Никола Шпирић

С Википедије, слободне енциклопедије
Никола Шпирић
Nikola Špirić 2010-03-20 (cropped).jpg
Никола Шпирић
Биографија
Датум рођења(1956-09-04)4. септембар 1956.(64 год.)
Место рођењаДрвар
НР Босна и Херцеговина, ФНРЈ
Држављанство Босна и Херцеговина
Религијаправославац
Професијадоктор економских наука
УниверзитетУниверзитет у Сарајеву (диплома и мастер), Универзитет у Источном Сарајеву (докторат)
Политичка
странка
Савез независних социјалдемократа (од 2002)

Партија демократског прогреса (2000—2002)

Српска демократска странка (1998—2000)

Демократска странка за Бању Луку и Крајину (1997—1998)

Српска радикална странка (1993—1997)
12. јануар 2012 — 31. март 2015.
Председник владеВјекослав Беванда
ПретходникДраган Вранкић
11. јануар 2007 — 12. јануар 2012.
ПретходникАднан Терзић
НаследникВјекослав Беванда
председавајући/заменик председавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ
2002 — 2006.
2001. — 2002.
заменик министра за људска права и избеглице Савјета министара Босне и Херцеговине
2000. — 2000.
1999. — 2000.

Никола Шпирић (Дрвар, 4. септембар 1956) српски је политичар, универзитетски професор и доктор економских наука. Садашњи је председавајући Дома народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине и потпредседник Савеза независних социјалдемократа (СНСД). Бивши је председавајући Савета министара Босне и Херцеговине, министар финансија и трезора у Савету министара и председавајући Представничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 4. септембра 1956. године у Дрвару у тадашњој Народној Републици Босни и Херцеговини, СФРЈ. Ожењен је супругом Надом Шпирић, сестром босанскохерцеговачког певача Неџада Салковића, рођеном као Наида Салковић. Имају двоје деце, ћерку Јовану и сина Александра.[1]

Образовање[уреди | уреди извор]

Основну школу је завршио у Дрвару 1970. године, a средњу, Електротехничку школу 1975. г. у Сарејеву. На Економском факултету у Сарајеву је 1979. г. дипломирао, а 1982. г. и магистрирао, одбранивши магистарски рад под насловом "Формирање и употреба средстава за финансирање развоја у самоуправном друштву".[2] Докторирао је 1999. године на Економском факултету у Српском Сарајеву на тему "Инвестициона политика као компонента стратешког менаџмента предузећа".[3]

Професионална каријера[уреди | уреди извор]

Од 1980. до 1992. године био је асистент истраживач на Економском институту у Сарајеву.[2]

Од 1992. г. ради на Катедри за економску теорију, анализу и политику Економског факултета Универзитета у Бањој Луци, где данас предаје два предмета, Монетарне и јавне финансије и Фискалне и монетарне финансије.[3]

На Економском факултету у Бањој Луци изабран је у звање доцента 1999. године, у звање ванредног професора 2002. г., те напослетку у звање редовног професора 2006 г.[3]

Политичка каријера[уреди | уреди извор]

Политиком се почео бавити 1993. године као члан Српске радикалне странке, где је био члан Извршног одбора. Године 1997. оснива Демократску странку за Бању Луку и Крајину, а годину дана касније излази на Опште изборе у БиХ као кандидат Српске демократске странке (СДС). На тим изборима освојио је двогодишњи мандат у Парламенту БиХ.[2]

Јуна 2000. године постаје заменик министра за људска права и избеглице у Савјету министара БиХ.[2]

На парламентарним изборима 2000. године улази у Дом народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине као кандидат Партије демократског прогреса (ПДП).[2]

Након чланства у ПДП, 2002. године постаје члан, a касније и потпредседник Савеза независних социјалдемократа (СНСД),[4] те на општим изборима исте године као кандидат ове странке бива изгласан у Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ.[5] У периоду од 2002. до 2006. године такође је вршио функције председавајућег и заменика председавајућег Представничког дома.[6]

На Општим изборима 2006.[7] и 2010. године[8] је изабран у Представнички дом Парламента БиХ као кандидат СНСД, али оба пута је бирао извршне функције.

Председавајући Савјета министара Босне и Херцеговине[уреди | уреди извор]

Након Општих избора 2006. године одриче се мандата у Представничком дому да би 4. јануара 2007. био именован за председавајућег Савјета министара БиХ.[9][10]

Високи представник за Босну и Херцеговину Мирослав Лајчак донео је 19. октобра 2007. године Закон о измјенама и допунама Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине.[11] У знак протеста, Шпирић је 1. новембра исте године подено оставку на место председавајућег Савјета министара,[12] због страха да би одлука Високог представника могла умањити утицај Срба у Босни и Херцеговини у корист Бошњака и Хрвата. Његова оставка је изазвала по некима најгору кризу у Босни и Херцеговини од завршетка рата.[13]

Већ следећи месец поверен мандат да састави нови Савјет.[14] Дан касније, 28. децембра 2007. потврђен је нови сазив Савјета, који је имао исти састав као и претходни, чиме је криза решена.[15]

Испред Босне и Херцеговине је са европским комесаром за проширење Оли Реном и министром иностраних послова Словеније Димитријем Рупелом 16. јуна 2008. године потписао Споразум о стабилизацији и придруживању са Европском Унијом.[16]

Министар финансија и трезора Босне и Херцеговине[уреди | уреди извор]

