. 
  19. ^ Вести online. „Кабаре уз смех до суза”. Архивирано из оригинала на датум 13. 01. 2015. Приступљено 12. 1. 2015. 
  20. ^ Данас. „Велики маневри у тијесним улицама”. Приступљено 12. 1. 2015. 
  21. ^ Вождов летопис. „Колубарска битка”. Приступљено 12. 1. 2015. 
  22. ^ За медиа. „Дани Зорана Радмиловића”. Архивирано из оригинала на датум 13. 01. 2015. Приступљено 12. 1. 2015. 
  23. ^ Гугл књиге. „Семе: драме”. Приступљено 12. 1. 2015. 
  24. ^ Удружење драмских писаца Србије. „Савремена српска драма број 1/1998”. Архивирано из оригинала на датум 13. 01. 2015. Приступљено 12. 1. 2015. 
  25. ^ Радомир Путник. „Поговор” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 23. 09. 2015. Приступљено 12. 1. 2015. 

Спољашње везе[уреди]