Нацрт:Човек у невољи

С Википедије, слободне енциклопедије
Човек у невољи
Основана1992.
Датум оснивања1992.
ТипNon-profit
NGO
НаменаЗаштита људских права и пружање хуманитарне помоћи, развојне помоћи и пројеката социјалне интеграције.
СедиштеПраг, Чешка Република
Извршни директорŠimon Pánek
Веб-сајтpeopleinneed.net

Човек у невољи ( ПИН ) ( чеш. Člověk v tísni) је чешка непрофитна, невладина организација са седиштем у Прагу, Чешка Република. ПИН спроводи хуманитарну помоћ и дугорочне развојне пројекте, образовне програме и програме за људска права у регионима погођеним кризама на међународном нивоу. Извршни директор је Шимон Панек. Од 2022. ПИН функционише у 33+ земље.[1]

У Чешкој Републици, ПИН води програме социјалне интеграције и спроводи информативне и образовне активности.[2] Организација промовише демократске слободе и принцип људске солидарности. Од свог оснивања 1992. године, ПИН је присутан у скоро 50 земаља. Тренутно је ПИН једна од највећих невладиних организација у централној и источној Европи.[3]

Човек у невољи је чланица Алијансе 2015,[4] Чешког форума за развојну сарадњу (FoRS),[5] Центра за праћење ЕУ (EUMC),[6] Eurostepa, CONCORD-a и VOICE. Велика већина прихода долази од појединачних пројеката. Међу донаторима су Чешка развојна агенција, Сектор за хуманитарну помоћ Европске уније, Генерални директорат за европску цивилну заштиту и операције хуманитарне помоћи (ECHO), Канцеларија за спољне послове и комонвелт (FCO), Америчка агенција за међународни развој USAID, УН агенције и грађани Чешке.

Програми и пројекти[уреди | уреди извор]

Хуманитарна и развојна помоћ[уреди | уреди извор]

Човек у невољи пружа хуманитарну помоћ људима погођеним ратом или природним катастрофама. Последњих година ПИН пружа помоћ цивилима затеченим у оружаном сукобу на истоку Украјине и грађанском рату у Сирији . ПИН обезбеђује храну, склониште, воду и кризну психосоцијалну помоћ угроженима у овим земљама, а такође помаже у поправци оштећених домова и обезбеђивању материјала и опреме за зиму. Такође, ПИН се фокусира на дистрибуцију хране, набавкама средстава за живот, обезбеђивање становања: кроз обезбеђивање најмање једне топле собе у кући, поправке кућа, грантове за кирију и кроз дистрибуцију горива и воде.[7] У Сирији, ПИН такође локалним пољопривредницима обезбеђује семе и алате за подршку њиховим пољопривредним активностима или, на сигурнијим местима, дели ваучере за храну уместо пакета са храном.

ПИН је пружио помоћ људима у више од 50 земаља широм Европе, Азије и Африке, укључујући ДР Конго, Етиопију, Анголу, Монголију, Камбоџу и Румунију. ПИН ради на решавању дугорочних проблема, као што су недостатак квалитетног образовања, здравствене заштите и деградација животне средине. Фокус је на обезбеђивању основних животних потреба (вода, здравље, образовање, исхрана) и промовисање социјалних програма, развој локалног бизниса и подршка цивилном друштву и добром управљању. У Авганистану, ПИН је започео рад 2001. године, након пада Талибана, фокусирајући се на решавање дугорочних проблема издржавања, образовања и развоја локалне заједнице.

Програм социјалне интеграције[уреди | уреди извор]

Програм социјалне интеграције у Чешкој Републици

Од 1999. године, ПИН редовно ради на смањењу сиромаштва и социјалне искључености у Чешкој Републици. Помаже у сиромашнијим областима кроз социјалне пројекте, конкретно кроз давање стамбених савета, саветодавних услуга за кредитне дужнике и ограничавања незапослености. Протеклих година ПИН је нудио послове, правно саветовање, подучавање, социјалну помоћ, полицијски апарат и подстицао смислене слободне активности за децу.