После Општих избора 2010. године одрекао се освојеног мандата у Представничком дому, да би 10. фебруара 2012. био именован за министра финансија и трезора БиХ.[17]

Политика[уреди | уреди извор]

На састанку са америчким конгресменима Џоном Мекејном, Билом Делахантом и Денисом Кучинићем у фебруару 2010. навео је евроатлантске интеграције као приоритет босанскохерцеговачке политике и затражио је пријем Босне и Херцеговине у Акциони план за чланство у НАТО.[18]

Овај став је потврдио и у марту исте године у Бриселу, где је након састанка са Генералним секретаром НАТО Андерсом Фог Расмусеном изјавио да је интеграција Босне и Херцеговине у ЕУ и НАТО, заједно са добром регионалном сарадњом, кључни и стратешки спољнополитички циљ БиХ.[19]

Контроверзе[уреди | уреди извор]

Центар за истраживачко новинарство је 9. новембра 2014. године објавио податке о непријављеној имовини босанскохерцеговачких политичара, укључујући и Николу Шпирића. Наиме, у имовинском картону, који се предаје Централној изборној комисији (ЦИК), није пријавио три стана, један у његовом власништву у Новом Саду и два стана његове деце у Београду и Бечу.[20] Иако су политичари дужни предати ЦИК-у имовинске картоне у којима наводе своју имовину и имовину чланова најуже породице, законом није прописана санкција за случај кршења те обавезе.

Признања[уреди | уреди извор]

Српска православна црква је Николу Шпирића одликовала Орденом Светог Саве првог степена, због његовог доприноса на обнови православних светиња у Крајини.[21]

Никола Шпирић је кум Цркве Успења Пресвете Богородице у Прекаји.[22]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ M. Dedić. "Žene političara iz RS u izolaciji." Slobodna Bosna, 31. decembar 2012. Приступљено 18. октобра 2014. (архива)
  2. ^ а б в г д Čiste liste. "Špirić Nikola". Приступљено 17. октобра 2014. (архива)
  3. ^ а б в Ekonomski fakultet Univerziteta u Banjoj Luci. "dr. Nikola ŠPIRIĆ". Приступљено 17. октобра 2014. (архива)
  4. ^ E. G. "Prelazi li Nikola Špirić iz SNSD-a u SDS?" Klix, 1. август 2014. Приступљено 18. октобра 2014. (архива)
  5. ^ Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine. Rezultati Opštih izbora 2002. godine. Приступљено 17. октобра 2014. (архива)
  6. ^ Савјет министара Босне и Херцеговине. Биографија Николе Шпирића. Архивирано на сајту Wayback Machine (4. октобар 2006) Приступљено 18. октобра 2014.
  7. ^ Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine. Izborni rezultati liste SNSD za članove Parlamenta BiH iz RS (2006. godina). Приступљено 17. октобра 2014. (архива)
  8. ^ Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine. Izborni rezultati liste SNSD za članove Parlamenta BiH iz RS (2010. godina)[мртва веза]. Приступљено 17. октобра 2014.
  9. ^ Centar za istraživačko novinarstvo. Biografija Nikole Špirića. Приступљено 17. октобра 2014.
  10. ^ Predsjedništvo Bosne i Hercegovine. "Odluka o imenovanju Predsjedatelja Vijeća ministara Bosne i Hercegovine". 4. januar 2007. Приступљено 18. октобра 2014. (архива)
  11. ^ Ured visokog predstavnika. "Odluka o donošenju Zakona o izmjenama i dopunama Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine". 19. oktobar 2007. Приступљено 18. октобра 2014. (архива)
  12. ^ "BiH: Premijer Nikola Špirić podnio ostavku". Dnevnik.hr, 1. novembar 2007. Приступљено 18. октобра 2014. (архива)
  13. ^ "Bosnian PM resigns over reforms". BBC News, 1. novembar 2007. Приступљено 18. октобра 2014. (архива)
  14. ^ "BiH: Špirić dobio mandat da sastavi Vijeće ministara". 24 sata, 27. decembar 2007. Приступљено 18. октобра 2014. (архива)
  15. ^ Vijeće ministara. "Sazivi Vijeća ministara".[мртва веза] Приступљено 18. октобра 2014.
  16. ^ Direkcija za evropske integracije. "BiH potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU!" Архивирано на сајту Wayback Machine (23. октобар 2014) 16. juni 2008. Приступљено 18. октобра 2014.
  17. ^ Савјет министара Босне и Херцеговине. "Саопштење: Нови сазив министара"[мртва веза]. Приступљено 17. октобра 2014.
  18. ^ Савјет министара Босне и Херцеговине. "Предсједавајући СM разговарао са америчким конгресменима." Архивирано на сајту Wayback Machine (18. октобар 2014) 5. фебруар 2010. Приступљено 18. октобра 2014.
  19. ^ "ШПИРИЋ У БРИСЕЛУ: НАТО-КЉУЧНИ СПОЉНОПОЛИТИЧКИ ЦИЉ". РТРС, 3. март 2010. Приступљено 18. октобра 2014. (архива)
  20. ^ "Neprijavljena imovina bh. političara". Centar za istraživačko novinarstvo, 9. oktobra 2014. Приступљено 18. октобра 2014. (архива)
  21. ^ Радован Пилиповић. "Освештана црква у Прекаји". Православље, бр. 996. Приступљено 18. октобра 2014. (архива)
  22. ^ "Освештана црква Успења Пресвете Богородице у Прекаји код Дрвара". Српска православна црква, 29. август 2008. Приступљено 18. октобра 2014. (архива)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]