У лето 2006. ПИН је основао посебно одељење за социјалну интеграцију (чешки: Programy sociální integrace, PSI). Одељење пружа свеобухватан спектар услуга за социјално искључене појединце и породице. Поред тога, ПИН саветује градска већа и општине са највећим бројем социјално искључених грађана. Овакав приступ покушава да одговори на проблеме, како на индивидуалном, тако и на нивоу заједнице.

Програм запошљава више од 200 људи, укључујући 130 социјалних радника, саветника за посао, адвоката и едукатора, које додатно подржава више од 300 волонтера. Послује у више од 60 градова и општина широм Чешке и Словачке.

Социјална искљученост је уско повезана са проблемима задуживања и дужничком замком, која је повезана са илегалним лихварима и такозваним брзим кредитима које нуде небанкарске компаније, па чак и легитимне банкарске установе. ПИН је 2010. године започео преговоре са Чешким банкарским удружењем и постигао договор око елиминисања нефер услова за кредитне уговоре у свим чешким банкама. ПИН је 2011. године завршио скоро трогодишњу кампању индексирања предаторских кредита Ромима у Словачкој. Захваљујући овој кампањи, велика већина компанија је модификовала давање кредита. [8]

Промоција људских права[уреди | уреди извор]

Центар за људска права и демократију (ХРД), одељење у оквиру ПИН-а, ради у иностранству и углавном подржава људе и групе који се суочавају са прогоном, малтретирањем или затвором због својих обично независних ставова или активности, у земљама са репресивним режимима.[9]

ПИН је активан у области људских права од касних 1990-их. Примарни фокус је подршка политичким затвореницима (и њиховим породицама) и иницијативама цивилног друштва. Породицама политичких затвореника, у посебно репресивним режимима као што су Мјанмар и Куба, пружа се финансијска и хуманитарна помоћ, као и морална подршка. Помоћ покрива бројне земље и регије у којима је ситуација стално лоша или се погоршава. Пружа се директна финансијска, хуманитарна и морална подршка породицама политичких затвореника у оштро репресивним режимима, коју највећим делом финансира Клуб пријатеља ПИН-аОрганизација је укључена у различите активности које имају за циљ подизање свести о кршењу људских права широм света и проналажење шире јавне и политичке подршке за њихову заштиту.[10]

Клуб пријатеља људи у невољи [11] Организација је укључена у различите активности које имају за циљ подизање свести о кршењу људских права широм света и проналажење шире јавне и политичке подршке за њихову заштиту. [12]

Дакле, ХРД ради у неколико земаља под диктатуром и многим земљама широм света. Највећи део рада ПИН-а је залагање за дисиденте, опозиционе активисте и развој цивилног друштва у земљама које контролишу ауторитарни режими. Што се тиче искуства са комунистичким и бившим комунистичким режимима, ХРД има програме у источној Европи (Јерменија, Азербејџан, Белорусија, Молдавија - Придњестровље и Украјина), Латинској Америци (Куба, Венецуела, Еквадор, Хондурас и Никарагва ), Египту, Либија и Вијетнам. ПИН такође учествује у другим деловима Азије. На пример,,Мјанмар и даље изазива забринутост и ПИН подржава групе које се залажу за цивилно друштво тамо, још од 1997. године.

У новембру 2019. Министарство правде Русије уврстило је организацију Човек у невољи на листу непожељних организација у Русији.[13] Министар спољних послова Чешке Томаш Петричек прокоментарисао је ово као апсурдан корак који захтева објашњење. Он је такође рекао да је забрана људских права у Русији знак лошег стања људских права у земљи.[14]

Образовање и досег[уреди | уреди извор]

Образовни програми се фокусирају на ученике и наставнике у чешким основним и средњим школама, на универзитетима и другим професионалним групама (као што су запослени у центрима за запошљавање или у полицији). Образовни програми се реализују кроз приказивање документарних филмова праћених актуелним дискусијама (нпр. Један свет у школама),[15] информативни сервис о интеркултуралном образовању и глобалном развоју (Варијанти програм) за наставнике, као и унапређење веза између институција и невладиних организација које раде у области социјалне искључености (Програм социјалне интеграције).

ПИН се фокусира на пружање одговарајућих информација чешкој јавности, влади и медијима. Дугорочне и краткорочне кампање спроводе се кроз пројекције филмова, дискурзивне вечери, креативна такмичења и студијска путовања новинара који се баве специфичним темама, као што је развојна сарадња. Кампање обухватају јавне акције и пројекте који укључују прикупљање информација и материјала о миграцијама и странцима који живе у Чешкој.

ПИН објављује оно што се назива 'Индекс одговорног кредитирања',[16] што је рангирање компанија које дају кредите без гаранције, са неповољним условима за дужнике. Индекс се саставља на основу јасноће уговора и услова, постојања затезних камата виших од законских прописа, трошкова кашњења плаћања у виду пенала, трошкова кредита у случају благовременог плаћања и правилну употребу арбитражне клаузуле.

Филмски фестивал Један свет

Сваке године ПИН организује највећи фестивал филма о људским правима у Европи, који се одржава у Прагу, Чешка Република, под називом Један свет (чешки: Једен Свет ), [17] који је добио почасну оцену за свој рад на образовању о људским правима од Унеско 2007. године [18] То је највећи фестивал документарног филма о људским правима на свету - приказано је више од стотину филмова из целог света. Фестивал ради са широком дефиницијом људских права, тако да програм укључује филмове не само о политичким и развојним темама, већ и о еколошким и друштвеним темама.[19] Филмови се приказују у Прагу у марту, а затим у више од тридесет градова широм земље и у Бриселу. Најуспешнији документарни филмови приказани су на сајту promitejity.cz, где се могу бесплатно погледати.

У оквиру Фестивала, сваке вечери се у Општинској библиотеци у Прагу, одржавају разговори са редитељима, активистима за људска права и другим стручњацима. ПИН затим додељује признање Хомо Хомини особи која је дала значајан допринос заштити људских права и ненасилној промоцији демократије. Хомо Хомини је првобитно додељенa као једнократна награда 1994. године, али се од 1997. додељује сваке године.

Фестивал Један свет прекинула је пандемија Ковид-19 2020. године. Скоро 200 пројекција је морало бити отказано и премештено у онлајн биоскоп DAFilms.cz.[20]

Добитници признања Хомо Хомини[уреди | уреди извор]

Листа добитника укључује: [21]

Филмски фестивал Један цвет/Једен Свет 2011
  • 1994: Сергеј Коваљов
  • 1997: Сето Вах
  • 1998: Ибрахим Ругова
  • 1999: Освалдо Паја Сардинас
  • 2000: Мин Ко Наинг
  • 2001: Заки Ахмат
  • 2002: Тич Хуијен Куанг, Тич Куанг Ђо и Нгуиен Ван Ли
  • 2003: Наташа Кандић
  • 2004: Георг Брисеаг
  • 2005: Алеш Бјалатски и белоруска организација Виасна
  • 2006: Светлана Ганушкина
  • 2007: Су Су Нвај, Фиу Фиу Тин и Нилар Тејн
  • 2008: Лиу Сјаобо
  • 2009: Мајид Таваколи и Абдолах Момени
  • 2010: Азимжан Аскаров
  • 2011: Координација доктора Дамаска
  • 2012: Интикам Алијев
  • 2013: Сапијат Магомедова
  • 2014: Суад Навфал
  • 2015: Црно пролеће (Куба): Марта Беатриз Роке Кабељо, Хорхе Оливера Кастиљо, Анхел Хуан Моја Акоста, Хосе Данијел Ферер Гарсија, Феликс Наваро Родригез, Иван Ернандез Кариљо, Ектор Маседа Гутијерас, Елесардо Фескард, Елесарда Фескард, Ријес Дерес Линарес Гарсија, Арналдо Рамос Лаузурике
  • 2016: Комитет за превенцију тортуре (Русија)
  • 2017: Фам Доан Транг
  • 2018: Франсиска Рамирез [22]
  • 2019: Бузургмер Јоров
  • 2020: Марфа Рабкова, Андреј Чапјук, Леонид Судаленка и Тацијана Ласица [23]
  • 2021: Махиеноур Ел-Масри, египатска адвокатица за људска права, која је, између осталог, подржавала и бранила политичке затворенике у Египту, чак и када је и сама била затварана.[24]

Такође видети[уреди | уреди извор]

  • Филмски фестивал Један свет

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „2021 in Pictures and Numbers: PIN Annual Report 2021” (PDF). стр. 5—6. Приступљено 2022-05-11. 
  2. ^ „What we do; People in Need”. Clovekvtisni.cz. Приступљено 2022-05-11. 
  3. ^ „People in Need | Demas”. Demas.cz. Приступљено 12. 5. 2022. 
  4. ^ „alliance2015.org”. alliance2015.org. Приступљено 12. 5. 2022. 
  5. ^ „Czech Forum for Development Cooperation (FoRS)”. Fors.cz. 16. 4. 2014. Приступљено 12. 5. 2022. 
  6. ^ „European Monitoring Centre for Racism and Xenophobia”. Europa.eu. Приступљено 12. 5. 2022. 
  7. ^ „www.peopleinneed.cz”. peopleinneed.cz. Приступљено 12. 5. 2022. 
  8. ^ „Predátorský index: Napoví, kdo nabízí nevýhodné půjčky - Aktuálně.cz”. Aktualne.centrum.cz. Приступљено 27. 6. 2014. 
  9. ^ tísni, Člověk v. „Lidská práva ve světě”. Člověk v tísni (на језику: чешки). Приступљено 2022-06-21. 
  10. ^ tísni, Člověk v. „Lidská práva ve světě”. Člověk v tísni (на језику: чешки). Приступљено 2022-06-21. 
  11. ^ Need, People in. „Human Rights Support”. People in Need (на језику: енглески). Приступљено 2022-06-21. 
  12. ^ tísni, Člověk v. „Lidská práva ve světě”. Člověk v tísni (на језику: чешки). Приступљено 2022-06-21. 
  13. ^ „Rusko zařadilo organizaci Člověk v tísni na seznam nežádoucích. ‚Čekali jsme to,‘ říká ředitel Pánek”. iROZHLAS (на језику: чешки). Приступљено 2022-06-21. 
  14. ^ „Kvůli zákazu Člověka v tísni v Rusku si chce Petříček předvolat velvyslance - Seznam Zprávy”. www.seznamzpravy.cz. Приступљено 2022-06-21. 
  15. ^ „ONE WORLD IN SCHOOLS”. Clovekvtisni.cz. Архивирано из оригинала 24. 3. 2012. г. Приступљено 12. 5. 2011. 
  16. ^ [1] Архивирано 20 фебруар 2011 на сајту Wayback Machine
  17. ^ „Film Festival One World 2011”. Oneworld.cz. Архивирано из оригинала 7. 9. 2012. г. Приступљено 27. 6. 2014. 
  18. ^ „UNESCO - University of Pretoria's Centre for Human Rights wins 2006 UNESCO Prize for Human Rights Education”. Portal.unesco.org. 11. 12. 2006. Приступљено 27. 6. 2014. 
  19. ^ „Jeden svět 2022”. Jeden svět 2022 (на језику: чешки). Приступљено 2022-06-21. 
  20. ^ „Jeden svět 2022”. Jeden svět 2022 (на језику: чешки). Приступљено 2022-06-21. 
  21. ^ „PREVIOUS RECIPIENTS OF THE HOMO HOMINI AWARD”. People in Need. Архивирано из оригинала 1. 5. 2011. г. Приступљено 18. 4. 2011. 
  22. ^ „One World 2020”. One World 2020 (на језику: енглески). Приступљено 2020-04-03. 
  23. ^ „Belarusian Human Rights Defenders Awarded With Homo Homini Prize”. naviny.by (на језику: енглески). Charter 97. 2021-05-11. Архивирано из оригинала 2021-05-14. г. Приступљено 2021-07-28. 
  24. ^ „MAHIENOUR EL-MASSRY: THIS YEAR´S HOMO HOMINI AWARD LAUREATE”. Приступљено 2022-05-11. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Нацрт:Човек_у_невољи&oldid=26428528”